Studentska lista najavila promene u zdravstvu: Lekar u svakom selu, stomatolog u domovima zdravlja, dostupnije terapije i novi sistem zapošljavanja

Studentska lista u okviru svog programa predstavila je niz predloga za unapređenje zdravstvenog sistema Srbije, od dostupnije primarne zdravstvene zaštite i stomatoloških usluga do boljeg položaja zdravstvenih radnika i veće podrške mentalnom zdravlju. Među najavljenim merama su i uvođenje jedinstvenih cena lekova u apotekama, formiranje Nacionalnog centra za traumu i krizne situacije, kao i uspostavljanje sistema zapošljavanja zdravstvenih radnika nakon završetka školovanja.

Profesori i stručnjaci koji su učestvovali u izradi programa govorili su za Nova.rs o predloženim promenama, njihovoj primeni i problemima koje bi trebalo prvo rešavati.

Lekar i dostupnija zdravstvena zaštita u svakom mestu

Profesorka Medicinskog fakulteta Vesna Bjegović Mikanović, koja je učestvovala u izradi zdravstvenog dela programa, navela je da su obuhvaćene različite oblasti zdravstvenog sistema.

- Program ima nekoliko komponenti: opšti zdravstveni sektor, stomatološki sektor, farmaceutski sektor i sektor mentalnog zdravlja odnosno deo posvećen mentalnom zdravlju - kaže profesorka.

Kada je reč o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ideja je da zdravstvene usluge budu dostupnije i stanovnicima manjih i udaljenih mesta, kroz bolju organizaciju mobilnih timova i dežurstava. Kako je objasnila, lekari opšte medicine trenutno su preopterećeni, a u pojedinim selima u kojima nema ambulanti organizuju se njihovi dolasci i dežurstva.

Profesorka je ukazala da nije dovoljno samo imati domove zdravlja, već je važno da građani znaju koja prava imaju i da zaista koriste usluge primarne zdravstvene zaštite, posebno kada je reč o kontroli hroničnih bolesti.

U planu su i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, kao i obuka lekara za primenu savremenih medicinskih tehnologija, koje bi trebalo učiniti dostupnim i van najvećih kliničkih centara.

- Cilj je da inovativne terapije posebno u lečenju malignih bolesti, budu pristupačne i da se boljom organizacijom smanje liste čekanja, kako za te skupe terapije, tako i za neke intervencije koje nazivamo elektivnim. Na primer, ako neko čeka zamenu kuka, zamenu veštačkog kolena, onda da se te intervencije obave boljom organizacijom i da se smanje liste čekanja.

Promene u upravljanju zdravstvenim ustanovama

Kao jedan od prvih koraka u sprovođenju programa, Bjegović Mikanović izdvojila je promenu načina upravljanja zdravstvenim ustanovama.

- Definitivno struktura menadžmenta odnosno upravljanja sistemom zdravstvene zaštite jer je jako važna dobra organizacija, a za dobru organizaciju odgovorni su oni koji upravljaju, a to su direktori ustanova, načelnici odeljenja, njihovi pomoćnici, zamenici.

Prema njenim rečima, potrebno je rešiti problem dugotrajnog postavljanja vršilaca dužnosti na rukovodeće funkcije i obezbediti raspisivanje javnih konkursa.

Ona smatra da bi promene trebalo da obuhvate rukovodstvo državnih zdravstvenih ustanova, nakon čega bi se birali stručni i obrazovani kadrovi koji bi mogli da sprovedu organizacione reforme.

Jedan od ciljeva je i zaustavljanje odlaska lekara i medicinskih sestara iz zemlje, kroz bolje organizovanje posla, finansijske i nefinansijske stimulacije i kvalitetnije uslove rada.

Stomatolog u svakom domu zdravlja i podrška mentalnom zdravlju

Programom Studentske liste predviđeno je i vraćanje šire dostupne stomatološke zaštite u javni zdravstveni sistem, kao i veći značaj mentalnog zdravlja.

Planirano je formiranje Nacionalnog centra za traumu i krizne situacije, dok bi građanima trebalo omogućiti lakši pristup psihološkoj i psihijatrijskoj pomoći.

Doktorka Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i kandidatkinja Studentske liste, istakla je da zdravstvena zaštita mora biti dostupna svima, bez obzira na mesto stanovanja, godine, materijalni položaj ili invaliditet.

