NOVAK DOŠEN: Studenti su iskorišćeni, cilj nikada nije bila pravda, već vlast (VIDEO)

Gost 16. epizode emisije "Ozloglašen", koju vodi Predrag Azdejković, bio je Novak Došen iz Unije mladih Srpske napredne stranke. U razgovoru emitovanom na Youtube kanalu Republika news TV Došen je govorio o mladima u politici, studentskim blokadama, tzv. studentskoj listi, protestima, odnosu Evropske unije prema Srbiji, kao i o podelama u društvu.

Koliko mlade danas zanima politika i koliko se oni uopšte bave politikom?

Nakon pada nadstrešnice mnogi mladi su se uključili u politički život. Mladi ljudi su buntovni, jer je bunt deo mladosti. Oni su želeli da taj bunt iskažu tako što su blokirali ulice i izlazili na proteste. Mnogima je to bilo zanimljivo jer nisu išli u školu, nisu imali časove, nisu polagali testove. Imali su okupljanja, druženja i izlazak na ulice. U tom trenutku mnogi nisu bili svesni da su u velikoj meri iskorišćeni zarad nečijeg političkog interesa. Imali smo situacije da se deca u obdaništima oblače u krvave majice, da se srednjoškolci koji nisu ni punoletni izvode na ulice. Njima je to tada delovalo kao zabava, ali posledice su ostale. Posle godinu dana mnogi mladi su shvatili šta su zapravo radili. Postali su svesni da im blokade štete, da neće imati karijere i da neće imati kvalitetno obrazovanje kao ranije. Danas shvataju da im je potrebno stabilno društvo, uređene institucije i odgovornost. Zbog toga se sve više mladih priključuje Uniji mladih Srpske napredne stranke. Pokazali smo stabilnost, pokazali smo šta znači odgovornost i šta znači sačuvati državu.

Foto: Republika

Tvrdite da su studenti bili izmanipulisani?

Tragedija je iskorišćena u političke svrhe i to je činjenica. Nije se stalo na pijetetu prema žrtvama, već se vrlo brzo krenulo u političku instrumentalizaciju događaja. Zahtevi koji su iznošeni nisu imali veze sa samom tragedijom. Nisu ni izjavili saučešće porodicama stradalih, a istovremeno su tražili smanjenje školarina i druge zahteve koji nisu bili povezani s onim što se dogodilo. Sve te zahteve država je kasnije ispunila, ali to nije dovelo do smirivanja situacije. Naprotiv, zahtevi su se stalno menjali. Posle nekog vremena maske su pale. Pokazalo se da krajnji cilj uopšte nisu bili studenti niti tragedija, već izbori. Godinu dana ranije govorili su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije nadležan, a danas je, odjednom, nadležan kada treba da raspiše izbore. To jasno pokazuje političku pozadinu svega. Mnogi studenti su iskreno verovali da se bore za pravdu, a zapravo su bili deo političkog projekta čiji cilj nije bio rešavanje problema, već preuzimanje vlasti.

Kako vidite tzv. studentsku listu?

Šta ta studentska lista zapravo predstavlja? Ko je čini i kakva je njena politika? Kada god im postavite racionalno pitanje, oni nemaju odgovor. Ne postoji jasan program, ne postoji politika, ne postoji objašnjenje šta se zapravo nudi građanima. Imao sam debate sa opozicionim liderima i pitao ih da li podržavaju studentsku listu. Rekli su da je podržavaju. Onda sam pitao ko je na toj listi i šta oni zapravo podržavaju. Na to nisam dobio odgovor. Sve se svodi na floskule i mantru koja se ponavlja da bi se preko studentske priče došlo do vlasti. Paradoks cele priče je u tome što su čak i sami rekli da na toj listi neće biti studenata. Više studenata i mladih biće na listi Srpske napredne stranke nego na tzv. studentskoj listi.

Koliko mladi u velikim strankama zaista imaju glas?

