SRPSKI NAUČNIK OBJASNIO KAKO ZEMLJA MENJA KLIMU - Izračunao kada će planeta biti ledena

On je prvi doktor tehničkih nauka u istoriji Srbije i kao građevinski inženjer projektovao je 19 mostova, vojne objekte, Kovnicu novca u Topčideru, akvedukte, brane, vodotornjeve, industrijske objekte, čak i beogradsku kanalizaciju. Ipak ova impozantna graditeljska delatnost gotovo je u senci istorijskih postignuća u nizu naučnih disciplina matematici, klimatologiji, meteorologiji, astronomiji, geologiji, geofizici, geografiji.

Srpski naučnik Milutin Milanković (1879-1958) svestranim radom i revolucionarnim pristupom ostavio je neizbrisiv trag u svetskoj nauci.

Ispitivao je klime Marsa, Merkura i Venere, kao i klimu Zemlje, ali u dalekoj prošlosti, te objasnio misteriju ledenih doba u proteklih 600.000 godina kao i tajne osunčavanja Zemlje. Taj posvećeni naučni put kroz "vasionu i vekove" trajao je tri decenije i rezultirao njegovom čuvenom astronomskom teorijom o klimatskim ciklusima, koja važi za jedno od najvećih naučnih dostignuća 20. veka. Zahvaljujući njemu moguće je predviđanje klimatskih uslova.

Milankoviću u čast krateri na Mesecu i Marsu, kao i jedan asteroid nose njegovo ime. U svetskim naučnim krugovima to je ogromno i posebno priznanje. Njegov lik je i na novčanici od 2.000 dinara, a i jedan bulevar u prestonici, na Novom Beogradu, čuva uspomenu na ovog srpskog velikana.

MOTIV ZA BUDUĆE GENERACIJE 

- Važno je i da jedan bulevar u prestonici nosi njegovo ime da bi buduće generacije podstakle i motivisale da budu i teoretičari i praktičari poput njega i da daju značajan doprinos razvoju i nauke u globalu, ali i svoje zemlje Srbije kao što je to on učinio, i kao naučnik i kao građevinski inžinjer - stav je Zorana Tomića, savetnika za interesornu saradnju ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. 

 

 

O delu Milankovića će se, smatra naš sagovornik, sve više govoriti jer se bavio pitanjima koja čine temelj svake kulture - zakonima osunčavanja, smenom godišnjih doba i utvrđivanjem pouzdanog kalendara:

- Njegove ideje i danas koriste naučnici širom sveta. Uspeo je da poveže više naučnih oblasti i svojim otkrićima objasni procese koji oblikuju klimu Zemlje tokom više stotina hiljada godina. Kada bismo to objašnjavali nekom detetu, rekli bismo da je on naučnik koji je otkrio kako kretanje Zemlje oko Sunca utiče na smenjivanje ledenih i toplih perioda na našoj planeti. Njegovo najznačajnije delo jeste teorija osunčavanja Zemlje, poznatija kao Milankovićevi ciklusi, kojom je matematički objasnio kako promene u Zemljinoj putanji i nagibu ose utiču na dugoročne klimatske promene i smenjivanje ledenih doba.

 

Foto: Vladimir Lukić

 

Milanković, tvrdi Tomić, spada u red naučnika koji su promenili način na koji razumemo našu planetu:

- Njegova teorija danas predstavlja jedan od temelja paleoklimatologije i klimatskih nauka. Posebna vrednost njegovog rada ogleda se u tome što je složene prirodne procese uspeo da objasni preciznim matematičkim modelima. Decenijama nakon što je objavio svoje rezultate, geološka istraživanja, analize dubokomorskih sedimenata i ledenih jezgara potvrdila su ispravnost njegovih proračuna. Dao nam je tajne kako naša planeta funkcioniše, a ostavio je trag i u istraživanju svemira, bio i direktor Astronomske opservatorije u Beogradu koja 2027. obeležava 140 godina postojanja.

DOPRINOS ČOVEČANSTVU 

Za razliku od Mihajla Pupina ili Nikole Tesle najveće nasleđe Milankovića nisu, kako objašnjava Tomić, tehnički izumi već naučne teorije i matematički modeli koji su decenijama kasnije potvrđeni savremenim geološkim i klimatskim istraživanjima.

Foto: Vladimir Lukić

 

- Milanković je bio čovek izuzetne discipline, strpljenja i skromnosti. Verujući da velika naučna otkrića zahtevaju vreme i istrajnost, godinama je strpljivo razvijao svoje teorije, iako su mnogi savremenici bili skeptični prema njegovim zaključcima. Tokom Prvog svetskog rata bio je interniran u Budimpešti, ali je upravo u tim teškim okolnostima nastavio naučni rad i postavio temelje svojih najznačajnijih istraživanja. To svedoči o njegovoj izuzetnoj posvećenosti nauci i sposobnosti da i najveće životne izazove pretvori u priliku za stvaranje - priča naš sagovornik.  

Osim toga, kako naglašava, Milanković je bio vrstan pisac i autor autobiografskog dela "Uspomene, doživljaji i saznanja", u kojem je ostavio dragoceno svedočanstvo ne samo o svom životu, već i o vremenu u kojem je živeo.

- Njegova životna priča pokazuje da su radoznalost, upornost i vera u znanje najsigurniji put do trajnog doprinosa čovečanstvu - zaključuje Tomić.

 

Foto: Vladimir Lukić

Projekat je sufinasiran iz budžeta grada Beograda, gradske uprave grada Beograda, Sekreterijata za informisanje.