Da li je pametnije imati ušteđevinu u evrima ili dinarima? Evo šta se trenutno dešava u menjačnicama širom Srbije

Redovi ispred šaltera i neproverene priče koje su se munjevito proširile društvenim mrežama uneli su pometnju među građane, podgrevajući strah da će ostati bez pristupa gotovini.

Slika sa terena, međutim, demantuje glasine - deviza u menjačnicama ima dovoljno, a promet se odvija bez ikakvih restrikcija.

Za Kurir televiziju finansijski savetnik Dušan Uzelac pojasnio je šta stoji iza trenutnih dešavanja na tržištu.

- Prvi razlog je sezonski: pred zimu raste potražnja za devizama jer velike kompanije i javna preduzeća uvoze energente koji se plaćaju u stranoj valuti. Drugi faktor je psihološki pritisak izazvan aktuelnim društvenim dešavanjima, što stvara nepotrebnu bojazan i navodi građane na ishitrenu kupovinu deviza. Međutim, finansijski sistem je stabilan, a Narodna banka Srbije raspolaže dovoljnim deviznim rezervama da podmiri svaku tražnju i odbrani kurs.

Šta je pametnije: Dinar ili evro?

Pojačano interesovanje za devize ponovo je u prvi plan gurnulo i večitu dilemu domaćih štediša, u kojoj valuti je najsigurnije i najisplativije čuvati novac u turbulentnim vremenima.

Uzelac, međutim, skreće pažnju na to da kratkoročna panika često donosi direktne finansijske gubitke kroz provizije i razlike u kursu.

- Ukoliko svakog meseca kupujete evre, pa ih pred kraj meseca ponovo menjate u dinare, gubite novac na kursnim razlikama i transakcijama. Kada je reč o dugoročnoj štednji, računica je jasna: dinarski depoziti donose znatno veće kamate nego štednja u evrima. Ko god je u proteklih pet godina štedeo u domaćoj valuti, prošao je bolje od onoga ko je čuvao evre - objasnio je finansijski stručnjak.

Foto: Shutterstock/RomanR

 

Iako ekonomska računica ide u prilog dinaru, dugogodišnje navike i istorijsko nepoverenje u domaću valutu i dalje presudno utiču na ponašanje prosečnog kupca na šalteru menjačnice.

Sagovornik ukazuje da upravo ta psihološka crta često preteže nad čistom finansijskom logikom.

- Mnogi građani biraju evro tražeći osećaj veće sigurnosti, ali to je u našem slučaju dominantno emotivni stav, a ne racionalna i matematička odluka. Niti ima osnova za uvođenje bilo kakvih limita od 250 evra po transakciji, niti menjačnice ostaju bez novca. NBS redovno interveniše i pokriva povećanu tražnju, te građani mogu nesmetano raspolagati svojim novcem bez straha od iznenadnih lomova na deviznom tržištu - objašnjava on.

BONUS VIDEO