AMERIKU ĆE PROGUTATI POTPUNI HAOS, NEVIDLJIVE RUKE VODE U PROPAST: Kako je Vang Huning još početkom devedesetih video sudbinu supesile

Predsednik Si Đinping nesumnjivo je najmoćniji čovek u Kini. On, ipak, nije nužno i najuticajniji jer ta titula pripada čoveku kod mnogi smatraju sivom eminencijom Komunističke partije ove zemlje i kineskim Kisindžerom.

Nosilac te titule je Vang Huning, čovek koji oblikuje kinesku politiku više od 30 godina, mnogo pre nego što je Si došao na vlast. Da nije bilo njegovog angažmana, Kina danas ne bi bila moćna kao što jeste, a bez njegovih jedinstvenih uvida, ona danas ne bi predstavljala toliku pretnju po SAD, piše magazin Amerikan konzervativ.

TOKVIL KAO UZOR

Vang, koji je relativno nepoznat van Kine, u decembru je postao jedan od samo dvojice zvaničnika koji su ponovo postavljani u Stalni komitet politbiroa, najvažnijeg tela u toj partiji. Ukoliko je Si taj koji politike sprovodi, Vang je alhemičar koji se bolje snalazi u senci nego pod svetlom reflektora.

Poznat i kao guoši, odnosno "učitelj države", Vang je savetovao sve kineske lidere u poslednje tri decenije, od Đijang Cemina preko Hu Đintaa do Si Đinpinga. Na njega je posebno uticao rad poznatog francuskog filozofa Aleksisa de Tokvila, koji je sredinom 19. veka proveo deset meseci putujući po Americi i proučavajući vrline i mane njenog demokratskog sistema. I sam Vang je kao 23-godišnjak 1988. proveo šest meseci u toj državi, uočavajući mnoge pukotine u američkom društvu.

Tri godine kasnije, objavio je knjigu "Amerika protiv Amerike", u kojoj je izneo svoje prognoze. Kao i Tokvil u svom najpoznatijem delu "Demokratija u Americi", Vang pokriva veliki dijapazon tema, poput okretanja društva materijalizmu, opadanja poljoprivrede, toksične partijske politike, trke za svemir, "nevidljivih ruku" koje vuku konce u vladi i sistema koji stvara konflikte između elita i ostatka populacije.

U drugim poglavljima Vang govori o tink-tenkovima, koje on naziva "aktivnom inteligencijom", kao i o "prikrivenim krizama" koje će Ameriku pogađati u godinama koje dolaze. Neke od tih kriza su opadanje porodičnih vrednosti, mladih bez ikakvih životnih ciljeva i uzora, kao i o porastu kriminala.

ALARM ZA PEKING

Ta knjiga i nakon više od 30 godina oblikuje kineske stavove o SAD. Na kraju krajeva, zašto i ne bi? Od 50 najopasnijih gradova na svetu 11 se nalazi u Americi, dok milioni mladih širom zemlje sanjaju da postanu influenseri na društvenim mrežama, a ne lekari, naučnici ili astronauti. Kako piše Amerikan konzervativ, SAD su sada prve na svetu po procentu dece koja žive u porodicama sa samo jednim roditeljem, a porodični nukleus zamenjen je destruktivnim eksperimentima "seksualnog oslobođenja".

Ameriku je progutao potpuni haos - baš kako je Vang početkom devedesetih i predvideo.
Alarmiran onim što je video, Vang je predložio "novi autoritarizam" kao jedini način na koji Kina može da izbegne istu sudbinu. Njegovo viđenje postmaoističke vladavine predstavlja neku vrstu prosvećene autokratije - red je, kako on naglašava, apsolutno neophodan. U eseju koji je napisao za vreme boravka u Americi, Vang je pozvao Komunističku partiju da promoviše "suštinske vrednosti", poput patriotizma i odanosti, pošto će Kina moći da napreduje samo ako bude postojao visok stepen nacionalnog jedinstva.