ŠTA SADA AKO IMATE STAMBENI KREDIT U ALTA BANCI? Evo kome sada plaćate rate

Nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad ALTA banci a.d. Beograd i pokrenula stečajni postupak, među klijentima su se otvorila dva pitanja: šta biva sa otplatom stambenih i drugih kredita, i kako doći do položenih depozita.

Ako imate stambeni kredit, evo detaljnog pregleda svih pravila i procedura koje klijenti Alta banke treba da znaju.

Krediti moraju redovno da se otplaćuju – obaveze ne nestaju

Pokretanje stečajnog postupka ni na koji način ne oslobađa dužnike njihovih obaveza. Sve ugovorene obaveze po osnovu stambenih i ostalih kredita moraju nastaviti da se izmiruju u potpunosti po već utvrđenim uslovima.

Uslovi ugovora ostaju nepromenjeni: Sve ugovorene kamatne stope, rokovi otplate, kao i promenljivi ili fiksni elementi (poput EURIBOR-a ili BELIBOR-a) ostaju važeći tokom stečajnog postupka.

Kome se uplaćuju rate 

Funkciju stečajnog upravnika preuzima Agencija za osiguranje depozita (AOD). Klijenti će od Agencije dobiti precizne instrukcije o računima na koje uplaćuju naredne mesečne rate, piše Blic.

Šta će biti sa kreditnim portfolijom u budućnosti?

Dugovi korisnika kredita prema banci u stečaju ne nestaju, već postaju potraživanja države. U nastavku postupka moguća su dva scenarija:

Prodaja portfolija drugoj banci: Kreditni portfolio ALTA banke može biti prodat drugoj banci koja posluje na tržištu Srbije. U tom slučaju klijentima se menja samo broj računa za uplatu rata, o čemu će biti blagovremeno obavešteni.
Naplata preko Agencije za osiguranje depozita: Ukoliko ne dođe do prodaje portfolija drugoj banci, Agencija nastavlja upravljanje i naplatu kredita u ime i za račun Republike Srbije.

Šta je zaštićeno: Do 50.000 evra po deponentu u banci

Depoziti su osigurani do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci. Taj limit važi za zbir sredstava na računima istog deponenta, uključujući pripadajuću ugovorenu kamatu, a ne za svaki račun pojedinačno.

To znači da se, na primer, novac na tekućem računu i štednja istog građanina u Alta banci sabiraju pri utvrđivanju osiguranog iznosa. Zaštita obuhvata dinarske i devizne depozite, uz zakonom propisan način preračunavanja i isplate.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

 

Pravo na zaštitu imaju fizička lica, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica, uz zakonske izuzetke. Depoziti velikih pravnih lica i državnih organa nisu obuhvaćeni ovim sistemom osiguranja, prenosi Blic.

Od kada se računa rok od sedam radnih dana

Agencija za osiguranje depozita saopštila je da će isplatu osiguranih iznosa deponentima ALTA banke započeti najkasnije sedam radnih dana od donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu o otvaranju stečajnog postupka.

Dakle, rok se vezuje za sudsko rešenje, što je važno za razumevanje datuma početka isplate. Agencija će najkasnije tri radna dana po donošenju tog rešenja objaviti obaveštenje o uslovima, mestima i rokovima isplate.

Građani i firme zato treba da prate zvanična obaveštenja Agencije, posebno podatke o banci preko koje će se isplata obavljati i dokumentaciji potrebnoj za ostvarivanje prava.

Šta će biti sa kreditima?

Obaveze se plaćaju i dalje banci koja je u stečaj. Stambeni krediti nastavljaju da se redovno otplaćuju. Naime, ookretanje stečaja ne oslobađa dužnike obaveza. Sve obaveze po osnovu stambenih i drugih kredita i dalje moraju da se izmiruju po ugovorenim uslovima, o čemu će klijenti dobiti precizna uputstva.

