Reforme mogu privući investicije bez ugrožavanja fiskalne stabilnosti Srbije: Ocenjuje Bank of America

Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike, ocenila je Bank of America u izveštaju objavljenom danas, preneo je Nedeljnik.rs.

Analitičari banke smatraju da su strahovanja investitora zbog decentralizovanog odlučivanja u studentskom pokretu preterana, a da bi nova vlast, ukoliko sprovede najavljene institucionalne reforme, mogla da ubrza evropske integracije i poboljša investicionu poziciju zemlje.

Banka je zadržala pozitivnu preporuku za srpske državne obveznice denominovane u stranoj valuti i ponovila strategiju kupovine srpskih obveznica koje dospevaju 2033. godine.

Bank of America očekuje da bi Srbija početkom 2027. mogla da dobije investicioni kreditni rejting agencije Fič (Fitch), koja je trenutno ocenjuje sa BB plus uz pozitivne izglede.

Ipak, njeni analitičari napominju da je malo verovatno da će do unapređenja doći na narednom planiranom preseku, 20. novembra, jer do tada možda neće biti formirana nova vlada.

Jedna od glavnih bojazni investitora odnosi se na sposobnost studentskog pokreta da koordinira rad nove vlasti, s obzirom na to da nema centralizovano rukovodstvo.

Bank of America ocenjuje da su te zabrinutosti preterane, podsećajući da je pokret tokom gotovo dve godine protesta pokazao sposobnost organizovanja i koordinacije, a zatim uspeo da protestnu aktivnost pretvori u izbornu pobedu.

Analitičari ne očekuju značajnije popuštanje fiskalne politike, pre svega zato što izborni program ne sadrži konkretna obećanja o povećanju plata, penzija, socijalnih davanja ili subvencija.

Umesto toga, predviđa veću transparentnost javnih finansija i nabavki, progresivnije oporezivanje dohotka i imovine i ograničavanje diskrecionih ovlašćenja vlade u određivanju zarada u javnom sektoru, piše Nedeljnik.rs.

Jedini konkretan cilj značajnijeg povećanja ulaganja odnosi se na istraživanje i razvoj, čija bi izdvajanja trebalo povećati sa sadašnjih oko jedan odsto BDP-a na dva odsto do 2032. godine.

Banka očekuje i kontinuitet u spoljnoj politici, odnosno nastavak evropskih integracija, protivljenje sankcijama Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. Najavu poštovanja postojećih obaveza države lokalni stručnjaci tumače i kao signal da bi trebalo da bude nastavljena saradnja sa MMF-om, dodaju u analizi.

Bank of America ne očekuje promenu režima stabilnog kursa dinara prema evru niti ugrožavanje nezavisnosti Narodne banke Srbije.