Komisija pretresala slučaj "Vista Rica" , fond povezan sa Alta bankom

Inače, "Vista Rica" investicioni fond čiji su fondovi pretrpeli velike gubitke usled propasti Alta banke gde su držali sredstva, sada je deo predmeta kojim se komisija bavi.

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva utvrdila je brojne propuste Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, predvođenog Nenadom Stefanovićem, u vezi sa slučajem investicionog fonda „Vista Rica“. Jedan od propusta odnosi se da je slučaj preuzelo nenadležno tužilaštvo.

Foto: RTS/printscreen

 

Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTO br. 73/26 (krivična prijava punomoćnika ,,Vista Rica“)

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je advokat Nemanja Aleksić, u svojstvu punomoćnika ,,Vista Rica“ a.d. Beograd, dana 14.1.2026. godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zaposlenih u Erste bank AD Novi Sad zbog postojanja osnova sumnje da su izvršila krivično delo Zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom Odavanje poslovne tajne iz člana 240. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 60 i 61. Krivičnog zakonika i protiv NN lica zaposlenih u Upravi za sprečavanje pranja novca zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo Odavanje službene tajne iz člana 369. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 60. i 61. Krivičnog zakonika.

Predmet je dodeljen u rad javnom tužiocu Aleksandru Miloševiću, rukovodiocu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i zaveden pod brojem predmeta KTNKO 2/26.

Postupajući po krivičnoj prijavi, javni tužilac je dana 16.1.2026. godine podneo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Narodnoj banci Srbije kao i Upravi za sprečavanje pranja novca od koje je, između ostalog, traženo dostavljanje podatka o tome ko je u Upravi bio zadužen za prikupljanje podataka o poslovanju fondovima ,,Vista Rica“ a. d. Beograd, da li je vršena provera poslovanja navedenog fonda i da li je i kome eventualno dostavljen izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca.

Foto: Privatna arhiva

 

Iz izveštaja koji je 9.2.2026. godine Uprava za sprečavanje pranja novca dostavila tužilaštvu, proizilazi da je dana 18.12.2024. godine, Erste bank AD Novi Sad, obavestila Upravu i izvršila prijavu sumnjivih aktivnosti i izrazila sumnju da klijent ,,Vista Rica“ izbegava plaćanje poreza na dobit. U izveštaju se navodi da je Danijela Maletić, pomoćnik direktora zadužen za poslove Sektora za analitiku, odredila lice zaduženo za postupanje po predmetu, koje je i sačinilo izveštaj o raspoloživim podacima. Konačni izveštaj sa dopunjenim podacima sačinjen je 20.1.2025. godine i predat Danijeli Maletić, nakon što je ista telefonom kontaktirala ovlašćeno lice u Erste bank AD i zatražila dostavu dodatne dokumentacije. Izveštaj je prosleđen Upravi za sprečavanje pranja novca preko sistema DMS Alfresko. U prilogu izveštaja, dostavljen je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa opisom poslova koje obavlja pomoćnik direktora Uprave Danijela Maletić. U izveštaju se navodi da je Danijela Maletić prekršila odredbe kojima je propisano postupanje Uprave na taj način što je prikupljenim, obrađenim podacima, informacijama i dokumentacijom, raspolagala bez znanja neposrednih rukovodilaca.

Uvidom u spise predmeta utvrđuje se da je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dostavljen Izveštaj UKP br. 335/26 od 12.2.2026. godine o hapšenju lica, u kome je navedeno da je hapšenje izvršenog po nalogu javnog tužioca i da je lice Danijela Maletić uhapšeno po osnovu člana 291. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 211 stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 359. Krivičnog zakonika, kao i da je o tome obavešten javni tužilac Aleksandar Milošević.

Iz navedenog proizilazi da je nalog za hapšenje izdao javni tužilac Aleksandar Milošević koji je u momentu izdavanja naloga imao saznanja da je Danijela Maletić pomoćnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, te da je postupajući javni tužilac, kao rukovodilac Odeljenja za suzbijanje korupcije bio dužan i morao znati da je ista postavljena na mesto pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca od strane Vlade Republike Srbije i da saglasno članu 3. tačka 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije, Više javno tužilaštvo u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije nije bilo nadležno da postupa po navedenom predmetu, niti je moglo dati nalog za hapšenje, već da je za postupanje nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. I pored navedene činjenice, osumnjičena je dovedena u prostorije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i saslušana. Navedeno proizilazi i iz zapisnika o saslušanju osumnjičene Danijele Maletić gde se konstatuje da Više javno tužilaštvo u Beogradu nije nadležno, da se lice saslušava iz razloga hitnosti, s obzirom da je isto zadržano i da će nakon saslušanja biti pušteno a predmet odmah upućen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Foto: Privatna arhiva

 

Iz spisa se dalje utvrđuje da predmet nije prosleđen nadležnom Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, već je dana 18. 2. 2026. godine dostavljen Odeljenju prvog stepena Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uz konstataciju da je na osnovu informacija koje su prikupljene nakon saslušanja, utvrđeno da radnje koje se stavljaju na teret osumnjičenoj Danijeli Maletić nisu radnje na koje je ovlašćena niti su u vezi sa radnjama na koje je ovlašćena Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za sprečavanje pranja novca, te da se u radnjama osumnjičene stiču elementi krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka.

