Krstajić: Studenti su dobili istorijsku šansu i mandat da promene Srbiju

Tekst i analizu autora srpskog biznismena Ljubiše Krstajića za Naš portal prenosimo u celosti: 

Srbija se nalazi pred istorijskom prilikom. Ne samo da promeni vlast, već da promeni način na koji država funkcioniše.

Studentski pokret pokazao je da nezadovoljstvo građana može prerasti u snažan narodni pokret. Njegova najveća vrednost nije u tome što je ponudio novu političku ideologiju, već što je otvorio pitanje koje je godinama opterećivalo srpsko društvo: kome država zapravo pripada? Građanima ili političkim strukturama koje njome upravljaju?

Verujem da je ključ za razumevanje podrške studentskom pokretu upravo u tom pitanju.

Građani nisu glasali samo za program, već protiv sistema

Moje je uverenje da podrška studentskoj listi nije prvenstveno bila rezultat njenog političkog ili ekonomskog programa.

Ona je bila izraz dubokog nezadovoljstva načinom na koji se godinama upravljalo Srbijom.

Građani su bili suočeni sa brojnim optužbama i sumnjama u sistemsku korupciju, netransparentne javne nabavke, političko zapošljavanje, zloupotrebu institucija i privilegovan položaj pojedinaca i kompanija povezanih sa vladajućim strukturama.

U takvom okruženju, politička pripadnost često se doživljavala kao važnija od znanja, stručnosti i poštenog rada.

Posebno zabrinjavaju tvrdnje o političkim pritiscima na zaposlene u javnom sektoru, kojima je egzistencija mogla zavisiti od poslušnosti i političke lojalnosti.

Ozbiljne su i optužbe o povezanosti pojedinih političkih struktura sa kriminalnim grupama, kao i o organizovanom zastrašivanju političkih neistomišljenika i učesnika protesta. Sve takve navode potrebno je nezavisno istražiti i utvrditi individualnu odgovornost na osnovu dokaza.

Zato verujem da je slogan „Srbija ili mafija“ imao snažan odjek među građanima. On je izražavao mnogo više od političkog nezadovoljstva. Izražavao je zahtev da se državi vrate zakon, pravda i dostojanstvo.

Studentski pokret uspeo je da okupi ljude različitih generacija, obrazovanja, političkih uverenja i socijalnog položaja upravo zato što nije nastupao kao tradicionalna politička stranka.

Postao je simbol zahteva za promenom sistema.

Pobeda nad vlašću nije isto što i pobeda nad korupcijom

Najveća greška koju bi studentski pokret mogao da napravi bila bi da političku pobedu poistoveti sa završetkom svoje istorijske misije. Promena vlasti predstavlja tek početak.

Ako institucije ostanu zavisne od političkih centara moći, ako javne nabavke ostanu netransparentne i ako politička pripadnost nastavi da određuje ko dobija državne poslove, Srbija neće suštinski promeniti sistem. Samo će promeniti ljude koji njime upravljaju.

Zato smatram da prvi prioritet tranzicione vlade mora biti sveobuhvatna borba protiv korupcije i uspostavljanje vladavine prava.

To podrazumeva nezavisne istrage velikih infrastrukturnih projekata, državnih ugovora, javnih nabavki i porekla imovine pojedinaca za koje postoje osnovane sumnje da su se nezakonito obogatili koristeći političke veze.

Građani imaju pravo da znaju kako se trošio njihov novac

Neophodno je otvoriti javnosti sve državne ugovore za koje ne postoje zakonski opravdani razlozi za ograničavanje pristupa.

Građani imaju pravo da znaju kako se trošio njihov novac.

Bez transparentnosti nema odgovornosti, a bez odgovornosti nema poverenja u institucije.

Bez nezavisnog pravosuđa i tužilaštva nema stvarne promene

 

Utvrđivanje odgovornosti nosilaca javnih funkcija koji su zloupotrebljavali položaj, svesno sprečavali zakonite istrage, prikrivali dokaze ili omogućavali političku zaštitu pojedincima osumnjičenim za korupciju i organizovani kriminal.

Ali, odgovornost ne sme biti kolektivna.