- Pacijent treba da zna kome se obraća, kada može da dobije pregled i ko je odgovoran za sledeći korak u njegovom lečenju. Ne sme da bude prepušten sam sebi, da sa uputom u ruci obilazi ustanove i traži nekoga ko će ga primiti.

Ona je ukazala i na značaj povezivanja zdravstvenih ustanova, dostupnosti medicinskih nalaza lekarima koji učestvuju u lečenju i mogućnosti elektronskih konsultacija sa specijalistima. Ipak, naglasila je da digitalizacija ne sme da isključi građane koji nemaju pametne telefone ili ne koriste internet.

Govoreći o dostupnosti lekara u svim mestima, Plavšić je upozorila da takav cilj nije moguće ostvariti odmah i svuda, već postepeno, u skladu sa potrebama stanovništva i raspoloživim kadrovima.

- Znam koliko građanima znači poruka 'lekar u svakom selu', ali moramo biti pošteni: to nije moguće obezbediti odmah i svuda. Cilj je da se dostupnost postepeno povećava, u skladu sa potrebama stanovništva i raspoloživim kadrom. Negde će rešenje biti stalna ambulanta, negde redovni dolasci zdravstvenog tima, mobilni specijalistički timovi ili organizovan prevoz do ustanove.

Javni konkursi i ograničenje mandata vršilaca dužnosti

Plavšić je navela da bi prvi korak u reformi trebalo da bude utvrđivanje gde su pacijenti najugroženiji, u kojim ustanovama nedostaju zdravstveni radnici, gde su liste čekanja najduže i koja medicinska oprema nije u funkciji.

Istovremeno, predviđeno je uspostavljanje jasnih pravila zapošljavanja, uz obavezne javne konkurse i izbor kandidata prema stručnim kriterijumima i stvarnim potrebama zdravstvenih službi.

- Zapošljavanje mora biti plansko i obavezno preko javnih konkursa, prema potrebama službe i stručnim kriterijumima. Predlog je da status vršioca dužnosti bude ograničen na najviše 12 meseci.

Kao jedan od najvećih izazova izdvojila je nedostatak zdravstvenih radnika i njihovu neravnomernu raspoređenost, ali i potrebu da se mladim lekarima obezbede uslovi za ostanak u javnom zdravstvu.

- Obrazovanje specijaliste traje godinama. Zato se zapošljavanje, specijalizacije i smene generacija moraju planirati unapred, uz mentorstvo i odgovarajuće vrednovanje rada svih članova zdravstvenog tima.

Prema njenim rečima, odgovornost rukovodilaca zdravstvenih ustanova ne bi trebalo da se meri samo brojem pregleda i intervencija, već i kvalitetom lečenja, bezbednošću pacijenata, dužinom čekanja i uslovima rada.

Bezbednost pacijenata kao jedan od prioriteta

Plavšić je kao primer problema u funkcionisanju zdravstvenih ustanova navela nestanak struje u Opštoj bolnici Pančevo 1. novembra.

- Prema informacijama kojima raspolažem, bolnica je više od 40 minuta bila bez struje, a rezervno napajanje-agregat, se nije se uključilo. Građani su podneli krivičnu prijavu protiv odgovornih. Nadležni treba da utvrde okolnosti i eventualnu odgovornost, ali je zahtev nedvosmislen: bolnica mora imati pouzdano rezervno napajanje, redovno održavanje i proveru njegove ispravnosti. Bezbednost pacijenata mora biti osnovni kriterijum upravljanja.

Kao najvažnije potrebe zdravstvenog sistema izdvojila je sigurnost pacijenata da će na vreme dobiti pregled, dijagnozu, terapiju i praćenje bolesti.

Posebno je ukazala na položaj starijih, nepokretnih i hronično obolelih osoba, kao i građana koji žive daleko od zdravstvenih ustanova.

- Posebnu pažnju zahtevaju stari, nepokretni, hronično oboleli i ljudi koji žive daleko od zdravstvenih ustanova. Želim posebno da izdvojim mentalno zdravlje, koje ovaj program prepoznaje kao važan prioritet. Potrebne su dostupnije usluge u zajednici, rano prepoznavanje teškoća i podrška ljudima i njihovim porodicama. Traženje psihološke ili psihijatrijske pomoći ne sme da bude praćeno stigmom niti da zavisi od mogućnosti plaćanja. Važan je i povratak dostupnije stomatološke zaštite kroz šira prava osiguranika. Prevencija i blagovremeno lečenje zuba moraju biti dostupni većem broju građana - poručila je Plavšić.