PLATFORMA "POSLOVNI ATLAS": Autorski tekst Đorđa Andrića, Centar za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo PKS

PKS se u decembru 2020. priključio kao partner na projektu Link Up-Serbia II. Naime, to je projekat koji je obuhvatio zemlje nemačkog govornog područja iz kojih dolazi preko 50% ukupnih doznaka. PKS je u sklopu projekta učestvovao u kreiranju investicione online platforme "Poslovni atlas". Cilj ove platforme je upravo lakše i brže umrežavanje poslovne dijaspore s maticom. Platformu mogu da koriste svi zainteresovani, kompanije, preduzetnici, pojedinci, kao i lokalne samouprave koje imaju mogućnost da ponude svoje investicione prilike (projekte ili lokacije) ili da kroz umrežavanje pronađu potencijalnog partnera za izvoz svojih proizvoda i usluga.

Malim i srednjim preduzećima iz zemlje, kroz saradnju s dijasporom, otvaraju se novi izvozni kanali, a kroz podršku podižu se njihovi kapaciteti za poslovanje na najrazvijenijim zapadnoevropskim tržištima.

Foto: Dragan Kadic

Platforma kao mesto direktnog kontakta i saradnje i sama na osnovu izabranih interesovanja podstiče interakcije članica. Ona predstavlja postojeće uspešne investicije dijaspore kao putokaz i primere uspeha na srpskom tržištu. Platforma ima analitičku sekciju u kojoj ćemo hraniti informacije o investicijama iz dijaspore i koja će omogućiti PKS-u i državi da ima bolji uvid o strukturi investicija u različitim regionima (po sektoru, veličini firmi, zaposlenima), kako da na bolji način podstiče saradnju s dijasporom radi uspešnijeg lokalnog i regionalnog razvoja PKS je u 2026. u saradnji s Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i Tačkom povratka kao partnerom napravio kompletnu analizu funkcionalnosti platforme i dobio preporuke na koji način na može biti unapređena radi daljeg lakšeg funkcionisanja. Očekujemo da u narednih nekoliko meseci počnemo s još jednom promocijom platforme kako bi ona ponovo zaživela u punom obimu i prvenstveno pomogla ljudima iz dijaspore da se lakše povežu s maticom.

Investicije u Srbiji

Srbija svoj model ekonomskog rasta i razvoja bazira na izvoznoj orijentaciji, upravo strane direktne investicije, pored fiskalne konsolidacije i makroekonomske stabilnosti, uticale na respektabilno ubrzanje ekonomske dinamike u poslednjih 10 godina. Ne postoji univerzalni model ekonomskog rasta i razvoja koji se može primeniti na svaku privredu, ali je činjenica da Srbija treba i mora zadržati izvoznu orijentaciju uz kontinuirano održavanje atraktivnosti za privlačenje stranih direktnih investicija. Naravno, ne zanemarujući tom prilikom značaj domaćih investicija (što uključuje i javne investicije), koje su, po svojoj vrednosti, razume se, iznad stranih ulaganja.

Foto: Dragan Kadic

Priliv domaćih i stranih investicija je potrebno usmeriti u delatnosti, koje su strateškim ekonomskim dokumentima Vlade definisane kao prioritetne. Industrijsku politiku i Strategiju pametne specijalizacije, koja daje prednost prehrambenoj industriji, automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama i kreativnoj industriji.

Srbija, kao vodeća privreda u regionu i ubedljiva investiciona destinacija, svoju atraktivnost za ulaganje crpi iz veličine tržišta, brojnih sporazuma o slobodnoj trgovini, makroekonomske stabilnosti, kvaliteta proizvoda i usluga koje domaće kompanije pružaju i značajne sirovinske baze. Podsetimo samo na dve činjenice, da Srbija u regionu ima jedina investicioni kreditni rejting (prema agenciji Standard and Pooržs) i fabriku automobila (Stellantis), koja je prošle godine zabeležila gotovo milijardu evra izvoza. Pokrivenost uvoza izvozom je drastično uvećana na 82%.

Strane direktne investicije dostigle su rekordan nivo tokom protekle decenije i u tom periodu premašile 38 milijardi evra. Najsnažnija potvrda poslovne klime u Srbiji dolazi neposredno od samih investitora. Skoro 90% stranih direktnih investitora navelo je da bi ponovo izabralo Srbiju za ulaganje, što jasno ukazuje na veoma povoljno poslovno okruženje i visok nivo sigurnosti investicija.

Dostupna podrška

Republika Srbija odobrava određene podsticaje svim domaćim i stranim investitorima. Visina podsticaja zavisi od vrednosti investicije i lokacije na kojoj će ona biti realizovana. Investitor može dobiti do 5.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu. Postoje i određene poreske olakšice. Ako investicija premašuje osam i po miliona evra (milijardu dinara), investitor ostvaruje pravo na desetogodišnje oslobađanje od poreza na dobit.
EXPO 2027, koji će se održati u Beogradu od 15. 5. 2027. do 15. 8. 2027, predstavlja veliku razvojnu šansu i događaj koji će na međunarodnom nivou značajno promovisati Srbiju. Očekivanja su da rast BDP-a u 2027. bude preko 4%, što bi trebalo da predstavlja jedan od najboljih rezultata u Evropi, dok je u 2026. očekivani rast 3,5%.

Foto: Dragan Kadic

EXPO će privući više od 140 zemalja i oko 4 miliona posetilaca, što će svakako posebno uticati na ugostiteljstvo i turizam u narednoj godini. Sama investicija u EXPO od strane Republike Srbije se procenjuje na oko 2 milijarde evra (uračunat nacionalni stadion). Slobodne zone i industrijski parkovi predstavljaju ključni deo ekonomske infrastrukture Srbije i nude povoljne uslove domaćim i stranim investitorima. U zemlji trenutno posluje 15 slobodnih zona, u kojima posluje više od 250 međunarodnih kompanija i radi preko 40.000 ljudi. Ove zone pružaju brojne fiskalne pogodnosti, uključujući oslobađanje od PDV-a na uvoz i promet robe i usluga unutar zona, kao i posebne poreske podsticaje za strane direktne investicije. Među najvećim industrijskim parkovima su MIND Park u Kragujevcu i Elixir Group - Industrial Chempark Prahovo.