U pravosuđu i tužilaštvu postoje i profesionalci koji su, uprkos pritiscima, nastojali da rade svoj posao časno i u skladu sa zakonom. Njih treba zaštititi i omogućiti im da rade bez političkog uticaja.

Cilj reforme ne sme biti zamena jedne grupe politički podobnih sudija i tužilaca drugom.

Cilj mora biti stvaranje pravosuđa koje neće služiti nijednoj vlasti, već isključivo zakonu.

Lustracija – odgovornost bez revanšizma

U okviru institucionalne obnove Srbija mora ozbiljno otvoriti i pitanje lustracije. Lustracija nije isto što i krivično gonjenje.

Krivični postupak služi utvrđivanju individualne krivične odgovornosti, dok lustracija predstavlja poseban, zakonom uređen mehanizam zaštite demokratskih institucija od pojedinaca za koje se u odgovarajućem postupku utvrdi da su ozbiljno zloupotrebljavali javna ovlašćenja ili učestvovali u teškim povredama ljudskih prava.

Srbija je već imala Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, usvojen 2003. godine, poznat kao zakon o lustraciji. Taj zakon prestao je da važi 2013. godine, a da nije suštinski primenjen.

To pokazuje da samo donošenje zakona nije dovoljno. Neophodni su politička volja, nezavisne institucije i jasno definisani postupci.

Međutim, lustracija ne sme postati instrument političkog revanšizma.

Niko ne sme izgubiti pravo da obavlja javnu funkciju samo zato što je pripadao određenoj političkoj stranci, podržavao prethodnu vlast ili radio u državnoj instituciji.

Odgovornost mora biti individualna i zasnovana na dokazima

Svaki postupak mora biti sproveden u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, uz pravo na odbranu, nepristrasno odlučivanje i sudsku zaštitu.

Eventualna ograničenja obavljanja javnih funkcija moraju biti srazmerna, jasno obrazložena i vremenski ograničena.

Istovremeno, niko ne sme biti zaštićen od odgovornosti samo zato što je bio deo državnog aparata ili je obavljao visoku političku funkciju.

Oni za koje se utvrdi da su zloupotrebljavali institucije, učestvovali u ozbiljnim povredama ljudskih prava ili koristili javna ovlašćenja za nezakonite političke ciljeve moraju snositi odgovarajuće zakonske posledice.

Krivična odgovornost mora se utvrđivati pred nadležnim sudovima, uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti.

Lustracija, ako se ponovo zakonski uredi, mora imati jasno definisanu svrhu, ograničen domašaj i nezavisnu kontrolu.

Njena svrha nije kažnjavanje političkih protivnika, već zaštita države od ponavljanja zloupotreba.

Srbija ne sme da zameni jednu političku kontrolu nad institucijama drugom.

Mora izgraditi sistem u kojem će institucije biti dovoljno snažne da se odupru svakoj budućoj vlasti koja pokuša da ih zloupotrebi.

Stručna vlada sa jasno definisanim mandatom

Studentski pokret ne treba da se pretvori u novu političku partiju koja će pokušati da trajno zadrži vlast. Njegova istorijska uloga trebalo bi da bude drugačija. Treba da omogući formiranje stručne tranzicione vlade čiji će osnovni zadatak biti obnova institucija i stvaranje uslova za ravnopravnu demokratsku utakmicu. Takvu vladu treba da čine profesionalci sa dokazanim znanjem, iskustvom i integritetom, koji razumeju da upravljanje državom nije privilegija, već odgovornost.

Studenti, kao predstavnici pokreta koji je dobio poverenje građana, treba da ostanu nezavisni kontrolori sprovođenja reformi.

Njihova uloga nije da upravljaju ministarstvima, već da javno nadziru da li vlada ispunjava preuzete obaveze. Taj nadzor mora biti transparentan, demokratski i u skladu sa Ustavom.

Politička i pravna odgovornost vlade mora ostati u rukama ustavom predviđenih institucija, pre svega Narodne skupštine, dok studentski pokret može imati važnu ulogu u javnoj kontroli i ocenjivanju rezultata.

