PUTINU PONESTAJE PARA: Budžetski deficit Rusije već PROBIO planirani godišnji nivo, PREPOLOVLJENI prihodi od nafte i gasa, nada u ulaganja iz Kine i DIGITALNU RUBLJU (FOTO)

Moskou tajms navodi da su na ovako visok budžetski deficit u prva četiri meseca uticali troškovi rata u Ukrajini i pad prihoda od energenata, na koje je ruski predsednik Vladimir Putin u prethodne dve decenije mogao uvek sigurno da računa.

Iznos budžetskog deficita u periodu od januara do aprila 2023. porastao je 3,42 biliona rubalja (45 milijardi dolara).

Foto: Tanjug/AP

U poređenju s istim periodom 2022. prihodi Rusije su opali za 22 odsto, a rashodi se uvećali za 26 odsto. Moskva je predviđala da će budžetski deficit u celoj 2023. dostići nivo od 2,9 biliona rubalja (43 milijarde dolara), što je već sada probijeno.

Ministarstvo finansija Rusije je prošle godine prestalo s objavljivanje mesečnih podataka o budžetu, ali je Rojters izračunao da je u aprilu 2022, dakle nešto više od mesec dana od početka agresije na Ukrajinu, budžetski deficit Rusije bio oko bilion rubalja (13 milijardi dolara), što je tri puta manje nego sada.

Foto: Tanjug/AP

Podaci za period od januara do aprila 2023. pokazuju da su ruski prihodi od nafte i gasa opali 52 odsto na 2,3 biliona rubalja (30  milijardi dolara). Ostali prihodi su se u istom periodu uvećali za pet odsto na 5,5 biliona rubalja (72 milijardi dolara).

U 2022. ukupni budžetski deficit Rusije iznosio je 3,3 biliona rubalja (47 milijardi dolara) ili 2,3 odsto ruskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je drugi najveći deficit u savremenoj istoriji ove zemlje. Gore je bilo samo 2020. na vrhuncu pandemije koronavirusa.

Foto: Tanjug/AP

Anatolij Aksakov, predsedavajući komiteta za finansijsko tržište Državne dume, kazao je da će Rusija biti prinuđena da smanji domaće investicije zbog budžetskog deficita. On je dodao da treba razvijati sposobnosti privatnih investitora kako bi mogli da privuku novac iz Azije, što se očigledno odnosilo na Kinu i njenog predsednika Sija Đinpinga.

Po Aksakovu, ruski privatni investitori treba da privuku novac i iz Evrope i Amerike i to na zaobilazne načine, kako je rekao, misleći na izbegavanje zapadnih sankcija uvedenih protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu. Aksakov je dodao da polaže velike nade u digitalna finansijska sredstva kao što je digitalna rublja.