ZAŠTO NIKO NEĆE PALESTINCE U SVOJOJ DRŽAVI? Dok ih Izrael BOMBAMA proteruje, komšiluk iz VEOMA JAKOG razloga ne želi da im PRUŽI RUKU

Svet u novu 2024. godinu ulazi sa velikom zebnjom hoće li zaista, kako neki analitičari predviđaju, buknuti Treći svetski rat ili će se konflikti zaraćenih strana poput onih u Ukrajini, Gazi ili Južnom Sudanu ipak zadržati na tim teritorijama. Ili još bolje – prekinuti.

Jedan od onih takozvanih “večnih” sukoba između Izraela i Palestinaca ponovo je aktuelizovan iznenadnim napadom pripadnika Hamasa na Izraelce. Tog famoznog 7. oktobra Hamasovci su napali učesnike muzičkog festivala, a onda i stanovnike okolnih kibuca.

Više od 2.000 Izraelaca izgubilo je život tog jutra, ali i narednih nedelja, ali je odgovor te države prema Palestincima bio blago rečeno – brutalan.

Neprestano bombardovanje Gaze prouzrokovalo je gubitak života više od 20.000 Palestinaca, dakle deset puta veći nego Izraelaca i to nažalost neće biti konačan bilans.

Dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu iz dana u dan uporno ponavlja da se neće zaustaviti “čišćenje” sve dok postoji ijedan Hamasovac koji je živ, svet poslednja dva meseca postavlja ista dva pitanja:

Foto: Printskrin/Mreža X/@PalestineRCS

“Zašto niko ne može ili neće da zaustavi Izrael?” i “Zašto niko neće da primi izbegle Palestince?”.

Odgovor na prvo pitanje svodi se samo na jedno – kad ima volje i želje, ima i rešenja.

Dakle, i u narednom periodu ćemo i dalje slušati svakodnevna zabrinuta obraćanja svetskih moćnika koji su samo rečima uz nedužne žene i decu Gaze koji su 24/7 pod neprestanim strahom hoće li dočekati jutro ili imati šta da sutradan pojedu ili popiju.

Svi oni jednostavno ne žele da ulaze u taj konflikt u Gazi ali ni da na ovaj ili onaj način zaustave Izrael.

Odgovor na drugo pitanje je malo složeniji i zahteva osvrt na istoriju područja koje naseljavaju Palestinci. Narod koji je po mnogima najviše propatio u modernoj istoriji.

Gotovo da nema onog ko prati zbivanja iz tog područja a da nije primetio da komšijske zemlje poput Jordana, Egipta ili Libana jednostavno ne žele da otvore svoje granice za palestinske izbeglice.

JORDAN

Jordan je već nekoliko puta od 7. oktobra do danas Palestincima poručio da ih ne želi na svojoj teritoriji.

Ovaj stav ima koren u strahu da Izrael želi da iznudi trajno proterivanje Palestinaca u njihovu zemlju i poništi njihove zahteve za državnošću.

Nadajući se da će Palestinci masovnom seobom u Jordan odustati od namere da postanu država, Izraelci dan po dan sve žustrije sprovode klasično “čišćenje” u Gazi.

Foto: youtube.com/the telegraph

U ratu 1948. oko stvaranja Izraela, 700.000 Palestinaca je proterano ili pobeglo iz današnjeg Izraela.

Palestinci taj događaj nazivaju “nakba”, što je arapska reč za “katastrofu”. U Šestodnevnom ratu 1967, kad je Izrael zauzeo Zapadnu obalu i Pojas Gaze, pobeglo je još 300.000 Palestinaca, uglavnom u Jordan.

Izbeglice i njihovi potomci sada broje skoro šest miliona. Većina živi u kampovima i zajednicama na Zapadnoj obali, Gazi, Libanu, Siriji i Jordanu. Dijaspora se proširila i dalje – mnoge izbeglice su izgradile život u zalivskim zemljama ili na Zapadu.

Ali najviše u Jordanu. I potpuno su preoblikovale demografiju države. Jordanci su u jednom momentu bili na pragu toga da postanu manjina u sopstvenoj zemlji!

Kad su borbe obustavljene u ratu 1948. Izrael je odbio da dozvoli izbeglicama povratak u njihove domove.

Od tada je Izrael odbio palestinske zahteve za povratak izbeglica kao deo mirovnog ugovora, navodeći da bi to bila pretnja zemlji sa jevrejskom većinom.

Mnogi Palestinci ove stavove Izraela iskoristili su kao povod da ostanu u Jordanu, najviše u glavnom gradu Amanu i u Akabi na jugu.

Proglašenje Jordana kao palestinske države opcija je koju decenijama unazad Izrael pokušava da progura u svetu.

Кraljevina Jordan je već sada palestinska država čijih 60 odsto stanovništva čine Palestinci. U skladu sa tim, nema nikakve potrebe za stvaranjem bilo kakvog drugog oblika državnosti za Palestince na teritoriji koju vlada u Jerusalimu smatra izraelskom.

Foto: Printskrin/Youtube/The Sun

Ovakvo rešenje nije samo plan Izraela već i pojedinih arapskih zemalja, uz nezaobilazno odobravanje američke administracije.

Palestinska država bila bi stvorena priključenjem delova Zapadne obale Jordanu i stvaranje neke vrste federacije ili konfederacija pod vrhovnom vlašću dinastije Hašemita.

Zapadna obala je od 1948. godine, odnosno od Prvog do Trećeg arapsko-izraelskog rata 1967. godine, svakako bila u sastavu Jordana. Tadašnji jordanski kralj Abdulah Prvi anektirao je Zapadnu obalu i nazvao je Zapadnim Jordanom.

