USKORO ĆE PRVI RASPUST! Spreminte se za neviđene gužve, đaci će biti slobodni

Prvi raspust u ovoj školskoj godini je povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu koji traje od 11. do 15. novembra, kada tradicionalno veliki broj naših ljudi putuje kako po Srbiji, tako i u inostranstvo, tako se se očekuje pojačan saobraćaja na putevima i graničnim prelazima. Velike gužve očekuju se već u utorak uveče, 10. novembra, a još veće sutradan ujutru na izlazima iz zemlje, a onda 15. novembra uveče na ulasku u Srbiju.

Foto: Republika

 

Prema procenama Auto-moto saveza Srbije (AMSS), pojačan saobraćaj mogao bi da se očekuje već u utorak, 10. novembra, uoči praznika, kao i u sredu, tokom jutarnjih i prepodnevnih sati, kada će deo građana krenuti na kraća putovanja.

Neradni dani do kraja ove godine i tokom cele 2027. godine.

Prvi raspust ove godine i školski kalendar za 2026/27. godinu.

Dodatne gužve moguće su na izlazima iz većih gradova, na glavnim putevima i prilazima turističkim centrima dok bi pojačan povratni saobraćaj mogao da se očekuje u sredu popodne i u večernjim satima.

- S obzirom na to da državni praznik sada pada u sredu, za razliku od prethodnih godina kada su se neradni dani često nadovezivali na vikend i građani planirali duže odmore, ovog puta ne očekujemo klasičan praznični talas putovanja. Pojačan saobraćaj može se očekivati u utorak, uoči praznika, kao i u sredu u jutarnjim i prepodnevnim satima - rekla je Nevena Damjanović iz AMSS-a.

Foto: MUP Srbije

 

Vozači bi posebnu pažnju trebalo da obrate na izlaze iz Beograda, kao i na glavne putne pravce koji vode ka turističkim centrima i drugim delovima zemlje.

Jedan od pravaca koji je tradicionalno preopterećen jeste i onaj koji vodi ka planini Zlatibor.

- Pre svega vozači treba da obrate pažnju na autoput "Miloš Veliki", deonica Beograd-Čačak-Požega, pojačan broj vozila moguć je i na izlazu iz Beograda, u pravcu koji vodi ka zapadnoj Srbiji, ka turističkim centrima - rekla je Damjanović.

Ona dodaje da će biti dosta vozača koji izbegavaju prolazak kroz gradsko jezgro, pa će tako i obilaznica oko Beograda, zbog onih koji nastavljaju put ka Šidu, Nišu ili eventualno Novom Sadu, biti takođe opterećena.

- Tu je i autoput koji povezuje Beograd sa severom i sa zapadom zemlje i takođe pravac prema Nišu, Preševu i prema Dimitrovgradu - dodala je ona.

Kada je reč o graničnim prelazima, AMSS izdvaja Horgoš i Kelebiju prema Mađarskoj, kao i Batrovce i Šid prema Hrvatskoj. Veća zadržavanja moguća su i na prelazima prema Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.

- Najvažnije za praćenje biće Horgoš i Kelebija prema Mađarskoj, Batrovci i Šid prema Hrvatskoj, a takođe može biti pojačano i na prelazima sa Bosnom, sa Makedonijom na Preševu, i takođe na Gradini sa Bugarskom - rekla je Damjanović.

Foto: MUP Srbije

 

Ipak, stvarni intenzitet saobraćaja i eventualna zadržavanja zavisiće od rasporeda putovanja, možda i od vremenskih uslova i drugih faktora, tako da AMSS savetuje vozačima da se neposredno pred polazak informišu o stanju na putevima.

Informacije se mogu dobiti pozivom na broj 1987, kao i putem interaktivne mape na zvaničnom sajtu AMSS-a. Na pojedinim frekventnim prelazima dostupne su i kamere, između ostalog na Horgošu, Batrovcima, Preševu i Gradini.

- Ono što treba napomenuti, na kamerama se vidi realna situacija na našem prelazu, i uvek treba dodati ono vreme koje je potrebno, u ovom slučaju, za ulazak u susedne zemlje - napominje sagovornica.

- Često se te međuprostori brzo popune, a sada imamo i malo složeniju proceduru složeniju pri prolasku, tako da smo sigurni da će zbog toga biti potrebno izdvojiti nešto više vremena za prelazak granice - dodaje Nevena Damjanović.

EES i dalje može da uspori prelazak granice

Jedan od faktora koji može da utiče na dužinu čekanja jeste i EES, odnosno elektronski sistem za evidentiranje ulaska i izlaska putnika na spoljnim granicama šengenskog prostora.

Sistem je počeo postepeno da se primenjuje u oktobru prošle godine, a od aprila ove godine u potpunosti je operativan. Prilikom registracije putnicima na koje se sistem odnosi uzimaju se biometrijski podaci, uključujući fotografiju lica i otiske prstiju, dok se ulasci i izlasci evidentiraju elektronski.

Iz AMSS-a navode da je procedura sada uhodanija nego na početku primene, ali da i dalje može da utiče na brzinu prelaska granice.

- Tokom letnje turističke sezone sistem se dodatno uhodao i prolazak sada ide brže nego na samom početku njegove primene. Ipak, procedura i dalje može da uslovi nešto sporiji saobraćaj na prelazima - kaže Damjanović i dodaje da ako bismo izdvajali prelaz na kojem se mogu očekivati duža čekanja, to su svakako Batrovci, odnosno prelaz prema Hrvatskoj, gde se obavlja kontrola u okviru ovog sistema.

Ukoliko se na glavnim prelazima formiraju duže kolone, putnici mogu da razmotre i alternativne pravce, ali bi pre polaska trebalo da provere radno vreme i trenutnu situaciju.

Prema informacijama AMSS-a, glavni prelazi prema Mađarskoj koji rade 24 časa su Horgoš, Kelebija, Bački Breg i Bački Vinogradi. Manji prelazi, koji mogu biti alternativa u slučaju gužvi, jesu Đala, Rabe, Bajmok i Rastina koji rade od 7 do 19 časova.

Kada je reč o Hrvatskoj, pored Batrovaca i Šida, putnicima su na raspolaganju i prelazi Bačka Palanka, Bezdan, Bogojevo, Neštin, Sot i Ljuba. AMSS je naveo da ovi prelazi rade 24 časa.

Na pravcima prema Bosni i Hercegovini moguća su opterećenja na prelazima Sremska Rača, Kotroman, kao i kod Bajine Bašte i Malog Zvornika. Prema Crnoj Gori, kao alternativni pravci izdvojeni su Jabuka i Špiljani, dok su prema Severnoj Makedoniji i Bugarskoj najvažniji za praćenje Preševo i Gradina.

Za praznike se obično produžava radno vreme manjim graničnim prelazima, pa će tako Horgoš 2 i Bački Vinogradi raditi do 24 časa, umesto do 19 časova.