Povlačenje novca

Prema nezvaničnim informacijama, prethodnih dana deo građana i preduzeća povlačio je sredstva iz ALTA banke i prebacivao ih na račune u drugim bankama.

Važno je razlikovati podizanje gotovine od prenosa novca između banaka. Kada klijent sredstva prebaci na račun u drugoj banci u Srbiji, taj novac ostaje u domaćem bankarskom sistemu. Ipak, za banku iz koje sredstva odlaze takvi transferi predstavljaju pritisak na raspoloživi novac.

Likvidnost, najjednostavnije rečeno, predstavlja sposobnost banke da na vreme izvršava dospele obaveze. Banka može imati značajnu imovinu, a da istovremeno nema dovoljno odmah raspoloživih sredstava da odgovori na zahteve klijenata. To se, izmešu ostalog, i desilo u ovom slučaju.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

 

Koliko Alta banka ima imovine

Banka raspolaže značajnom bilansnom imovinom. Za deponente čija ukupna sredstva prelaze 50.000 evra, deo iznad osiguranog limita potražuje se kroz stečajni postupak. Taj deo nije automatski izgubljen. Kada se novac naplaćuje iz stečajne mase, uzimaju se u obzir sva sredstava.

Alta banka ima nekoliko delatnosti i povezanih privrednih subjekata (Alta banka Bitola, Alta Gold, Alta Leasing, Alta pass, ABL Solvent, Enna fruit, Alta gold i druge). Dalje, hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi "ALTA Retal“ ovog leta.

Prema poslednjim unetim podacima iz javnih finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2026. godinu, ukupna bilansna aktiva Alta banke a.d. Beograd iznosila je oko 214,93 milijarde dinara (što je blizu 1,65 milijardi evra).

Alta banka je u 2025. godini ostvarila neto dobit od oko 1,37 milijardi dinara (oko 11,6 miliona evra), što je blagi pad u odnosu na 2024. godinu kada je iznosio 1,60 milijardi dinara (oko 12,1 miliona evra).

Prema finansijskim pokazateljima za 2025. godinu, ukupna aktiva Alta banke iznosila je 1,6 milijardi evra (oko 194 milijarde dinara). To je skok od skoro 60% samo tokom 2025. godine.

Neto prihod od kamata iznosio je oko 3,2 milijarde dinara. Neto prihod od naknada i provizija je dostigao, takođe, oko 3,2 milijarde dinara.

Koliko je banka imala kredita

Septembarski bilans pokazuje da su krediti i potraživanja od komitenata iznosili oko 111,5 milijardi dinara, odnosno približno 48 odsto ukupne aktive. Gotovina i sredstva kod centralne banke iznosili su oko 88,3 milijarde dinara.

To znači da ukupna imovina banke nije bila plasirana samo u kredite.

Šta ovo može da znači za poslovanje firmi

Za preduzeća koja su preko ALTA banke obavljala svakodnevna plaćanja, neposredni problem može biti privremena nedostupnost sredstava potrebnih za zarade, dobavljače i druge obaveze.

Čak i kada firma ima pravo na osiguranu isplatu, čekanje može otežati upravljanje novčanim tokovima. Kod velikih preduzeća, čiji depoziti nisu obuhvaćeni osiguranjem, kao i kod iznosa iznad zaštićenog limita, značaj naplate kroz stečaj još je veći.

Zašto je NBS morala da reaguje

Nadzor nad bankama i postupanje kada su ugroženi interesi deponenata deo su zakonske odgovornosti Narodne banke Srbije.

Prema obrazloženju NBS, nakon kontrola kojima je cilj bio povećanje likvidnosti utvrđeno je pogoršanje finansijskog stanja i mogućnost njegovog daljeg pogoršanja. Centralna banka navodi da su se time stekli zakonski uslovi za oduzimanje dozvole i da je odluku donela radi zaštite deponenata i stabilnosti finansijskog sistema.

U okolnostima koje je sama utvrdila, NBS je imala obavezu da preduzme mere iz svoje nadležnosti.