SAMODREŽA OPET ČEKA OSVETNIKE KOSOVA: Zaveštanje cara Lazara jednom već bilo ispunjeno, kada su posle Prvog balkanskog rata oterani Turci s Kosova

Ivo Andrić napisao je da samo glupi i nerazumni ljudi mogu smatrati da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom odvojena od sadašnjice. Dokaz njegove tvrdnje uvek su bili kosovski mit i zaveštanje kneza Lazara Hrebeljanovića, koje je vekovima čuvano u srcima i glavama da bi donelo slobodu i pobedu.

Simbol Lazarevog zaveštanja oduvek je Crkva Samodreža, gde je pričestio vojsku noć uoči Vidovdana 1389. Ma koliko zla da je pretrpela od Turaka i Albanaca, crkva je doživela obnovu. Albanci su je opet poharali, ali su zaboravili da su takvo svetogrđe njihovi preci i glavom plaćali.

OPLJAČKALI I KAMEN

Foto: Itsrron

Predanje kaže da je u Crkvi Samodreži posle Kosovske bitke bio sahranjen Miloš Obilić. Na brdu Gradini iznad crkve bio je stari grad s dvorcem Vuka Brankovića, na kom je knez Lazar večerao s vojskovođama i u zdravici izgovorio kletvu iz narodne pesme koja nikada nije prestala da odzvanja u srpskom narodu: "Ko ne došao na boj na Kosovo...".

Selo Samodreža do Srpsko-turskog rata 1876. imalo je 50 srpskih kuća, a samo četiri kada ga je 1891. obišao srpski konzul u Prištini Todor Stanković i saznao da je Albanac od kamena crkve napravio vodenicu, a po naredbi prištinskog Jašar-paše Džinića, olovom s krova Samodreže pokrivena je džamija.

- Nema arnautaške kuće koja nije podzidana uglađenim kamenjem, skinutim sa zidova ove srpske istorijske zadužbine. Pored postojećeg još jedinog zida crkvenog prolokala je voda i načinila jarugu, na čijoj desnoj obali se vide vrlo mnoge ljudske kosti odraslih ljudi, sve jedna uz drugu, te je jasno da to nisu zasebni grobovi, već opšta grobnica - pisao je Stanković, a upravo na tom mestu, po mišljenju nekih istoričara, bila je komora Lazareve vojske.

Albanci su pričali da su kod crkve njihovi stari iskopavali posuđe, kašike, viljuške i noževe i verovali da je tu bila kneževa trpeza. U Prvom balkanskom ratu Turci su 1912. proterani, a Ivan Meštrović, po nalogu vlade, iskovao je spomen-medalje Osvetnici Kosova.

KREČANA U KOSTURNICI

U Prvom svetskom ratu Otomanska imperija je nestala, a njenu sudbinu pratila je i vodenica od crkvenog kamena, koja nije radila. Crkva je obnovljena 1932. na temeljima stare, a priložnik je bio i Mihajlo Pupin. Pored crkve je izgrađena grobnica za kosti pronađene prilikom gradnje. Drugu grobnicu sebi je namenio organizator akcije Petar Kunovčić. Međutim, njega su Nemci streljali u Beogradu, pa je grobnica poslužila vlasti Vučitrnskog sreza da u doba otkupa 1948. u nju zatvara ljude zbog neisporučenog žita.

U aprilskom ratu 1941. Albanci su odmah udarili Samodrežu, opljačkali je, uništili freske i ikonostas. Hteli su i da skinu bakarni krov, ali je jedan od njih, iz porodice Maljoka, pao i na mestu ostao mrtav, a ostali su, u strahu, prekinuli pljačkanje svetinje. Posle rata kosturnice su služile i kao krečana, a crkvu su teroristi opet opustošili 1999, pred očima francuskog kontingenta Kfora. Poharana, Crkva Samodreža još odoleva i čeka novo oslobođenje, shodno Lazarevom zavetu.

Rakićevo zvono oglasilo slobodu 1912.