Nije suština da mladi samo lepe plakate i idu po ulicama. To jeste deo političke borbe, ali ne može da bude krajnji domet. Mladi moraju da napreduju i dobiju prostor da se pitaju. Danas govorim u medijima zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci, koja mladim ljudima daje prostor da iznesu svoj stav. Nisam nametnut i ne prenosim unapred zadate poruke. Imam svoj lični stav, u skladu sa stranačkom politikom i programom. Mladi u SNS imaju priliku da uče i da se razvijaju uz ljude koji imaju iskustvo - poput Milenka Jovanova, Siniše Malog, Irene Vujović, Ane Brnabić, Aleksandra Vučića. To su ljudi koji su spremni da znanje prenesu mlađima. Mladi kod nas nisu logistika, već ljudi koji se pripremaju za odgovornost i ozbiljne funkcije.

Da li su protesti dodatno podelili društvo?

Apsolutno. Deljenje ljudi na "ćacije" i "blokadere" je pogrešno i štetno. Ne izjašnjavam se ni kao jedno ni kao drugo i ne prihvatam te nazive. To su nametnute etikete i ne želim da prihvatam norme koje mi neko nameće. Ja sam mlad čovek koji se bavi politikom na ozbiljan i odgovoran način i ne želim da se svrstavam u takve podele.Videli smo i apsurdne primere da su sportisti proglašavani "ćacijima" zato što su primili medalju od ministra sporta. Isto tako, pevačice poput Ane Bekute i Jelene Karleuše bile su izložene brutalnim napadima i vređanju zbog političkog stava. Ne vređaju se njihove pesme ili njihov rad, već se ide na ličnost, na privatni život, na ponižavanje žene. To je nedopustivo.

Foto: Republika

Često se čuju optužbe za policijsku brutalnost?

Kada govorimo o Srbiji, policija štiti ustavni poredak i ustavno uređenje Republike Srbije, i to bez prekoračenja sile. Policajci su prethodnih godinu i po dana trpeli najviše. Imali ste situacije gde žena dolazi i metalnom štanglom udara policajca po glavi, šlemu. Policajac se ne brani udarcima, ne uzvraća nasiljem, već je samo odgurne štitom da bi se zaštitio. I šta se onda dešava? Mediji poput N1 i Nove S prikažu to kao primer policijske brutalnosti, apolicija se samo branila i radila svoj posao u skladu sa zakonom. Svaki pokušaj očuvanja reda i zakona odmah se proglašava represijom. To su dvostruki standardi koje građani Srbije jasno vide. Kod nas policija nije prekoračila ovlašćenja, već je štitila državu, institucije i građane - i u tome je uspela.

Kako gledate na odlazak mladih iz Srbije?

Mladi odlaze jer traže bolji život i bolje uslove, i to je realnost s kojom se suočavamo. Država mora da stvori uslove da oni ovde ostanu. Suština je u ekonomiji, obrazovanju i zapošljavanju. Mladi ljudi žele sigurnost. Žele da znaju da mogu da rade, napreduju, usavršavaju se i planiraju budućnost u Srbiji. Imamo i konkretne primere kako se to može raditi. U zdravstvu je ministar Zlatibor Lončar formirao tim koji se bavi povratkom naših ljudi iz inostranstva - mladih lekara, doktora, ali i starijih stručnjaka koji su otišli da rade van zemlje. Njima se danas nude bolji uslovi, sigurnost i mogućnost da rade u svojoj državi. To je model koji treba primenjivati i u drugim sektorima. Moramo da obezbedimo nova radna mesta i stvorimo sistem u kojem mladi neće imati osećaj da će deset godina provesti na istoj poziciji bez ikakvog napretka. Mladi žele perspektivu. Žele da znaju da se trud isplati i da postoji mogućnost profesionalnog razvoja. Ako im to ne omogućite, oni će, logično, tražiti priliku negde drugde.

BONUS VIDEO