Sportissimo

Šta će biti sa platama u javnom sektoru: Evo kako će se određivati visina zarade po novim pravilima

Autor: Republika/ U.M.

Biznis

08.11.2026

10:11

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Evo šta se navodi u programu Studentske liste.

Šta će biti sa platama u javnom sektoru: Evo kako će se određivati visina zarade po novim pravilima

Studentska lista predstavila je pred izbore ekonomski program koji predviđa promene u načinu razvoja privrede Srbije, od državnih subvencija i poreske politike do upravljanja javnim preduzećima i kontrole javnih finansija.

Predlozi obuhvataju veća ulaganja u domaće kompanije i tehnologiju, kao i drugačiji pristup javnim finansijama i državnoj imovini, objavljeno je na njihovom sajtu.

Između ostalog Studentska lista je u svom programu, koji je objavila na svom sajtu studenti.org.rs navodi da će zabranu zapošljavanja iz člana 27k zameniće plafonom broja zaposlenih po korisniku, upisanim u Zakon o budžetu.

- Plafon se utvrđuje tako da pokrije minimume koje zakon propisuje za pojedine službe. Svaki korisnik budžeta unapred će da zna koliko ljudi sme da zaposli, a u tom okviru svako radno mesto popunjava javnim konkursom. Udeo pripravnika i probnog rada bez konkursa biće ograničen. Plate u javnom sektoru usklađivaćemo jednom godišnje Zakonom o budžetu, a ne odlukom Vlade. Redovno usklađivanje prati rast zarada van javnog sektora, a svaka promena odnosa plata između delatnosti ili novo pravo zaposlenih donosi se istim zakonom, uz pokriće u budžetu - navodi se u programu.

Javna preduzeća ostaju državna

Studentska lista u svom programu navodi i da neće biti nepotrebne i nasilne privatizacije javnih preduzeća. Firme od strateškog značaja ostaju u državnim rukama. Strategija državnog vlasništva donosiće se u Skupštini, umesto u Vladi, i zakonom će biti određeno za koje firme državni udeo ne sme da se spusti ispod zatečenog, a za koje ispod 51 odsto. Uvećanje kapitala u kom država ne zadržava proporcionalno isti deo, kao i koncesije i iznajmljivanje osnovnih sredstava na duže od deset godina, smatraće se smanjenjem državnog udela u preduzećima. Transformacija javnih preduzeća u akcionarska društva neće značiti i privatizaciju. Dugoročan cilj je, navode, da se resursi i firme čija je rasprodaja zabranjena unesu u Ustav, kao u više zemalja EU.

- Svi mandati direktora, v. d. direktora i nadzornih odbora izabranih po starom zakonu, na republičkom i lokalnom nivou, prekinuće se u roku od 12 meseci od stupanja zakona na snagu. Uslovi za izbor na ove funkcije, različiti u starom zakonu o javnim preduzećima i u novom zakonu o društvima kapitala, izjednačiće se u korist strožih uslova novog zakona. Postavljanje v. d. direktora biće otežano, a preduzeća u državnom vlasništvu preći će na dvodomno upravljanje, što će osnažiti njihovu autonomiju. Vlast će nastaviti da kontroliše svoj udeo u skupštini akcionara, ali će direktora birati nadzorni odbor čiji članovi dolaze sa javne nacionalne liste nezavisnih stručnjaka koji su položili državni ispit, nemaju sukob interesa i potpisali su izjavu da su nezavisni od političkih stranaka. Konkurse će voditi komisija koju sastavljaju Narodna banka Srbije i Agencija za sprečavanje korupcije. Država će kontrolisati strateški pravac javnih preduzeća, ali ne i neposredno kadriranje, čime ona prestaju da budu plen političkih stranaka - navodi se u pojašnjenju programa.

Javno zemljište i objekti, kako stoji u programu, prodaju se i daju u zakup po pravilu samo po tržišnoj vrednosti i u javnom postupku. Zakup van javnog sektora ima ograničeno trajanje. Ubuduće ugovor koji nije objavljen ne proizvodi dejstvo, jer država neće priznavati ugovore potpisane u tajnosti.

Podsticaji za strane investitore

- Model ekonomskog razvoja bivše vlasti se od početka zasnivao na jeftinoj radnoj snazi. Zemlja se stranim firmama nudila tako što je radnik plaćen manje nego u većem delu Evrope, a država je to još i subvencionisala po radnom mestu. Taj model je demografski mrtav. Konkurencija su mu zemlje sa daleko nižim platama, a radnika za njega više nema. Subvencija po radnom mestu ukida se, uz poštovanje postojećih. Podsticaj ubuduće dobija samo projekat koji diže prosek zarada, prema pragovima. Prag je vezan za prosečnu zaradu i stepenovan u četiri nivoa prema razvijenosti opštine. U nerazvijenim opštinama je niži, ali i tamo zarada mora da ga premaši, a projekat bez opreme po standardima EU podsticaj ne dobija - objašnjava Studentska lista.

Oni dodaju da po radnom mestu se podstiče još samo u devastiranim opštinama, kao prelazna mera sa rokom upisanim u zakon. To znači, objašnjavaju, da se dolazak starog tipa investitora neće ograničavati u siromašnim opštinama, jer je bitno zadržati i stvoriti svako radno mesto u takvim uslovima. Drugde, takve investicije su, navode, štetne jer prave nezdrave lance snabdevanja, koji nisu sposobni da stvore dodatnu vrednost i da budu dugoročno održivi u uslovima gde su konkurenti sposobni za inovaciju.

- Umesto da po svetu tražimo fabrike kojima treba jeftina ruka, potpuni fokus nove vlasti će biti stvaranje inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Spregom univerziteta, instituta i privatnog sektora, gradićemo atmosferu potrebnu za startape koji rastu u Srbiji. Ulaganja u istraživanje i razvoj, danas oko 1 odsto BDP-a, udvostručićemo do 2032. godine. Država će za jedan mandat izabrati ograničen broj prioritetnih oblasti i u njih usmeriti novac, a programi bez rezultata biće ugašeni - navodi se.