Foto: Wikipedia

Sinovi Srbije pokazali su da ne ustupaju svojim slavnim dedovima. Nemanjićki beli orao raširio je svoja snažna krila danas nad Skopljem i Prizrenom, nad Sjenicom, Pazarom, Prilepom i Bitoljem, nad Prištinom i osvećenim Kosovom, napisao je u naredbi vojsci kralj Petar Prvi Karađorđević 10. novembra 1912.

Jedan od najvećih junaka u tim bitkama bio je pesnik Milan Rakić (1876-1938), tvorac pesme "Na Gazimestanu", koja je nadahnula vojnike.

- U pratnji štaba, pojavi se komandant: "Junaci moji, ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. poginula su dva cara.. To je Gazimestan, na kom je Obilić..." Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Izađe i mlad oficir, diže sablju i gromko poče ra recituje "Na Gazimestanu": "I danas, kad dođe do poslednjeg boja, neozaren starog oreola sjajem, ja ću dati život, otadžbino moja, znajući šta dajem i zašto ga dajem."

- Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze. Prvi i poslednji put - pričao je Rakić.

Pesnik je bio prvi od oslobodilaca koji je ušao u Prištinu i otišao u zgradu srpskog konzulata, u kom je 1908. sakrio veliko zvono, koje je s ratnim drugovima okačio o drvo u porti pravoslavne crkve. Slavni pesnik prvi je povukao uže zvona.

- Čitav taj dan zvonilo je zvono na Kosovu, oglašavajući oslobođenje i ispunjenje zavetne misli srpskog naroda - kazivao je Rakić.

SVETITELJ I POSLE SMRTI PRATIO SUDBINU SVOG NARODA: Mošti sveca spasene od Otomana i ustaša

Foto: Tanjug

Iz Mitropolijske crkve u Prištini mošti Svetog kneza Lazara 1391. prenesene su u njegovu zadužbinu, Manastir Ravanicu kod Ćuprije. Zbog nadiranja Turaka stanovništvo i monaštvo bilo je prinuđeno da napusti ognjišta. Sa sobom su Srbi u Velikoj seobi 1689. poneli i najveću svetinju, mošti Lazareve. Svetitelj je delio sudbinu svog naroda, preko Beograda do Sent Andreje, a posle nekoliko godina mošti su prenete u fruškogorski Manastir Vrdnik, koji nazivaju i Novom Ravanicom.

U aprilskom ratu 1941. u Manastiru Vrdnik jugoslovenska vojska napravila je privremeno sklonište za municiju i gorivo, pa su mošti prenete u Manastir Bešenovo nekoliko sati pre nemačkog napada. Međutim, srem i fruškogorski manastiri su se našli na teritoriji pod kontrolom NDH, gde su odmah počeli progoni, koji su prerasli u uništavanje naroda i svega srpskog. Srpski manastiri, pa i mošti svetitelja, skrnavljeni su i uništavani. Zato su aprila 1942. profesor i dekan Teološkog fakulteta Radoslav Grujić i kustos Muzeja kneza Pavla Miodrag Grbić, zahvaljujući poznanstvu s nemačkim majoom Johanom Albrehtom fon Rajsvicom uspeli su da obezbede prenos moštiju iz Manastira Bešenovo u riznicu Saborne crkve Sv. arhanđela u okupiranom Beogradu.

Za 600. godišnjicu Kosovske bitke odlučeno je da se Lazareve mošti vrate u njegovu zadužbinu Ravanicu. Tako je od Vidovdana 1988. do Cidovdana 1989. ćivot iz Saborne crkve u Beogradu kroz celu Srbiju prenet do Gazimestana, gde je održan pomen. A potom preko Gračanice u Ravanicu. Uz mošti, sačuvana je jedna svečana odežda koja je bila na moštima neposredno posle smrti. Čestica moštiju i dalje se čuva u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Spomen na svetitelja čuva se i u Rusiji. Prvi car Ivan Vasiljevič Grozni bio je preko majke potomak i Nemanjića, pa je dao da se likovi Svetog Save, Svetog Simeona i Svetog kneza Lazara živopišu iza oltara u Arhanđelskom saboru Kremlja, gde su i danas.

BONUS VIDEO