NAJNAMEŠTENIJI IZBORI U ISTORIJI! Zapadni mediji kritikuju pobedu Vladimira Putina u Rusiji - POJAVIO SE I SNIMAK! (VIDEO)

Novi predsednik Rusije biće Vladimir Putin, koji je i inače na čelu države od 1999. godine.

- Najvažniji ishod svih ruskih izbora je legitimitet - rekao je Vladimir Putin najvišim ruskim izbornim zvaničnicima kada su se okupili u njegovoj rezidenciji izvan Moskve u novembru, dodajući: "To je osnova političke stabilnosti".

U nedelju, posle tri dana glasanja, ti isti zvaničnici proglasili su ubedljivu pobedu predsednika. Preliminarni rezultati pokazali su da je Putin osvojio rekordnih 87 odsto glasova, uz izlaznost od 73 odsto, nadmašivši čak i najoptimističnija prokremljanska predviđanja.

U govoru nakon objavljivanja "izbornih rezultata", Putin je tu cifru koristio kao dokaz masovne podrške. Ali takvi očigledno namešteni izbori, na kojima su svi pravi rivali unapred razbijeni, a moguće je da su i mrtvi glasali za Putina, rizikuju da potkopaju političku stabilnost za kojom Putin žudi.

Ovi izbori su bili istorijski niska tačka za postsovjetsku Rusiju, piše Politiko.

 

 

"Bez presedana"

"Tokom godina, predsednička administracija je stvarala sve povoljnije uslove za sebe", rekao je za Politiko Dejvid Kankija, iz nezavisne grupe za nadzor Golos.

"Ali ovaj put je dostigao vrhunac bez presedana. Čak i ignorišući potiskivanje opozicije, glasanje je bilo najmanje konkurentno u modernoj istoriji Rusije: samo tri kandidata odvojila su Putina od izbora u stilu Staljina – sa samo jednim imenom na glasačkom listiću.

Ovi 'izbori' su do sada bili najmanje transparentni: nikada ranije nije bilo tako malo nezavisnih posmatrača sa tako ograničenim pristupom. Značajno je da je šef Golosa u zatvoru."

Na ovim "izborima" prvi put je u oko 29 ruskih regija, uključujući one koje su bile najsklonije protestima, glasanje održano elektronskim putem. Nezavisni posmatrači su takvo glasanje opisali kao "crnu kutiju" namenjenu olakšavanju manipulacije glasovima.

Međutim, možda je najflagrantnija nepravilnost u "ovom moru nezakonitosti", kako kaže Ekaterina Šulman, ruska politička analitičarka Carnegie Russia Eurasia Center u Berlinu, bila glasačka vojska "mrtvih duša".

Na "novim teritorijama", odnosno na ukrajinskim teritorijama pod ruskom okupacijom, primećena je neusklađenost između broja potencijalnih glasača koje tvrde ruske vlasti da imaju (oko 4,6 miliona) i stvarnog broja stanovnika. Stara ukrajinska statistika iz mirnodopskih vremena ne odražava stvarni broj stanovnika u ovim područjima zbog rata i migracija, ističe Šulman.

Čista fikcija

- Tamo se vodi rat, uopšte nema javnog nadzora - složio se Kankija, dodajući da stanovnicima nije potreban čak ni ruski pasoš da bi glasali.

„Dakle, kakav rezultat su vlasti htele, takav su i dobile. Ovde ulazimo u carstvo čiste fikcije.”

Paradoksalno, redovi koji su se mogli videti ispred nekih biračkih mesta u petak - dan kada je većini bilo određeno da glasaju, verovatno kako bi se izbornim dužnosnicima dalo više vremena da doteraju rezultat na zadovoljavajuću razinu - zapravo su bili prikaz ljudi "lišenih svojih glasačkih prava”, rekao je Kankija.

“Kao u sovjetsko vreme, kada ste bili prisiljeni glasati, hteli vi to ili ne", rekao je, “ubeđen sam da apsolutna većina Rusa neće imati previše vere u rezultate ovog glasanja”, dodao je Kankija.

Iako se radi o izrazito očitom cirkusu, Kremlj možda i ne mari toliko. Umesto merenja javnog raspoloženja, izbori pod Putinom nalikuju nacionalnom testu spremnosti državnog aparata. I ovaj put, kao i prošli put, aparat je prošao test.

Protivnici nisu krili da žele da on pobedi

Od državnih preduzeća do biblioteka, univerziteta i fabrika, nadređeni su svojim nižim rukovodiocima davali upute kako i kada da glasaju, a zatim su ih maltretirali tražeći dokaze da su izvršili zadatak.

Čak ni na najvišoj razini niko od trojice navodnih Putinovih suparnika nije se usudio ni pretvarati da idu na pobjedu. Protekla tri dana glasanja pružila su Putinu sigurnost da je vertikala moći uspostavljena i da će Rusi učiniti što im se kaže.

Za Kremlj je to korisna potvrda uoči, po mnogima, turbulentnih vremena. Nakon izbora 2018., Rusima su predstavljene bolne mirovinske reforme. Sada se očekuje da bi Putin mogao pojačati mobilizaciju za rat u Ukrajini.

U nedeljama i mesecima koji dolaze, Putin će takođe revidirati vladu, najverovatnije u korist tvrdolinijaša, piše politička analitičarka Tatjana Stanovaja, dodajući da će oni verovatno udvostručiti predanost Rusije ratnoj ekonomiji i ratnom moralu.

(Politico)

BONUS VIDEO