KINA, SAD I RUSIJA VEĆ DELE SVET: Miroslav Bjegović ukazuje na prećutne dogovore među velikim silama - SRBIJA MORA DA BUDE MUDRA!

Geopolitički prostor od Arktika do Balkana postaje polje u kome se sudaraju interesi velikih sila, dok se postojeći savezi suočavaju s unutrašnjim preispitivanjima i sve izraženijim nesuglasicama. Potezi Sjedinjenih Američkih Država, odnosi s evropskim partnerima, rat u Ukrajini i tiha preraspodela interesnih sfera ukazuju na promene koje nadilaze dnevnu politiku i otvaraju dugoročna pitanja globalne stabilnosti.
U takvom okruženju, položaj manjih država dobija dodatnu težinu, o čemu je u intervjuu za emisiju "Na ivici" govorio prof. dr Miroslav Bjegović.

Foto: Republika

 

Zašto je predsedniku SAD Donaldu Trampu važan Grenland?

Postoje najmanje tri ključna razloga. Prvi je geoekonomski. Grenland raspolaže izuzetno značajnim mineralnim resursima, uključujući retke zemne metale, koji su od ključne važnosti za savremenu industriju, visoke tehnologije i vojni sektor. Drugi razlog je geostrateški i saobraćajni. Topljenje leda otvara nove pomorske rute oko Grenlanda, koje će u bliskoj budućnosti postati komercijalno plovne. Kontrola tih puteva znači i kontrolu trgovine, ali i naplatu taksa, što predstavlja ogroman strateški i ekonomski potencijal.

Koji je treći?

Bezbednosni, ali bih ga svesno stavio na treće mesto. Postoje ozbiljne najave da SAD razmatraju instalaciju naprednog protivvazdušnog sistema, "Zlatne kupole", koja bi bila ekvivalent izraelskoj "Gvozdenoj kupoli". To bi drastično izmenilo vojnobezbednosnu arhitekturu Arktika. Zanimljivo je da Rusija i Kina na ovu temu reaguju prilično uzdržano, što može ukazivati na postojanje određenih neformalnih dogovora ili barem prećutnog razumevanja među velikim silama.

Foto: Republika

 

Šta ako Danska kaže da Grenland nije na prodaju, a SAD naprave korak dalje?

SAD su već jasno stavile do znanja da im je Grenland strateški prioritet. Prvi korak je uvek diplomatski - ponuda kupovine ili specijalnog sporazuma. Ako to ne uspe, teorijski postoji i treća opcija - vojni pritisak. To bi bio izuzetno opasan presedan, posebno jer govorimo o teritoriji države članice NATO. Istovremeno, već sada vidimo pukotine unutar Alijanse. Ono što je posebno važno jeste činjenica da u novoj američkoj strategiji nacionalne bezbednosti ni Rusija ni Kina više nisu označene kao primarni neprijatelji, a prvi put se Evropa pominje kao prostor koji mora samostalno da brine o sopstvenoj bezbednosti.

Koliko su se Tramp i Putin već dogovorili?

Očigledno je da postoji određeni stepen razumevanja između dve najveće vojne sile sveta. Mlake reakcije na pojedine krize, uključujući Venecuelu i Grenland, ukazuju na moguću podelu interesnih sfera. Za male države, poput Srbije, to znači jedno - moramo biti izuzetno mudri. Velike sile se dogovaraju, a mali moraju da prežive u tom prostoru. Ako dođe do ozbiljnog slabljenja ili čak raspada NATO, svet ulazi u potpuno novu fazu bezbednosne arhitekture. Srbija mora ostati pod sopstvenim kišobranom, čuvajući svoje interese, ali istovremeno otvorena za saradnju sa svima.

Foto: Republika

 

Da li je Evropa ignorisala SAD tokom rata u Ukrajini i da li sada plaća cenu?

SAD su u ovom sukobu uspele da ekonomski i politički oslabe Evropu, da je podele i da je dodatno učine zavisnom. Upravo zbog toga se sada otvara prostor za novu američku politiku prema Evropi - manje partnerstva, više diktata.

Da li je poruka Ričarda Grenela Srbiji poziv da se okrene Americi?

Ta poruka se može tumačiti kao upozorenje, ali i kao ponuda. Srbija je mala, vojno neutralna država i mora pažljivo da balansira. Naš interes je da imamo dobre odnose sa SAD, ali bez odricanja od sopstvene suverenosti i nacionalnih interesa. Srbija ne sme biti uslovljavana priznanjem takozvane države Kosovo. To je crvena linija. S druge strane, postoji prostor za unapređenje odnosa sa SAD u ekonomiji, bezbednosti i regionalnoj stabilnosti.

BONUS VIDEO: