Crna Gora odgovorila Plenkoviću na ucene: "Spremni smo na kompromise"

Zvanična Crna Gora brže bolje je odgovorila i to oberučke prihvatajući. Crna Gora ne dovodi u pitanje primenu Badinterovog principa, ali je za konačno razgraničenje sa Hrvatskom neophodno prethodno utvrditi konkretnu liniju nekadašnje međurepubličke granice, koja na tom području nikada nije bila u potpunosti definisana, saopšteno je iz Kabineta predsednika Vlade.

Foto: Tanjug /Media Biro

 

U odgovoru na pitanja RTCG povodom izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da Crna Gora neće zatvoriti pregovore sa Evropskom unijom (EU) ukoliko ne prihvati načela Badinterove komisije, iz Kabineta navode da su spremni na kompromis i predlažu da se pitanje najprije reši bilateralnim dijalogom, a ukoliko dogovor izostane, pred odgovarajućom međunarodnom instancom.

Iz Kabineta premijera ističu da je pitanje razgraničenja između dve države važno i složeno, zbog čega mu treba pristupiti strpljivo, na osnovu činjenica i prava, bez dnevnopolitičke retorike i pritisaka.

Spremnost Crne Gore na kompromis je iskrena, kao i naša obaveza da zaštitimo legitimne pravne pozicije i nacionalne interese. Vjerujemo da hrvatska strana to razumije, jer isti princip važi i za nju", navodi se u odgovoru.

Naglašavaju da je pravni stav Crne Gore jasan i da prihvatanje Badinterovog principa nije sporno, već da je potrebno utvrditi kako se nekadašnja međurepublička granica protezala na konkretnom području.

- Crna Gora ne dovodi u pitanje primenu Badinterovog principa, prema kojem nekadašnje međurepubličke granice čine osnov granica država nastalih raspadom SFRJ. Ta primena, međutim, podrazumeva prethodno utvrđivanje konkretne linije koja je u relevantnom trenutku imala karakter međurepubličke granice, a koja u ovom pojasu nikada nije bila u potpunosti utvrđena- ističu iz Kabineta.

Foto: TANJUG/ FOTO HINA/ EDVARD ŠUŠAK

Poručuju da Crna Gora nema teritorijalnih pretenzija prema drugim državama i da poštuje njihov teritorijalni integritet, kao i sve sporazume koje je potpisala sa Hrvatskom.

Suština je kako se granica protezala na konkretnom području i kako se, zajedno sa morem i tromeđom, utvrđuje jednim ugovorom o državnoj granici", navodi se u odgovoru.

Iz Kabineta podsećaju da su iste principe prihvatile i Slovenija i Hrvatska, ali da njihovo granično pitanje još nije rešeno.

Ističu i da je Crna Gora razgraničenje već uspešno rešila sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, dok je sa Hrvatskom na snazi Protokol o privremenom režimu, koji važi do zaključivanja ugovora o državnoj granici.

Taj režim je bio na snazi i kada je Hrvatska postala članica EU", naglašavaju iz Kabineta, podsećajući da Protokol izričito ne prejudicira konačno razgraničenje.

Predlažu bilateralni dijalog, pa međunarodnu instancu

Iz Kabineta predsednika Vlade predlažu dvostepeni pristup rešavanju graničnog pitanja, koji bi najpre podrazumevao direktne razgovore Podgorice i Zagreba.

Ukoliko dve države ne postignu dogovor u razumnom roku, uz dobru volju obje strane, predlažu zajedničko obraćanje odgovarajućoj međunarodnoj instanci.

- Predlažemo dvostepeni pristup: prvo bilateralni dijalog, a ako se uz dobru volju obe strane rešenje ne postigne u razumnom roku, zajednički odlazak pred odgovarajuću međunarodnu instancu. To je najodgovorniji i najkonstruktivniji put, jer čuva dostojanstvo obe strane i isključuje utisak da bilo ko nameće rešenje drugome - poručuju iz Kabineta.

Naglašavaju da Crna Gora ne traži povlašćen položaj u procesu evropskih integracija, ali očekuje da se otvorena pitanja ješavaju odgovorno i u evropskom duhu.

Ne tražimo prečice na evropskom putu niti čiju blagonaklonost. Tražimo da se sva pitanja sagledaju realno, odgovorno i u evropskom duhu", navodi se u odgovoru.

Podsećaju na deklaraciju Hrvatskog sabora iz 2011.

Iz Kabineta premijera posebno ukazuju na Deklaraciju o promicanju evropskih vrednosti u Jugoistočnoj Evropi, koju je Hrvatski sabor jednoglasno usvojio 21. oktobra 2011.

Podsećaju da je Hrvatska tim dokumentom zauzela stav da bilateralna pitanja, uključujući granične sporove, ne treba da budu prepreka pristupanju država kandidata Evropskoj uniji.

Pozivaju se i na Strategiju Evropske komisije za Zapadni Balkan iz 2018. godine, koja, kako ističu, predviđa da se otvorena bilateralna pitanja ne zloupotrebljavaju tokom pristupnog procesa.

Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan iz 2018. navodi da EU 'neće uvoziti bilateralne sporove', ali i da se sve države moraju 'uzdržati od zloupotrebe otvorenih pitanja u procesu pristupanja Evropskoj uniji'. Ona takođe predviđa da se granični sporovi koji se ne mogu rešiti bilateralno upute na obavezujuću i konačnu međunarodnu arbitražu“, navodi se u odgovoru Kabineta.

Foto: shutterstock_AB Visual Arts, shutterstock_Pixel-Shot

Iz Kabineta poručuju da se ne treba vraćati na pitanje zbog čega granični spor nije ranije riješen, već se usredsrediti na pronalaženje trajnog i prihvatljivog rešenja.

- Nemamo potrebe da tražimo odgovore zašto ova pitanja ranije nijesu rešena. Naša je odgovornost da ih sada rešimo ozbiljno i održivo, tako da niko ne može imati utisak da su nametnuta. Sva rešenja moraju biti plod kompromisa, jer samo tada su obje strane na dobitku- ističe se u odgovoru.

Na kraju poručuju da Crna Gora i Hrvatska, kao prijateljske i savezničke države, imaju kapacitet da dugogodišnje otvoreno pitanje reše dogovorom.

- Uvereni smo da dve prijateljske i savezničke države imaju kapacitet, znanje i dobru volju da i ovo dugo otvoreno pitanje reše zrelo i dostojanstveno. Cilj nam je da budućim generacijama ostavimo odnos u kojem granica nije tema spora, nego primer kako odgovorne evropske države rešavaju i najosetljivija pitanja. Tako granicu činimo mestom spajanja i stvaramo preduslove za razvoj pograničnog područja - zaključuje se u odgovoru Kabineta predsednika Vlade.