Dejan Šoškić: Srbija ima tri mogućnosti za rešenje pitanja ruskog vlasništva u NIS

Bivši guverner, profesor Ekonomskog fakulteta i predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da Srbija ima tri mogućnosti za rešavanje pitanja ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije – pravo preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.

Šoškić smatra da su prve dve opcije najprihvatljivije, jer su se okolnosti poslovanja NIS-a značajno promenile od trenutka kada su ruski partneri postali većinski vlasnici kompanije.

- Ja lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici - rekao je Šoškić za Radio-televiziju Srbije.

On je istakao da promene na geopolitičkom i poslovnom planu predstavljaju osnov za pokretanje razgovora o promeni vlasničke strukture NIS-a.

Kada je reč o mogućnosti nacionalizacije, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takvo rešenje, upozoravajući da bi ono moglo da pošalje lošu poruku ne samo ruskom partneru već i drugim stranim investitorima.

- Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima - istakao je Šoškić.

Prema njegovoj oceni, Srbija ne bi trebalo da pribegava drastičnim potezima pre nego što iscrpi mogućnosti za dogovor i pronađe rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

- Mi ne treba da kreiramo imidž zemlje koja može tako da donese neke drastične odluke, a da nije prethodno pokušala druge mere koje imaju više smisla i više vode računa o tome da se proces tako odvija da druga strana ne bude nezadovoljna - rekao je Šoškić.

Kritikovao je i dosadašnji odnos državnih organa prema rešavanju pitanja NIS-a, ocenjujući da Srbija nije dovoljno aktivno učestvovala u traženju izlaza iz postojeće situacije.

- Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje - naveo je Šoškić za RTS.

Podsetio je da NIS posluje u Srbiji, da je država svojevremeno prodala kompaniju ruskom partneru, ali i da je i dalje njen značajan suvlasnik. Zbog toga smatra da je Srbija imala dovoljno razloga da mnogo ranije pokrene razgovore o promeni vlasničkih odnosa.

- To je sve bilo, po mom mišljenju, potpuno dovoljno da se sa ruskim partnerom odavno, pre četiri i više godina, započnu pregovori o tome da se nađe neko rešenje koje neće biti loše za tog stranog partnera, ali neće biti loše ni za nas, odnosno da se mi kao zemlja izvučemo iz tog rizika i tog globalnog nadgornjavanja koje može da nam se, kao što se već dešava, obije o glavu - ocenio je Šoškić.

O NIS-u je trebalo pregovarati još 2022. godine

Govoreći o američkim sankcijama NIS-u, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći dogovor sa američkom administracijom koji bi omogućio nesmetano poslovanje kompanije.

Objasnio je da SAD imaju značajan uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, zbog čega njihove mere mogu da utiču i na poslovanje kompanija u Srbiji.

- To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje - rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, cilj sankcija je povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su u prethodnom periodu više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje odgovarajućeg rešenja.

Srbija mora da obezbedi izbor u snabdevanju energentima

Osvrćući se na pregovore o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenja koja proizlaze iz propisa Evropske unije, Šoškić je poručio da Srbija mora da se rukovodi sopstvenim ekonomskim interesima.

Ukazao je na to da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina tim energentima odvija i sa drugim delovima sveta.

Ipak, smatra da Srbija mora da radi na obezbeđivanju alternativnih pravaca snabdevanja kako ne bi zavisila isključivo od jednog dobavljača.

- Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije - rekao je Šoškić.

Naglasio je da su troškovi energenata jedan od važnih faktora koji utiču na konkurentnost domaće privrede, zbog čega je važno obezbediti stabilno i povoljno snabdevanje.

Sankcije Rusiji nisu dale očekivane rezultate

Šoškić se osvrnuo i na sankcije uvedene Ruskoj Federaciji, ponovivši da, prema njegovoj oceni, one nisu ostvarile očekivane ekonomske efekte. Podsetio je da je još pre četiri godine javno iznosio stav da takva politika neće dovesti do željenih rezultata.

- Ja sam se u par navrata osvrnuo na te sankcije Ruskoj Federaciji, za koje sam još davnih dana, pre jedno četiri godine, javno rekao da one neće dati rezultata, kao što nisu ni dale rezultata - rekao je Šoškić.

Kao argument za svoju ocenu naveo je podatke o privrednom rastu Rusije i Evropske unije od 2022. godine. Prema brojkama koje je izneo, ruska privreda zabeležila je kumulativni rast od oko 8,7 odsto, dok je privreda EU porasla za približno 6,6 odsto.

- Dakle, preko dva odsto je ruska privreda rasla brže - naveo je Šoškić, ocenjujući da su sankcije istovremeno nanele štetu i evropskoj ekonomiji.