Izdavanjem naloga za hapšenje i saslušanjem osumnjičene Danijele Maletić, kao nenadležni javni tužilac, što je i konstatovao u zapisniku o saslušanju osumnjičene, postupajući javni tužilac Aleksandar Milošević neopravdano je onemogućavao postupanje nadležnog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kome i pored izričite konstatacije u zapisniku, predmet nije dostavio na postupanje.

Nakon dostavljanja predmeta Opštem odeljenju Višeg javnog tužilaštva, postupajući javni tužilac Zoran Nikolov, dana 4. 5. 2026. godine ? 27.2.2026. godine, podnosi Višem sudu u Beogradu optužni predlog KTO br. 73/26 protiv Danijele Maletić i Milunke Savić, zbog postojanja opravdane sumnje da su i to okrivljena Danijela Maletić izvršila krivično delo iz člana 98 st. 1. Zakona o tajnosti podataka a okrivljena Milunka Savić krivično delo iz člana 98. st. 1. Zakona o tajnosti podataka u vezi sa članom 35. Krivičnog zakonika.

Okrivljenoj Danijeli Maletić stavljeno je na teret da je u toku 2025. godine, neovlašćeno nepozvanom licu saopštila podatke do kojih je došla u svojstvu pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom ,,POVERLjIVO", označene prema Zakonu o tajnosti podataka, na taj način što je tajne podatke dobijene od Erste bank A.D. za Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i alternativnom investicionim fondovima ,,VISTA RICA“ a koji predstavljaju bankarsku tajnu - detaljne podatke o prometu po računu investicionih fondova iz kojih se mogu utvrditi investitori i visina njihovih uloga, saopštila i predala NN novinaru nedeljnika Radar, kao licu koje nema pristup navedenim podacima, u kojim tekstovima nedeljnika su zatim navedena imena investitora i iznosi koje su ti članovi uplatili u devizni i dinarski fond, u čemu joj je sa umišljajem pomogla okrivljena Milunka Savić, zaposlena u Erste banci kao šef Odeljenja kontrole za sprečavanje pranja novca, sankcija i embarga, tako što je istoj dostavila navedene podatke bez pisanog i formalizovanog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca.

Foto: Privatna arhiva

 

Zbog uočenih nedostataka u podnetom optužnom aktu, Viši sud u Beogradu je 27.4.2026. godine vratio optužni predlog Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i naložio da u roku od tri dana uredi optužni predlog sa jasnim nalozima u pogledu sadržine dispozitiva optužnog akta.

Nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo novi optužni predlog 4.5.2026. godine, Viši sud u Beogradu je 12.6.2026. godine, isti ponovo vratio tužilaštvu sa nalogom da u smislu člana 501. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, radi boljeg razjašnjenja stvari kako bi se ispitala osnovanost optužnog akta, u roku od 30 dana preduzme dokazne radnje koje su detaljno navedene u dopisu suda.

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije postupilo po nalogu Višeg suda u Beogradu i nije preduzelo sve dokazne radnje, već je u više navrata, shodno članu 501. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku, tražilo produženje roka i to 10.7. 2026. godine, kao i 17.8.2026. godine i 22.9.2026. godine, a kao razlog nepreduzimanja navelo godišnji odmor, veliki broj pritvorskih predmeta, više dokaznih radnji po nalogu suda.

U spisima predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nalazi se dopis KTO br. 73/26 od 22. 10. 2026. godine, potpisan od strane javnog tužioca Zorana Nikolova, naslovljen na Viši sud u Beogradu, kome nije poslat, iz čije sadržine proizilazi da se ponovo traži produženje roka za preduzimanje dokaznih radnji po nalogu suda.

Imajući u vidu da je 23.9.2026. godine, Viši sud u Beogradu poslednji put dozvolio produženje roka po zahtevu tužilaštva i da je taj rok istekao 23.10.2026. godine, Više javno tužilaštvo nije postupilo po nalogu suda. U spisima predmeta nema dokaza da li je o razlozima propuštanja roka obavešten neposredno viši javni tužilac u smislu člana 501. stav 7. Zakonika o krivičnom postupku.

Postupanje javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u konkretnom slučaju suštinski je nepravično, jer se svesno odlaže i onemogućava donošenje sudske odluke, što osim člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu, predstavlja i kršenje člana 32. Ustava Republike Srbije, kojim je garantovano pravo okrivljenog da sud u razumnom roku, javno raspravi o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv okrivljenih.

Opisano postupanje predstavlja neopravdano neizrađivanje javnotužilačke odluke u propisanom roku i ukazuje na kršenje načela nepristrasnosti, čime se ugrožava i poverenje građana u javno tužilaštvo, kao zakonska obeležja disciplinskog prekršaja iz člana 115. stav 1. tačka 1) i tačka 11) Zakona o javnom tužilaštvu.