Jordan je dakle bio jedan od začetnika ideje da postane palestinska država. Кrajem 1947. godine, pre usvajanja rezolucije UN o podeli tadašnje Palestine na jevrejsku i arapsku državu i stvaranja države Izrael, kralj Abdulah Prvi je sa predsednicom izraelske vlade Goldom Meir vodio pregovore o podeli Palestine.

Taj potez njegovim potomcima mogao bi sada da se vrati kao bumerang.

EGIPAT

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, koji se izborio za mandat, poručio je da trenutni rat nije usmeren samo na borbu protiv Hamasa, koji vlada Pojasom Gaze, “već i pokušaj da se civilno stanovništvo natera da migrira u Egipat”.

Sisi je upozorio da bi to moglo da naruši mir u regionu.

“Nema izbeglica u Egiptu”, rekao je on krajem novembra.

El Sisi je takođe rekao da bi masovni egzodus rizikovao dovođenje militanata na egipatsko Sinajsko poluostrvo, odakle bi mogli da pokrenu napade na Izrael, ugrožavajući time četrdesetogodišnji mirovni sporazum između dve zemlje.

Foto: Tanjug-AP

Egipat se plaši da će se istorija ponoviti i da će velika palestinska izbeglička populacija iz Gaze zauvek ostati. To je delimično zato što nije jasno kako će se tekući sukob završiti.

Izrael je rekao da namerava da uništi Hamas zbog krvavog napada na njegove južne gradove, ali nije ukazao šta bi moglo da se dogodi posle niti ko bi vodio Gazu.

To je podstaklo zabrinutosti da će ponovo okupirati teritoriju na određeni period, podstičući dalje konflikte. El Sisi je rekao da bi borbe u Gazi mogle da traju godinama ako Izrael tvrdi da nije dovoljno slomio militante.

Egipat kaže da bi masovni egzodus iz Gaze doveo Hamas ili druge palestinske militante na njegovo tlo. To bi moglo da bude destabilizirajuće na Sinaju, gde se egipatska vojska godinama borila protiv islamskih militanata i u jednom trenutku optužila Hamas da ih podržava.

El Sisi je upozorio na još gori scenario – rušenje mirovnog sporazuma iz 1979. između Izraela i Egipta. Rekao je da bi uz prisustvo palestinskih militanata Sinaj postao “baza za napade na Izrael”.

- Izrael bi imao pravo da se brani… i udario bi na egipatsku teritoriju. Mir koji smo postigli nestao bi iz naših ruku, a sve zarad ideje da se eliminiše palestinska stvar – rekao je on.

Predložio je da Izrael smesti Palestince u svojoj južnoj pustinji Negev, pored Gaze, dok se ne okončaju njegove vojne operacije.

- Egipćani će u u milionima izaći na ulice ako budu pozvani da to urade, protiv su bilo kakvog raseljavanja stanovnika Gaze na Sinaj - poručio je predsednik Egipta.

Pored svega nabrojanog, Egipat smatra da samim otvaranjem graničnog prelaza Rafa preko koga stiže humanitarna pomoć u Gazu poslednjih nedelja, dovoljno čini da pomogne Palestincima.

Foto: Tanjug-AP

Prema UN, Egipat, koji se i sam suočava sa rastućom ekonomskom krizom, već je dom za oko devet miliona izbeglica i migranata.

LIBAN

Građanima Libana već je preseo sukob u Izraelu i Gazi, u prvom redu zbog toga što ne žele nikakve konflikte na svojoj teritoriji. 

Samim tim, ni izbeglice sa teritorije Palestine.

Liban muku muči i sa Hezbolahom koji sa juga zemlje gotovo svakodnevno šalje projektile na Izrael.

Zahvaljujući političkom vođstvu zemlje, Izrael nije objavio rat Libanu, jer se vidi i golim okom da nikom tu nije do sukoba. 

Međutim, angažovanje Hezbolaha i silni udari Izraela na pogranična područja Libana mogli bi da promene stav vlade te zemlje. 

U svakom slučaju jedno se kod njih neće promeniti a to je mišljenje da im izbeglice iz Gaze nikako nisu poželjne. Naročito ako se zna da su u prošlosti neke od njih na teritoriji Libana pravile probleme.

POLITIKA

Nema dileme da je očigledno kako će sav arapski svet biti nemi posmatrač stradanja Palestinaca u Gazi. Ne računajući militantne grupe Hezbolah u južnom Libanu i Hute u Jemenu koji ne predstavljaju neku ozbiljniju pretnju po moćnu izraelsku vojsku, ne postoji osnova zbog koje bi se režim Benjamina Netanjahua trenutno plašio bilo koga.

Čak ni Irana koji po pravilu preti osvetama, ali zbog SAD ne želi da se direktno meša u sukob u Gazi i započinje svetski rat.

Na kraju priče, zaista ispada da je napadi Hamasa od 7. oktobra nisu imali nikakav dalji vojni značaj, osim alibija Izraelu da se još jednom obračuna sa suparnicima i kao po pravilu iz tog sukoba izađe teritorijalno jači na prostoru koji obuhvata sve manje Palestinaca.

Dok lideri Hamasa uživaju u milionima dolara na računima u Кataru, palestinsko stanovništvo ostaje prepušteno na milost i nemilost izraelske ofanzive, u zavisnosti od toga da li će izabrati evakuaciju ili ostati pod rizikom da postanu kolateralna šteta.