ŠTA ĆE SE DESITI SA RUSIJOM DO 2030. GODINE? 5 mogućih scenarija koje treba da znate!

Izborna pobeda Vladimira Putina u Rusiji ostavlja ga sa još šestogodišnjim predsedničkim mandatom, produžavajući njegovu vladavinu do najmanje 2030. Uprkos predvidivom ishodu, Putinova naredna predsednička vladavina izazvala je iznenađujuće malo rasprave, kako unutar zemlje tako i u međunarodnim okvirima. Međutim, Putinov režim je sada možda nestabilniji nego ikad, sa nedavnim pobunama, antisemitskim neredima i protestima širom zemlje. Ovi događaji su naveli mnoge da razmišljaju o budućnosti Rusije i njenim potencijalnim implikacijama. Zbog toga je vredno razmotriti pet mogućih scenarija koje bi Rusija mogla da doživi do kraja Putinovog sledećeg mandata 2030. godine.

Procvat demokratije - Verovatnoća 5-10%

Mogućnost demokratskog buđenja u Rusiji dobila je na značaju nakon neplaniranih posledica Putinovih odluka u Ukrajini. Momentum za demokratske reforme, možda čak i revoluciju, mogao bi se graditi, posebno nakon transformacije Alekseja Navaljnog od borca u mučenika. Međutim, verovatnoća da se ovaj scenario ostvari pre 2030. godine ostaje minimalna, s obzirom na ukorenjenost Putinovog režima i nedostatak široke podrške liberalnoj demokratiji unutar Rusije. Ukoliko bi se ovaj scenario ostvario, Zapad bi trebalo oprezno podržati demokratske izglede u Rusiji, iskorišćavajući priliku za konkretne reforme u zamenu za ukidanje sankcija i izgradnju odnosa sa ruskim susedima.

Raspad Rusije - Verovatnoća 10-15%

Mogućnost unutrašnjeg prevrata koji bi doveo do raspada Rusije nije potpuno nerealna, imajući u vidu istorijske presedane fragmentacije nakon perioda nemira. Produženi sukob u Ukrajini i suzbijanje manjinskih grupa mogli bi podstaći regionalni separatizam, što bi na kraju destabilizovalo državu. Iako se ovaj scenario smatra manje izvesnim, Zapad bi trebalo da ostane fleksibilan i da se angažuje sa demokratskim snagama uz prepoznavanje različite prirode Ruske Federacije.

Uspon nacionalista - Verovatnoća 15-20%

Pojava nacionalističkog pokreta koji predstavlja značajan izazov Putinovom režimu postala je opipljiva mogućnost, posebno nakon neuspele invazije na Ukrajinu i rastućeg unutrašnjeg nezadovoljstva. Zapad bi trebalo da se pripremi za održavanje i proširenje sankcija, jačanje diplomatskih i bezbednosnih veza sa ruskom periferijom i usvajanje politike suzbijanja kako bi se suprotstavio bilo kakvim ekspanzionističkim aspiracijama.

Tehnokratski reset - Verovatnoća 20-25%

Ideja o novoj tehnokratskoj eliti koja preuzima vlast u Rusiji, potencijalno signalizirajući promenu upravljanja, dobila je na značaju kako posledice ukrajinskog konflikta nastavljaju da utiču na zemlju. Iako se pojava novog režima ne garantuje da će biti demokratska, Zapad bi trebalo da pristupi svakoj tranziciji sa skepticizmom i izbegava ponavljanje prošlih grešaka preranog angažovanja u "reset" politikama sa Rusijom.

Nastavak Putinove vladavine - Verovatnoća 45-50%

Uprkos različitim mogućim scenarijima, najverovatniji ishod ostaje nastavak Putinovog čvrstog hvatanja vlasti. Međutim, ekonomska stagnacija i geopolitički izazovi sa kojima se suočava Rusija mogli bi značajno testirati Putinovu autoritarnu kontrolu. Zapad bi trebalo da održava pritisak kroz sankcije, ograničava cenu naftnih derivata i produbljuje partnerstva sa ruskom periferijom, uz priznavanje trajnog sukoba u Ukrajini pod Putinovim vođstvom.

Zaključno, budućnost Rusije pod Putinovom produženom vladavinom ostaje neizvesna, sa različitim mogućim putanjama koje bi mogle oblikovati domaći i međunarodni izgled zemlje. Zbog toga Zapad mora da usvoji nijansiran i prilagodljiv pristup kako bi navigirao kroz kompleksnu političku pejzaž Rusije i pripremio se za bilo kakve potencijalne promene u putanji zemlje.

BONUS VIDEO