"Izgubljeni gradovi Dunavski limes" otkrivaju i čuvaju rimsko nasleđe Srbije: Intervju Nikola Selaković, ministar kulture u tehničkom mandatu

Srbija aktivno radi na nominaciji Dunavskog limesa za Unesko listu svetske baštine, a serijal "Izgubljeni gradovi Dunavski limes" pruža podršku tom procesu, poručio je u intervjuu Nikola Selaković, ministar kulture u tehničkom mandatu, ocenjujući novi projekat kompanije "Medijska mreža". Ovaj serijal, čiju je realizaciju sufinansiralo i Ministarstvo kulture, predstavlja važan korak u osvetljavanju dela naše istorije koji je dugo bio teško dostupan.

Foto: Medijska mreža

Koliki je značaj projekta "Izgubljeni gradovi Dunavski limes" za očuvanje, istraživanje i promociju kulturno-istorijskog nasleđa Srbije, posebno kada je reč o rimskom nasleđu duž Dunava?

- Smatram da ovaj projekat predstavlja važan korak u osvetljavanju dela naše istorije koji je dugo bio teško dostupan. Rimski Dunavski limes u Srbiji obuhvata više od 60 lokaliteta na prostoru od 450 kilometara i ima status spomenika od svetskog značaja. Izgradnjom hidrocentrale Đerdap mnogi delovi ovog sistema su potopljeni ili oštećeni, zbog čega je njihovo istraživanje decenijama bilo otežano. Projekat koji realizuje "Arheologija medijska mreža" pomaže da se prevaziđu ove barijere. Pored javne promocije kroz predstojeći serijal, projekat ima i praktičnu vrednost za struku - svi precizni digitalni podaci prikupljeni na terenu predaju se zavodima za zaštitu spomenika kulture. Time se pokazuje kako je digitalizacija kulturnog nasleđa danas u direktnoj službi njegove zaštite jer omogućava stvaranje trajne i sigurne digitalne arhive za buduće generacije. Želeo bih da ukažem i na još jedan važan aspekt zaštite našeg nasleđa. Konkretno, lokaliteti koji se ne istražuju i o kojima se ne govori lako postaju meta divljih kopača. Javno skretanje pažnje na određeno mesto automatski podiže nivo njegove bezbednosti.

Foto: Medijska mreža

Na koji način medijski projekti poput ovog doprinose tome da kulturno nasleđe približimo široj javnosti, a posebno mladim generacijama, i podstaknemo njihovo interesovanje za istoriju i arheologiju?

- Uveren sam da je jedan od naših važnih zadataka da kulturno nasleđe učinimo dostupnim i razumljivim svim generacijama, a naročito mladima. Upravo zato ovaj serijal služi kao medijski most između nauke i društva. Velika naučna otkrića uglavnom ostaju unutar stručne zajednice i specijalizovanih časopisa, a medijska podrška omogućava da ta znanja postanu dostupna svima kroz savremene formate. Činjenica da će ovaj naučno-dokumentarni serijal biti emitovan putem "Medijske mreže", ali i dostupan na Jutjubu, otvara potpuno nove kanale komunikacije. Upravo kroz digitalizaciju navedenih sadržaja i otvorene video-platforme, istorija se približava mlađim generacijama na njima blizak način. Upravo u tome vidim jednu od najvećih vrednosti ovakvih projekata jer kada mladi ljudi na svojim pametnim uređajima prepoznaju vrednost i veličinu nasleđa koje se nalazi u njihovom okruženju, oni ga lakše razumeju i brže razvijaju svest o potrebi da se ta baština čuva i poštuje.

Foto: Tanjug/NEMANJA JOVANOVIĆ

Projekat koristi savremene tehnologije, poput LiDAR skeniranja, geofizičkih istraživanja i sonara, kako bi predstavio i lokalitete koji su danas teško dostupni ili se nalaze pod vodom. Koliko su ovakvi inovativni pristupi važni za dokumentovanje, istraživanje i predstavljanje kulturnog nasleđa Srbije?
- Primena sonara, LiDAR-a i geofizičkih skeniranja donosi značajan pomak u dokumentovanju arheološkog nasleđa naše zemlje. Ove tehnologije omogućavaju istraživanje lokaliteta koji su zbog izgradnje Đerdapa završili pod vodom ili su teško dostupni na terenu. Smatram da je od izuzetnog značaja to što nam savremene tehnologije omogućavaju da istovremeno istražujemo, dokumentujemo i čuvamo naše nasleđe. Za Ministarstvo kulture ovo je dobar primer kako digitalizacija postaje ključni alat za očuvanje i fizičku zaštitu spomenika. Na ovaj način se dobijaju precizni trodimenzionalni i prostorni zapisi bez ikakvog fizičkog oštećenja lokaliteta. Digitalni formati ne samo da štite originalne lokalitete od propadanja i zaborava već široj javnosti pružaju jasan vizuelni prikaz preko televizijskih i Jutjub kanala, a zavodima za zaštitu spomenika nezamenljive podatke za dalji rad i monitoring.

Foto: Medijska mreža

Srbija radi na afirmaciji rimskog nasleđa duž Dunavskog limesa, koje ima i međunarodni značaj. Kako Ministarstvo kulture kroz podršku medijskim projektima doprinosi promociji ovog nasleđa i predstavljanju kulturno-istorijskog bogatstva Srbije domaćoj i međunarodnoj javnosti?

- Srbija aktivno radi na nominaciji Dunavskog limesa za Uneskovu listu svetske baštine, a ovaj serijal pruža podršku tom procesu. Jedan od glavnih uslova međunarodnih organizacija jeste upravo javna vidljivost, ali i postojanje savremenih sistema upravljanja i zaštite lokaliteta. Za mene je jedan od prioriteta da pokažemo da Srbija ne samo da ima izuzetno bogato kulturno-istorijsko nasleđe već i da ume da ga na odgovoran i savremen način čuva i predstavi svetu. Podrškom ovom projektu, Ministarstvo kulture pokazuje spremnost države da kroz digitalizaciju i modernu prezentaciju odgovorno brine o spomenicima od univerzalne vrednosti. Emitovanje na medijskim mrežama i prisustvo na globalnim platformama poput Jutjuba omogućava da kulturno-istorijsko bogatstvo Srbije postane vidljivo i domaćoj i međunarodnoj javnosti. Pored toga, ovakva medijska pažnja usmerena na arheologiju često ima širu društvenu ulogu jer motiviše lokalne samouprave i partnere da se uključe i podrže dalju restauraciju i zaštitu ovih spomenika.