Time bi se napravila važna razlika između onih koji upravljaju državom i onih koji nadziru ostvarivanje ciljeva zbog kojih je tranziciona vlada formirana.

Državom se mora upravljati na osnovu merljivih rezultata

Tokom decenija u međunarodnom poslovanju naučio sam da nijedna ozbiljna organizacija ne može uspešno funkcionisati ako nema jasne ciljeve, merljive rezultate i odgovornost za njihovo ostvarenje.

Ne vidim razlog zašto bi upravljanje državom bilo izuzetak. Tranziciona vlada treba da ima precizno definisane ciljeve čije bi se ostvarivanje proveravalo svakih šest meseci u nekoliko ključnih oblasti.

Borba protiv korupcije: broj i vrednost revidiranih državnih ugovora, napredak finansijskih istraga, otkrivene nepravilnosti i zakonito pokrenuti postupci.

Nezavisnost pravosuđa: sprovedene institucionalne reforme, transparentnost izbora nosilaca pravosudnih funkcija, jačanje garancija nezavisnosti sudija i merljivo smanjenje političkog uticaja.

Samostalnost tužilaštva: transparentnost rada, institucionalna zaštita od političkih pritisaka, napredak u zakonitom procesuiranju ozbiljne korupcije i efikasnost postupanja po prijavama zloupotreba javnih ovlašćenja.

Lustracija i institucionalna odgovornost: priprema pravno održivog zakonskog okvira, uspostavljanje nezavisnih mehanizama kontrole i sprovođenje individualnih postupaka uz puno poštovanje prava građana.

Transparentnost javnih finansija: javno dostupni državni ugovora, kvalitet kontrole javnih nabavki i dostupnost podataka o trošenju budžetskih sredstava.

Profesionalizacija državne uprave: smanjenje partijskog uticaja na zapošljavanje, javni konkursi zasnovani na stručnosti i zaštita zaposlenih od političkih pritisaka.

Sloboda medija: ravnopravan pristup političkih aktera, transparentnost vlasništva i finansiranja medija i nezavisnost regulatornih tela.

Izborni uslovi: uređen birački spisak, nezavisna kontrola izbornog procesa i stvaranje uslova u kojima se sve političke opcije mogu ravnopravno predstavljati građanima.

Ostvarivanje ovih ciljeva moralo bi da bude predmet javnih šestomesečnih izveštaja, uz nezavisnu stručnu proveru.

Za svaki cilj trebalo bi odrediti početno stanje, očekivani rezultat, odgovornu instituciju i rok za ostvarenje.

Važno je naglasiti da se uspeh ne sme meriti samo brojem pokrenutih istraga, optužnica ili osuđujućih presuda, već zakonitošću postupaka, kvalitetom dokaza i stvarnim napretkom institucija.

Najveći uspeh studenata biće država kojoj više nisu potrebni kao korektiv. Studentski pokret ima priliku da ostavi mnogo dublji trag od jedne izborne pobede.

Njegovo najveće dostignuće biće izgradnja institucija koje će sprečiti da se zloupotrebe vlasti ponove.

Srbija ne sme ponovo zavisiti od pojedinca na njenom čelu, već od sistema u kojem niko nije iznad zakona, institucije funkcionišu nezavisno, a politička vlast dobija i gubi na slobodnim izborima.

U takvoj državi nijedna stranka ne bi mogla da kontroliše zapošljavanje, pravosuđe, policiju ili raspodelu državnih poslova. Nijedan privrednik ne bi morao da traži političkog zaštitnika da bi mogao uspešno da posluje. Nijedan zaposleni ne bi smeo da strahuje za svoj posao zato što odbija da učestvuje u političkim aktivnostima. Nijedan sudija ili tužilac ne bi smeo da bira između profesionalne savesti i političke poslušnosti. I nijedan građanin ne bi smeo da oseća da zakon za njega važi drugačije nego za politički privilegovane pojedince.

To je Srbija na pravom putu. Studenti imaju misiju i izgrade sistem u kojem nijedna vlast više neće moći da zarobi državu. To je njihov istorijski zadatak.

Tada će država pripadati njenim građanima.