SAJAM KNJIGA NIKAD SLABIJE POSEĆEN! Poluprazni štandovi rastužili strastvene čitaoce

Beogradski sajam knjiga, decenijama jedna od najvažnijih kulturnih manifestacija u zemlji, ovogodišnje izdanje završava u drugačijoj atmosferi nego ranijih godina. 

Poslednjeg dana Sajma knjiga zatečene su polupšrazni, a ponegde i potpuno prazni štandovi.

Foto: ST/D. KADIĆ

 

Ipak, za mnoge porodice, ali i učenike koji dolaze u organizaciji škola, poseta Sajmu ostala je oktobarska tradicija.

Ovogodišnje izdanje, međutim, obeležio je prazniji izlagački prostor i odsustvo pojedinih velikih izdavačkih kuća.

Posetioci Sajma knjiga imali su različita očekivanja i utiske.

Dok su pojedini priznali da su očekivali više i ocenili da bi razlozi izostanka izdavača mogli biti političke prirode, drugi nisu želeli da ulaze u razloge manjeg broja izlagača, ističući da su na Sajam došli zbog knjiga i da će iskoristiti priliku da pronađu željene naslove i posete izdavače koji nude popuste.

Razlozi zbog kojih je deo izdavačkih kuća izostalo su brojni, a među ključnim je višegodišnje nezadovoljstvo izdavačke zajednice načinom organizacije.

Foto: ST/D. KADIĆ

 

Glavni urednik izdavačke kuće Klio Zoran Hamović ukazuje na to da ovu manifestaciju finansiraju sami izdavači, ali da su, umesto aktivne uloge u kreiranju njenog sadržaja i programa, vremenom svedeni na zakupce izlagačkog prostora.

- Došli smo do te tačke u kojoj više nije bilo razgovora. Svi zajedno, čitava izdavačka zajednica, neko pre, neko kasnije došli smo do pozicije iz koje dalje nemamo ni razloga, ni potrebe da učestvujemo u toj manifestaciji, jer ona više nije naša - ukazao je Hamović.

Izdavači su, kako kaže Hamović, jedan od razloga za svoje neučestvovanje vezivali i za način upravljanja kulturnim institucijama i manifestacijama.

Sada, međutim, pred njima ostaje novo pitanje - gde će se Sajam ubuduće održavati i kakav će biti njegov budući koncept?

- Stvar još uvek nije zavšrena i da dilema koju svi zajedno imamo da li ga treba izmeštati u Surčin ili ne, za izdavače ne postoji. Ali, postoji nesumnjivo za one koji imaju drugačiju viziju, koji grade grad na drugi način. Čini mi se da je njihova vizija sada na testu - ocenio je naš sagovornik.

Na testu je i budućnost Sajma knjiga. Pre samo dve godine ovu manifestaciju posetilo je više od 203.000 ljudi, dok je prošle godine zabeleženo manje od 135.000 posetilaca.

Konačan ovogodišnji bilans biće poznat nakon zatvaranja kapija, ali se već sada nameće pitanje da li je reč samo o posledicama okolnosti u kojima se Sajam održava ili i o promenama čitalačkih navika.

Kada je reč o čitalačkim navikama, mišljenja posetilaca su podeljena.

Dok jedni smatraju da oni koji vole da čitaju ostaju verni knjizi i svojim navikama, drugi ukazuju na to da se danas manje čita i ističu da bi veća društvena posvećenost studentima, mladima i deci doprinela razvoju kulture i popularizaciji čitanja.

Načini na koje dolazimo do znanja i sadržaja menjaju se, pa knjiga više nije jedini izvor iz kojeg učimo. Ipak, njeno dominantno mesto treba sačuvati.