"MUŽ ME JE POZVAO I BEZ REČI SAMO PLAKAO": Ovako su izgledali najtužniji trenuci porodice Marković, kada su saznali da im je u stravičnom masakru Uroš Blažić ubio SINA!

U masakru Uroša Blažića 4. maja prošle godine, oko 11 sati uveče, ubijeno je devetoro mladih iz Dubone i Malog Orašja i 12 ranjeno. Oko desetoro njih je pukom srećom izbeglo smrtonosne hice iz Blažićevog oružja.

On je hicima iz "kalašnjikova" ubio Nemanju Stevanovića (21), Lazara Milovanovića (20), Petra Mitrovića (30), Marka Mitrovića (18), Nikolu Milića (15) i Aleksandra Milovanovića (17). Potom se odvezao u selo Dubona i kod škole ubio Milana Panića (21), mladog policajca, njegovu sestru Kristinu (19) i druga Dalibora Todorovića (25). 

Osmoro mladih ljudi, prijatelja i poznanika umrlo je iste noći, dok je deveta osoba preminula nakon 50 dana duge borbe za život.

Za Oliveru Mitrović, Markovu majku, to je inače bio veliki dan, jer je starija ćerka izašla iz porodilišta sa svojom bebom, njenim prvim unukom. Marko je tog popodneva video svog sestrića, prvi i poslednji put. Njegovo rođenje je takođe bilo razlog za kasnije okupljanje u Ravnom Gaju.

- Prvi san nas je uhvatio kad se odjednom čula vriska u kući, mlađa ćerka Jelena je počela da viče "mama, mama, brzo, ubili su Marka, ne javlja mi se na telefon". Skočili smo iz kreveta, ne znamo šta se dešava, suprug je odmah upalio auto i otišao tamo, zaboravio je i telefon. Pošla bih sa njim, ali nisam mogla Jelenu da ostavim. Nas dve smo ležale na podu, ja sam je grlila, plakale smo, čule su se sirene, sekunde su kao godine. Zvale smo Marka, nije se javljao, zvale smo Petra, ne javlja se ni on. Onda sam pozvala Jovana ili Nikolu (Markova braća od strica) ne znam više koga sam dobila - objašnjava Olivera i dodaje kako je saznala za tragičnu vest:

- Pitala sam šta je sa Markom, a on je rekao - strina, ja ne mogu to da ti kažem, nemoj to da tražiš od mene, ja to ne mogu da ti kažem! Do tad sam sve verovala da to nije istina, da se ne dešava. Čule su se sirene, kola su jurila, izađem do terase, vratim se unutra do Jelene, ne znam šta da radim ni koga da zovem, nigde nikog nema. Pošto moj suprug nije poneo telefon, pozvala sam brata da ode da vidi šta se dešava. Posle desetak minuta me je pozvao, ništa nije mogao da kaže, samo je plakao. Onda su počeli ljudi da dolaze u kuću, rodbina, prijatelji, komšije - priča Olivera o tragediji i košmaru te noći.

Psihijatrijsko veštačenje pokazalo je da je Uroš Blažić bio potpuno uračunljiv u momentu izvšrenja zločina.

Pretresom objekata u vlasništvu njegove porodice pronađen je čitav arsenal oružja.

Urošu Blažiću se na teret stavlja teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, otmica i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

BONUS VIDEO