Studentska lista najavila preispitivanje zapošljavanja u javnom sektoru: U planu i novi Zakon o radu

Studentska lista planira da među prvim merama za poboljšanje položaja zaposlenih u Srbiji sprovede departizaciju javnog sektora, preispita zapošljavanja u državnim institucijama i javnim preduzećima, kao i da pokrene izradu novog Zakona o radu. To je najavio budući poslanik te liste i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović, koji je u razgovoru za FoNet predstavio planove za promene na tržištu rada.

Kako je objasnio, departizacija bi, između ostalog, podrazumevala vraćanje na posao ljudi koji su u prethodne dve godine otpušteni zbog podrške studentskim i građanskim protestima. Takođe, bilo bi preispitano zapošljavanje u državnim institucijama i javnim preduzećima, za koje Reljanović smatra da nije zasnovano na stvarnim potrebama, već da predstavlja pokušaj otežavanja tranzicije vlasti.

- Istovremeno će se započeti na komplementarnim aktivnostima promene ekonomske politike i izrade novog zakona o radu, uz aktivne konsultacije sa svim relevantnim partnerima - rekao je Reljanović, koji je 108. na Studentskoj listi.

Prema njegovim rečima, izmene zakonskih propisa neće biti sprovođene na brzinu, već će se raditi na srednji rok, uz konsultacije sa socijalnim partnerima. Plan obuhvata izradu više zakona, među kojima su propisi o radu, tržištu rada, položaju osoba sa invaliditetom i štrajku.

Govoreći o najavljenom zatvaranju fabrika i mogućem gubitku velikog broja radnih mesta, Reljanović je odgovornost za takvu situaciju pripisao odlazećoj vlasti, ocenjujući da su problemi posledica ekonomske politike koja se vodi već 14 godina.

- Njeni efekti su počeli da se osećaju još pre nekoliko godina, da bi sadašnje najave odlaska bile samo nastavak tog talasa neuspeha - istakao je on.

Kao primer naveo je fabriku Drekslmajer u Zrenjaninu, koja je još 2025. najavila smanjenje proizvodnje i postepeno gašenje. Prema njegovoj oceni, odlazak te kompanije nije povezan sa promenom vlasti, već sa neodrživošću modela privlačenja stranih investicija po svaku cenu, uz velike subvencije i druge povlastice.

Reljanović je ukazao da su takva ulaganja uglavnom bila usmerena na proizvodnju poluproizvoda i manuelne poslove sa niskim zaradama, bez mogućnosti profesionalnog napredovanja zaposlenih. Nakon procene broja nezaposlenih, kako je najavio, biće razmotreno uvođenje hitnih programa prekvalifikacije i drugih vidova pomoći radnicima koji ostanu bez posla.

Promene u inspekciji rada i zaštiti zaposlenih

Jedan od prioriteta Studentske liste, prema njegovim rečima, biće i temeljna promena inspekcije rada, koja bi dobila veća ovlašćenja, ali i veću odgovornost. Planirano je povećanje broja inspektora, poboljšanje njihovih uslova rada i uvođenje efikasnije unutrašnje kontrole, uz nultu toleranciju prema korupciji i pritiscima.

- Cilj je da se poveća broj inspektora rada, kao i da im se pruže kvalitetniji uslovi rada od sadašnjih - rekao je Reljanović.

Kao posebno ugrožene izdvojio je zaposlene u građevinarstvu i velikim proizvodnim sistemima, naročito kada je reč o bezbednosti na radu. Ukazao je i na problem priliva stranih radnika, za koje tvrdi da često rade u uslovima modernog ropstva, zbog čega je, kako je naveo, pripremljen poseban paket hitnih mera.

Posebna pažnja biće posvećena i kontroli radnog vremena, obračunu i isplati zarada, što je, prema njegovoj oceni, među najčešćim problemima sa kojima su se zaposleni suočavali.

Najavljene su i promene u radu Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), čija bi se uloga značajno promenila. Reljanović je naveo da su već pripremljene analize o proširenju osiguranja za slučaj nezaposlenosti i efikasnosti aktivnih mera zapošljavanja.

- Pristup će biti sasvim izmenjen, fokusiranjem na individualnu podršku svakom nezaposlenom licu koja sada praktično izostaje - rekao je on.

Četvorodnevna radna nedelja bez smanjenja zarada

U programu Studentske liste predviđeno je i osnivanje instituta za tržište rada, koji bi se bavio analizama, planiranjem potreba privrede i povezivanjem obrazovanja, zaposlenih i poslodavaca.

Kada je reč o subvencionisanju stranih investitora po svakom novootvorenom radnom mestu, Reljanović je ocenio da se takav model pokazao kao ekonomski neisplativ i najavio da neće biti nastavljen u dosadašnjem obliku. Ipak, kako je istakao, država neće odustati od podrške privredi, već bi veća ulaganja trebalo usmeriti i ka domaćim kompanijama, inovacijama i visokospecijalizovanim delatnostima.

- To, međutim, ne znači da će država prestati da podržava privredu. Subvencije neće biti ograničene na strane investitore, naprotiv, postoje planovi kako da se ulaganja u domaću privredu drastično uvećaju - istakao je on.

Jedna od najavljenih novina jeste i mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje kroz novi Zakon o radu. O tome bi se dogovarali poslodavci i sindikati, odnosno radnici, u skladu sa specifičnostima pojedinih delatnosti.

- Jedino pravilo koje će se kroz zakon nametnuti biće da skraćivanje punog radnog vremena ne sme podrazumevati smanjenje zarada - rekao je Reljanović.

Kako je pojasnio, radno vreme bi bilo drugačije organizovano, ali bi vrednost rada i visina zarade ostale nepromenjene.