OD JAVNOG POZIVA DO ZELENE INVESTICIJE- DA LI JE NOVAC DOVOLJAN: Autorski tekst Vukašina Vojinovića, višeg savetnika za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije

Zelena tranzicija sve manje je pitanje opredeljenja, a sve više konkretnih poslovnih odluka. Za kompanije to znači ulaganje u efikasniju opremu, manju potrošnju energije i sirovina, smanjenje otpada, nove tehnologije i drugačije poslovne modele.

Dobra ideja je, međutim, tek početak. Da bi postala investicija, potrebno je prepoznati pravi problem, definisati rešenje, proceniti njegove efekte i pronaći odgovarajući izvor finansiranja.

Jednu od aktuelnih mogućnosti predstavlja javni poziv za finansiranje zelenih ulaganja u okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji", namenjen projektima dekarbonizacije, cirkularne ekonomije i unapređenja kvaliteta vazduha. Od 2022. do 2026. na javne pozive stiglo je 550 projekata, 300 kompanija uključeno je u "Zeleni akcelerator", dok je podržano 97 projekata ukupne investicione vrednosti od 54 miliona dolara.

Poziv kombinuje grantove sa sopstvenim sredstvima kompanija, kreditima i lizingom. U zavisnosti od veličine investicije, grant podrška može iznositi od 20 do 50 odsto vrednosti ulaganja, uz maksimalni iznos do 200.000 dolara. Važno je što podrška ne podrazumeva samo finansiranje - izabrani timovi kroz akcelerator dodatno razvijaju projektne ideje uz mentorsku, tehničku, regulatornu i finansijsku podršku.

Ovo je prilika koju kompanije s pripremljenim zelenim projektima svakako treba da razmotre. Ipak, iskustvo u radu s privredom pokazuje i drugu stranu problema. Mnoge kompanije još nemaju jasno definisan projekat za finansiranje. Postoji svest da treba smanjiti potrošnju energije ili materijala, bolje upravljati otpadom ili modernizovati proizvodnju, ali često nedostaje prvi korak - prepoznati gde postoji najveći potencijal za promenu i kada je pravi trenutak da se ona pokrene.

Foto: Momira Marković

Vreme donošenja odluke može biti jednako važno kao izbor tehnologije ili način finansiranja. Da li postojeća tehnologija odgovara zahtevima tržišta? Da li novi propisi nameću dodatne obaveze i postoji li tranzicioni period za prilagođavanje? Da li će kupci uskoro zahtevati standarde koje kompanija danas ne ispunjava?

Odgovori često određuju ne samo u šta treba investirati već i koliko dugo se s tom odlukom može čekati.
Da finansiranje nije jedini deo slagalice, pokazuju i istraživanja potreba privrede koja smo sprovodili 2021. i 2026. Dve prepreke ostaju veoma vidljive - nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak znanja, odnosno stručne podrške.

Poslednje istraživanje u kojem su učestvovala 264 preduzeća pokazuje da se pojedinačne zelene mere primenjuju, ali da strateška implementacija kasni i da kompanije prepoznaju potrebu za kombinacijom finansijske, tehničke i savetodavne podrške.

Upravo na toj drugoj strani jednačine - transferu znanja - vidimo važnu ulogu Privredne komore Srbije.
Privredna komora Srbije je kroz Centar za cirkularnu ekonomiju, uz tehničku podršku Nemačke saradnje u Srbiji, koju sprovodi GIZ, radila na razvoju mreže konsultanata osposobljenih da principe cirkularne ekonomije prevedu na jezik svakodnevnog poslovanja. Od početka nam je bilo važno da se proces ne završi obukom. Znanje ima vrednost tek kada se suoči sa stvarnim poslovnim izazovima.

Podrška koja se razvija u okviru projekta "Zelena ekonomija u Srbiji" šira je od same cirkularne ekonomije. Obuhvata savetodavnu podršku u upravljanju emisijama gasova s efektom staklene bašte, procenu korporativnog ugljeničnog otiska, energetske preglede, kao i mentorsku podršku za razvoj poslovne strategije i finansijskog plana za uvođenje zelenog poslovnog modela. Kompanija tako svoju tranziciju može sagledati iz više uglova - od resursa i energije preko emisija do poslovnog i finansijskog aspekta promene.

U našem slučaju, poseban fokus je na cirkularnoj ekonomiji i prenošenju znanja direktno u preduzeća. U narednom periodu obučeni konsultanti radiće s mikro, malim i srednjim preduzećima kroz svojevrsni light konsalting - inicijalnu analizu koja treba da pomogne kompaniji da svoje poslovanje sagleda iz drugačije perspektive. Ne očekujemo da jedan angažman transformiše preduzeće, ali očekujemo da nakon njega kompanija jasnije vidi prostor za uštedu, efikasnije korišćenje resursa, pravovremeno usklađivanje s regulativom i smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Neke mere mogu biti organizacione i gotovo bez troška, dok će druge zahtevati novu opremu, tehnologiju ili ozbiljniju promenu procesa.

Tu se ponovo spajaju finansiranje i znanje. Dobar finansijski instrument može da pokrene investiciju, ali je pre toga potrebno prepoznati šta treba menjati, zašto, kada i s kakvim očekivanim efektom. Ako kompaniji pomognemo da odgovori na ta pitanja, a zatim dobru ideju povežemo s odgovarajućim izvorom finansiranja, napravljen je najvažniji korak - da zelena tranzicija iz koncepta pređe u konkretnu poslovnu odluku.