"OPOZICIJA JE POKOJNA, A STUDENTI IZMANIPULISANI!" Vukša Dragović u emisiji "Ozloglašen": Od početka je bilo jasno da se sve svodi na destabilizaciju države! (VIDEO)

Gost 18. epizode emisije "Ozloglašen", koju vodi Predrag Azdejković, bio je Vukša Dragović, jedan od najvidljivijih glasova tzv. neutralnih na društvenim mrežama. U razgovoru govori o nestanku opozicije kao ozbiljne političke alternative, o studentskim protestima koji nisu prerasli u politički pokret, kao i o pritiscima kojima su izloženi oni koji odbijaju da se svrstaju u postojeće tabore.

Dragović iznosi kritiku politike ulice, iluzije o rušenju vlasti bez plana i kulture linča koja, kako tvrdi, guši svaku racionalnu raspravu. Emisiju možete gledati na Youtube kanalu RepublikaNewsTV.

🟥Društvene mreže su postale mesto gde se jedna, druga i treća strana okupi da se međusobno svađaju i blokiraju, ali kako se "neutralni" snalaze između dve vatre?

- Sam naziv "neutralni" je nametnut. Pre bih rekao da smo razočarani. Razočarani smo celom ovom pričom jer smo dugo pokušavali da neke stvari ispravimo, da ih dovedemo na pravi put. Upravo zbog toga smo se najviše borili protiv opozicije - jer to nije bilo ono što smo očekivali od nekoga ko pretenduje da preuzme rukovođenje državom. Kada su se pojavili studenti, postojala su velika očekivanja. Ne zato što je neko očekivao da deca vode državu, već da se na krilima te pobune profilišu novi ljudi - neiskvareni, neukaljani, ali s iskustvom - i da se od toga formira novi politički pokret koji bi zaista mogao da parira vlastima i uredi državu onako kako se to već godinama zahteva.

🟥Da li možemo reći da je zbog toga opozicija nestala?

- Opozicija je pokojna. Tu nema šta da se dodaje. Oni to odbijaju da priznaju, ali, prema mom mišljenju - oni više ne postoje. Ako iz cele priče sa studentima može da proizađe nešto dobro, onda je to da će opozicija potpuno nestati s političke scene. Verujem da će većina njih ostati ispod cenzusa da bi se konačno otvorio prostor za nove ljude i ideje. U stvari, za bilo kakve ideje - jer ih oni nemaju. Njihova politika se godinama svodi na isto: "Vučić je loš, glasajte za nas i biće bolje, majke mi." Kada ih pitate za šta se zalažu, koji im je program, koji je plan i kuda Srbija treba da ide, odgovora nema. Sve se završava na jednoj rečenici - Evropska unija nema alternativu. Sebe ne predstavljaju kao ljude koji imaju znanje i kapacitet da vode državu, već kao nekoga ko će uvesti starateljstvo iz Evropske unije i poslušno sprovoditi sve što staratelj naredi, bez obzira na to koliko je to suprotno nacionalnim i državnim interesima.

Foto: Republika

🟥Ko u toj priči najviše napada "neutralne"?

- Najviše napada dolazi od botova opozicije koji su prešli na stranu studenata. Neutralni im najviše smetaju jer se otvoreno rugamo njihovim neuspesima. Od prvog dana smo tražili formiranje studentske liste. Dok su marširali po Srbiji, u svakom mestu su morali da formiraju odbore. Nije popisano nijedno ime. Sve se svelo na izazivanje nestabilnosti za 15. mart, od koga su svi očekivali da će se "nešto desiti". Mislili su da, ako se okupi 300.000 ljudi na ulici, vlast pada sama od sebe. Protest je postao sam sebi cilj, a ne sredstvo. Od početka je bilo jasno da se sve svodi na destabilizaciju države, a ne na stvaranje ozbiljnog političkog pokreta koji bi mogao institucionalno da ugrozi vlast i bude spreman da preuzme odgovornost.

🟥Na društvenim mrežama sve češće vidimo vređanje, etiketiranje i pozive na blokiranje drugačijeg mišljenja. Gde je u svemu tome pluralizam?

- Po tom pitanju su blokaderi gori nego vlast. Vlast možeš da kritikuješ bez većih posledica, ali ako kritikuješ njih - odmah ide linč. Odmah si izdajnik, bot, prodana duša. Nema razgovora, nema argumenata, samo uvrede. Problem je što ta kultura linča proizvodi autocenzuru. Mnogi ljudi se povlače, prestaju da pišu i kritikuju.

Foto: Republika

🟥Koliko je licemerno optuživati Vučića za autokratiju, a ne dozvoljavati ni trunku kritike u sopstvenim redovima?

- Nikada nismo imali savršenu demokratiju, ali kakav autokrata? Ljudi izlaze na televiziju, pišu po društvenim mrežama i govore šta hoće. Jedino se reaguje kada neko poziva na ubistva i vešanja - i to je normalno. Ali blokadere ne smeš da kritikuješ. Kod njih nema dijaloga, rasprave, nema pokušaja da te ubede. Odmah idu uvrede i javni linč.

Foto: Republika

🟥Koliko je u tom političkom govoru prisutan elitizam i otvoreno vređanje sopstvenog naroda?

- Ne postoji mogućnost da pobediš SNS ako ne preuzmeš deo njihovih glasača. Ne postoji. A oni o tim ljudima govore kao o stoci koju treba terati u obor. To je konstantno vređanje ogromnog dela naroda. To rade s nekih umišljenih elitističkih visina za koje veruju da im pripadaju. Neke od tih ljudi lično poznajem - to su neostvareni potomci komunista koji žive tamo gde žive zato što je njihov deda nekome oteo stan, a danas misle da su zbog toga posebno važni.

🟥Zašto ne pružate podršku profesorima i delu akademske zajednice koji su danas najglasniji protiv vlasti?

- Zato što se već osam godina zalažem da se ti ljudi sklone s fakulteta. Ne zato što su protiv Vučića, već zato što s fakulteta izlaze generacije autošovinista koji jedva čekaju da pobegnu iz ove države. I sada treba da se borim da ti ljudi ostanu na fakultetima samo zato što su protiv Vučića? Potpuno mi je svejedno što su protiv Vučića. Poražavajuće mi je da, na primer, Dinko Gruhonjić i dalje radi na fakultetu. Posle svega što je izgovoreno i urađeno, i dalje nema hrabrosti da se takvi ljudi uklone. I nije on jedini. Ima ih još 20, 30. To više nije pitanje slobode govora. To je pitanje odgovornosti. S pozicije autoriteta indoktriniraju decu.

🟥Kako u tu sliku uklapate tužilaštvo?

- Došli smo do apsurda da u ovoj državi ne postoji institucija koja može da smeni Zagorku Dolovac. Skupština može da obori Vladu, ali ne može da smeni vrhovnog tužioca. To je nenormalno. Godinama smo se svi slagali da je ona loš kadar. Ali onog trenutka kada je postala protiv Vučića, proglašena je herojem i simbolom nezavisnog tužilaštva. Ta žena ide od ambasade do ambasade, a mi nemamo mehanizam da je smenimo. To nije problem jednog čoveka, već problem države. Jer sutra, kada se vlast promeni, ostaje pitanje u kakvom stanju će institucije ostati.

BONUS VIDEO