Šoškić o problemima u Poštanskoj štedionici - otkrio ko je iznosio novac i da li sledi isti scenario kao sa Alta bankom

Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije i kandidat za poslanika Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da je nakon izbornog poraza SNS-a došlo do masovnog povlačenja novca iz Poštanske štedionice, što je, prema njegovim rečima, izazvalo probleme sa likvidnošću te banke.

Gostujući u jutarnjem programu TV Nova „Probudi se“, Šoškić je naveo da su novac podizale osobe čiji su politički mentori izgubili izbore. Ipak, naglasio je da stanje u Poštanskoj štedionici nije uporedivo sa krahom Alta banke i da su mere za očuvanje likvidnosti već preduzete.

Govoreći o okolnostima koje su dovele do problema, Šoškić je nagli odliv novca povezao sa periodom nakon izbora.

- Kad govorimo o Poštanskoj štedionici, ona je imala štete zbog toga što su ljudi iz neke sfere koja potencijalno može biti kriminogena odlučili da u trenucima panike, kad su njihovi mentori izgubili na izborima, podižu jako velike iznose sredstava - rekao je Šoškić.

Naglasio je da pitanje likvidnosti treba razlikovati od pitanja kapitalizovanosti banke.

- To je jedan likvidnosni udar. Potpuno je druga stvar kapitalizovanost, dakle stabilnost banke. Za taj likvidnosni udar rešenja su već na mestu. Dakle, situacija u Poštanskoj štedionici nije ni izbliza alarmantna -  rekao je bivši guverner.

Šoškić je naveo da Poštanska štedionica ima, kako je rekao, normalnu bankarsku aktivu i vlasnika spremnog da je, ukoliko bude potrebno, podrži dodatnim kapitalom.

- Postoje instrumenti likvidnosti koji su stavljeni u dejstvo, koji pomažu instituciji da normalno posluje, a naravno, postoji mogućnost da se uradi dokapitalizacija - objasnio je, naglašavajući da slučajevi Poštanske štedionice i Alta banke nisu uporedivi.

Govoreći o zahtevu studentskog pokreta da se poslovanje Poštanske štedionice detaljno preispita i učini transparentnijim, Šoškić je istakao da Narodna banka Srbije kontinuirano nadzire rad svih banaka, i to i bez neposrednog prisustva kontrolora u njihovim prostorijama.

Kako je objasnio, centralna banka može da uputi kontrolore na dodatne provere kada za to postoji potreba, što se, prema njegovim rečima, dogodilo i u Poštanskoj štedionici. Ukoliko se utvrde problemi sa likvidnošću ili kapitalom, moguće je uvođenje privremenih mera i sprovođenje postupka konsolidacije.

Podsetimo, Poštanska štedionica je 2. novembra saopštila da je sama zatražila dodatni stručni nadzor NBS nad likvidnošću i finansijskim tokovima, nakon negativnih vesti i tvrdnji o poslovanju banke. Kako je navedeno, mere centralne banke podrazumevaju pojačano praćenje likvidnosti i dodatne procedure za pojedine transakcije, dok je banka poručila da ostaje posvećena urednom izmirivanju obaveza i zaštiti interesa klijenata.