Srbija ostala bez velikana: Umro kardiohirurg i akademik Ninoslav Radovanović

Akademik Ninoslav Radovanović, jedan od najistaknutijih stručnjaka u oblasti kardiovaskularne hirurgije, preminuo je u Ženevi 10. novembra, u 87. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1965. godine, a obavezan lekarski staž obavio je na klinikama tog fakulteta. Rad u oblasti opšte hirurgije započeo je 1967. godine u Švajcarskoj, u Hôpital Régional de Payerne, gde je samostalno izvodio operacije iz opšte hirurgije.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1965. godine, a obavezan lekarski staž obavio je na klinikama tog fakulteta. Rad u oblasti opšte hirurgije započeo je 1967. godine u Švajcarskoj, u Hôpital Régional de Payerne, gde je samostalno izvodio operacije iz opšte hirurgije.

Kao profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i direktor Instituta doprineo je razvoju kardiohirurgije i obrazovanju stručnog kadra. Uveo je savremenu tehnologiju za operacije na otvorenom srcu i doprineo razvoju naučnoistraživačkog rada. Od 1986. godine učestvovao je u projektu razvoja veštačkog srca u okviru tima profesora Šarla Hana pri Institutu za kardiovaskularna istraživanja u Švajcarskoj. Na klinici Cecil u Lozani obavljao je funkciju Associate Cardiovascular Surgeon. Od 2006. godine radio je na Odeljenju za kardiovaskularnu hirurgiju Međunarodnog centra za kardiovaskularne bolesti MC Medicor u Izoli, u Sloveniji.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003, a za redovnog člana 2009. godine. U okviru Akademiji bio je član Odbora za humanu reprodukciju i Odbora za kardiovaskularnu patologiju.

Bio je član Srpskog lekarskog društva, Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, Švajcarskog kardiološkog društva, Udruženja torakalnih hirurga (SAD), Evropske sekcije Međunarodnog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju i Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju. Takođe, bio je član naučnog odbora časopisa Il Cuore (Rim), kao i počasni član Ruskog udruženja za minimalno invazivnu kardiohirurgiju i Turskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju. Obavljao je dužnost predsednika Mediterranean Association of Cardiology and Cardiac Surgery (1987).

Od 1972. godine prezentovao je i publikovao 1.110 radova. Od toga 212 na svetskim, 484 na evropskim i 414 na kongresima u zemlji. Autor je pet monografija međunarodnog značaja.

Primio je brojna priznanja, među kojima su: Orden jugoslovenske zastave sa zlatnom zvezdom (1979), Zlatna medalja X kongresa kardiologa Jugoslavije (1989), Oktobarska nagrada i Povelja grada Novog Sada (1989), Orden Svetog Save I reda sa zlatnom lentom (1995), Februarska nagrada grada Novog Sada za 1999. godinu, Orden Njegoša I reda Republike Srpske i Sretenjski orden I stepena (2024).

Ostaće upamćen kao jedan od doajena savremene kardiohirurgije, koji je svojim radom doprineo uvođenju inovativnih operativnih tehnika i unapređenju mnogih hirurških metoda u ovoj oblasti.

Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kao i za srpsku i svetsku medicinu.