Imamo li razloga za brigu? Vojska tzv. Kosova sve jača uz pomoć Turske i Amerike

Hrvatski mediji proteklih dana objavljuju tekstove o sve snažnijem opremanju prištinske vojske uz američku i tursku podršku, menjajući vojnu ravnotežu na Balkanu. Kako navode, dok se Srbija oštro protivi tome, a NATO ostaje podeljen, transformacija bezbednosnih snaga tzv. Kosova "ulazi u završnu fazu".

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

 

Transformacija tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u punopravnu odbrambenu formaciju predstavlja jedan od najsloženijih segmenata savremene izgradnje države na Zapadnom Balkanu. Započet formalno krajem 2018. godine donošenjem zakonodavnog paketa, ovaj desetogodišnji proces nastoji da redefiniše bezbednosnu arhitekturu tzv. Kosova u uslovima ograničenog međunarodnog konsenzusa, piše hrvatski "Tportal".

Koreni današnjih odbrambenih struktura tzv. Kosova leže u demilitarizaciji tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nakon sukoba 1999. godine.

Proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine i implementacijom plana Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN i arhitekte kosovske nezavisnosti, tzv. kosovski zaštitni korpus je rasformiran, a osnovane su tzv. kosovske bezbednosne snage te su u svojoj ranoj fazi bile definisane kao lake, višeetničke i profesionalne i naoružane isključivo malokalibarskim oružjem, s primarnim zadacima u sferama civilne zaštite, uklanjanja eksplozivnih naprava, kao i potraga i spasavanja. Pritom, KBS u svom sastavu može imati maksimalno 2.500 aktivnih pripadnika.

Međutim, političko vođstvo u Prištini je od Strateškog pregleda sektora bezbednosti (2014.) kontinuirano težilo transformaciji KBS-a u klasične oružane snage s odbrambenim mandatom, smatrajući vojsku neizostavnim atributom državnog suvereniteta.

Glavna prepreka formalnoj uspostavi oružanih snaga tzv. Kosova leži u ustavu. Za ustavne amandmane potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika u skupštini, ali i dvotrećinska većina glasova poslanika koji drže zagarantovana mesta za manjinske zajednice. Budući da srpski politički predstavnici odlučno blokiraju ove izmene, tzv. Kosovo je u decembru 2018. godine primenilo alternativni pravni manevar.

Foto: Printscreen/YouTube/Kosovo online

 

Stoga je Skupština tzv. Kosova izglasala paket od tri zakona, među kojima je Zakon o Ministarstvu odbrane, čime je dotadašnje Ministarstvo KBS-a transformisano u civilno telo upravljanja odbranom. Izglasan je i Zakon o KBS-u, pa je ta formacija dobila vojni mandat za zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Takođe, prištinska skupština izglasala je Zakon o službi u KBS-u. Iako je kao ime formacije formalno zadržan naziv tzv. kosovske bezbednosne snage da bi se izbeglo kršenje ustava, zakonski akti su suštinski promenili njen karakter, predviđajući povećanje na 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 njih u rezervnom sastavu.

Proces od 3 faze

Transformacija je koncipirana kao trofazni proces koji se proteže od 2018. do 2028. godine. Prva faza, sprovedena između 2018. i 2021., bila je doktrinarna tranzicija u kojoj je uspostavljeno Ministarstvo odbrane i reorganizovana komandna struktura, dok je iduća faza, od 2021. do 2025., sprovedena da bi se osigurali operativni kapaciteti, sprovela intenzivna nabavka opreme, obučili pripadnici i povećao budžet. Poslednja faza, koja je još uvek u toku, odnosi se na postizanje punog operativnog kapaciteta, interoperabilnosti sa standardima NATO-a i završne integracije.

Vojni analitičari ukazuju na to da finansijski indikatori jasno prikazuju intenzitet transformacije. Prema analizama kosovskog centra za bezbednosne studije (QKSS), budžet Ministarstva odbrane utrostručio se između 2021. i 2025. godine, dostigavši preko 207 miliona evra. U istom periodu vlada u Prištini uložila je preko 450 miliona evra u sisteme naoružanja, infrastrukturu i vojne baze, a modernizacija uključuje nabavku taktičkih oklopnih vozila poput turskih oklopnjaka Kobra, daljinski upravljanih borbenih stanica, minobacača i protivoklopnih sistema.

