PRIHVATAM S PONOSOM DA SAM ĆACI - Ističe Milana Vuković u emisiji "NA IVICI" ( VIDEO)

Ulazak u politiku nekad nije posledica ambicije niti pripadnosti ideologiji, već trenutka u kojem ćutanje prestaje da bude održivo. Izgnanstvo ne proizvodi glasne narative. Ono ostavlja trag tišine iz koje se kasnije govori bez potrebe za dokazivanjem. U tom prostoru, javno delovanje Milane Vuković, danas kroz analitički rad u Centru za društvenu stabilnost, svedoči o politici kao obavezi i identitetu kao stavu, a ne poreklu.

Foto: Republika

 

 

Da li su žene dovoljno zastupljene u politici?

 Put žena u politici nije lak i pun je izazova. Mene je politika interesovala još od ranih godina, pratila sam skupštinske prenose, čitala političku literaturu, ne samo savremenu već i onu koja se bavi prošlim epohama. Društvene nauke su me oduvek privlačile. Po obrazovanju sam pravnica i trenutno sam na doktorskim studijama. Završila sam Akademiju mladih lidera Fondacije za narod i državu, kao i Akademiju Fondacije "Svetozar Miletić" u Novom Sadu. Danas nastupam u medijima kao analitičar Centra za društvenu stabilnost. Moram da kažem, žena u politici, a naročito u političkoj analitici, nema mnogo. Možemo ih nabrojati na prste jedne ruke. Ipak, optimista sam. Verujem da će se situacija menjati i da će sve više mladih žena, koje su politiku ranije pratile iza kamere, skupiti hrabrost da javno iznesu svoje stavove. To nije lako, izloženi ste napadima, osporavanjima, uvredama. Potreban je jak karakter da u svemu tome ostanete dosledni i stabilni.

Centar za društvenu stabilnost često je osporavan od opozicije. Kako to doživljavate?

Ponosna sam na Centar za društvenu stabilnost i na svoje kolege. To je skup obrazovanih, ostvarenih ljudi koji vole Srbiju i bore se za njene interese. Često smo meta omalovažavanja, naročito na društvenim mrežama, osporavaju se naše znanje, profesionalni integritet i motivi. Nazivaju nas botovima, sendvičarima, ćacijima. Međutim, svi mi imamo ozbiljne biografije, znanje i životno iskustvo. Takvi napadi više govore o onima koji ih upućuju nego o nama.

Da li vam smeta kada vas nazivaju ćacijem?

Iskreno, ne. Vodim se onim da nije važno šta se kaže, već ko i zašto to govori. Ako je ćaci sinonim za mladu obrazovanu osobu koja voli svoju zemlju i želi da se bori za bolju Srbiju, onda to s ponosom prihvatam. U politiku sam ušla iz uverenja, iz ideala, sa željom da se glas mladih čuje i da se stvari menjaju nabolje. Građani to prepoznaju, često mi prilaze na ulici, u Beogradu, Novom Sadu ili mom rodnom gradu, i kažu da prate moj rad i da ga cene. To mi daje snagu da nastavim dalje.

Kako odgovarate na optužbe da ste SNS plaćenici i da radite za milionske cifre?

Takve optužbe najčešće dolaze od onih koji polaze od sebe. U politiku sam ušla iz uverenja, verujući u program i politiku Srpske napredne stranke i u viziju predsednika Aleksandra Vučića. Još kao student 2012. videla sam da je Srbija dobila šansu da je vode ljudi kojima su nacionalni interesi na prvom mestu. To je bio moj motiv, ne novac, ne privilegije.

Foto: Republika

 

Da li nosilac izborne liste može biti student?

Ustav to dozvoljava i tu nema spora. Ali politika zahteva odgovornost, program, viziju i jasno ime i prezime. Ne anonimne plenume, ne bezlične liste bez ideologije i plana. Ako neko veruje da može bolje da vodi državu, neka se predstavi građanima, neka pokaže biografiju i program. Građani Srbije umeju da prepoznaju ozbiljnost i odgovornost.

Kada govorite o srpskom nacionalnom interesu, da li sebe smatrate većim patriotom od onih koji vas kritikuju?

Ne smatram da se patriotizam meri i prebrojava. Dolazim iz izbegličke porodice, iz Republike Srpske Krajine, znam šta znači gubitak doma i identiteta. Razlika je u tome što danas imamo državnu politiku koja se ne stidi srpskog identiteta, koja govori o stradanju našeg naroda, obeležava godišnjice "Oluje" i NATO bombardovanja i gradi infrastrukturu, fabrike i budućnost. To su konkretni rezultati, a ne prazne parole.

Foto: Republika

 

Koliko je važna uloga žene u politici?

 Izuzetno je važna, kao i u svakom segmentu društva. Nisam zagovornik pozitivne diskriminacije po svaku cenu niti smatram da neko treba da ima privilegije samo zato što je žena. Ali sam apsolutno protiv toga da se žene diskriminišu ili potcenjuju zbog pola. Ako žena ima iste ili čak veće kvalifikacije, znanje i kapacitete, ne sme biti uskraćena za priliku. Raduje me činjenica da danas u Srbiji veliki broj žena obavlja najviše državne funkcije: imamo ministarke, predsednicu Skupštine, predsednicu pokrajinske vlade, a donedavno i premijerku Anu Brnabić.

BONUS VIDEO