Uskoro stižu i helikopteri

Prema dostupnim podacima, KBS najviše ulaže u protivoklopne i artiljerijske sisteme da bi se osigurala sposobnost odbrane od mehanizovanih pretnji. Među nabavljenim sistemima ističu se američki vođeni protivoklopni raketni sistem tipa FGM-148 Javelin, turski raketni sistemi OMTAS, dometa do četiri kilometra, za uništavanje oklopnih vozila i utvrđenih položaja, kao i nemački ručni protivoklopni bacači Panzerfaust 3. Tu su i američki mobilni artiljerijski sistemi Hokaj kalibra 105 milimetara, montirani na laka taktička vozila Humvi, kao i turski minobacači Vuran kalibra 120 milimetara.

Flota oklopnih i taktičkih vozila sastoji se isključivo od onih bez gusenica, s fokusom na MRAP modele otporne na mine i laka oklopna izviđačka vozila. KBS u svom arsenalu ima i više od 100 komada američkih vozila tipa M1117 Guardian, naoružanih teškim mitraljezima kalibra 12,7 milimetara i automatskim bacačima granata. Takođe, ima oko dve stotine vozila Humvi opremljenih mitraljezima M2 ili bacačima granata Mk 19, kao i dvadesetak turskih taktičkih oklopnih vozila tipa Cobra I i Cobra II. Logistička flota u potpunosti je nemačkog porekla, a čine je Rajnmetalovi i Mercedesovi kamioni.

Budući da nemaju borbeno vazduhoplovstvo, vazdušne snage KBS-a oslanjaju se na turske i američke bespilotne letelice poput izviđačko-borbenog Bajraktara TB2 i lakog taktičkog drona RQ-20 Puma za nadzor u realnom vremenu. U sastavu su i turski dronovi kamikaze tipa Skajdager, a prošle godine potpisan je sporazum sa SAD o nabavci helikoptera UH-60 Blek hok za transport i podršku.

Pešadijsko naoružanje u potpunosti je standardizovano prema normama NATO-a, čime je zamenjeno staro oružje jugoslovenskog i srpskog porekla. Danas KBS koristi američke karabine M4 i nemačke puške Heckler & Koch G36, dok se u manjim količinama u rezervi mogu naći i stariji modeli američkog M16, kao i finske snajperske puške SAKO APR i turski modeli kompanije MKEK. Od pištolja su u upotrebi turski Girsan i austrijski Glock u NATO kalibru 9x19 milimetara. Prištinske vlasti pokrenule su i planove za osnivanje sopstvenih kapaciteta namenske industrije, te im je cilj da do kraja ove godine u rad puste domaću fabrika municije kako bi se smanjila zavisnost od uvoza, uz ambicije za sklapanje lakih izviđačkih dronova.

Treba podsetiti na to da pitanje tzv. kosovske vojske generiše duboke podele među međunarodnim akterima. Vašington pruža najsnažniju bilateralnu podršku tranziciji i tretira je kao legitiman korak suverene države, pružajući logističku pomoć, zajedničku obuku i opremu, uz stalni apel da taj proces bude inkluzivan za manjine. Severnoatlantski savez zadržava službeno rezervisan i neutralan stav. Budući da u NATO-u ne postoji konsenzus jer četiri članice ne priznaju tzv. Kosovo, on se i dalje drži Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je KFOR jedina legalna vojna sila tamo. Ipak, u praksi se sprovode selektivne zajedničke vežbe i obuke u specifičnim domenama.

Direktno kršenje Rezolucije 1244

Beograd i Moskva smatraju to direktnim kršenjem Rezolucije 1244 i pretnjom regionalnoj bezbednosti. Srbija vidi taj proces kao militarizaciju koja ugrožava srpsko stanovništvo na severu Kosova, što opterećuje dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem EU.

Nezavisne odbrambene analize identifikuju nekoliko ključnih nedostataka, među kojima se ističu izostanak javnog nadzora, kadrovska i logistička održivost, kao i pomenuta inkluzivnost zajednica. Naime, zbog prirode procesa, desetogodišnji plan transformacije nije u potpunosti dostupan javnosti, što smanjuje transparentnost i parlamentarni nadzor nad ogromnim finansijskim ulaganjima.

Stručnjaci su mišljenja da transformacija tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u de fakto vojsku predstavlja nepovratan proces koji postepeno menja balans moći i bezbednosnu paradigmu Zapadnog Balkana. Ističu i da je Priština uspešno iskoristila zakonske manevre da bi zaobišla ustavne blokade i da je ogromnim budžetskim ulaganjima ubrzala operativnu opremljenost formacije.