KONAČNO PALE CENE: Hrana na najnižem nivou u poslednjih godinu i po dana! Pogledajte šta je najviše POJEFTINILO!

Indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO u januaru je u proseku iznosio 123,9 poena, što predstavlja pad od 0,4 odsto u odnosu na kraj prošle godine. To je ujedno i najniža vrednost ovog indeksa od septembra 2023. godine.

Na godišnjem nivou, poređenje za prvi mesec 2024. pokazuje da su cene niže za 0,6 odsto.

Najveći pad cena zabeležen je kod mleka i mlečnih proizvoda, koji su u januaru pojeftinili za oko pet odsto u odnosu na decembar. Takav trend posledica je obilne ponude sira i maslaca na svetskom tržištu. Cene sira dodatno su pritisnute pojačanom globalnom konkurencijom, dok su cene maslaca niže zbog velikih zaliha u Evropi i sezonski povećane ponude mlečne masti.

Pad cena zabeležio je i šećer, koji je pojeftinio za jedan odsto. Očekivanja bolje ponude u aktuelnoj sezoni povezuju se sa oporavkom proizvodnje u Indiji, kao i povoljnim prognozama roda na Tajlandu i u Brazilu.

Cene mesa blago su smanjene, za 0,4 odsto, pri čemu je zabeležen pad cena svinjetine, dok je meso živine poskupelo.

Za razliku od toga, biljna ulja su u januaru poskupela za 2,1 odsto u poređenju sa decembrom. Rast cena palminog ulja povezuje se sa sezonskim padom proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, dok su cene suncokretovog ulja porasle zbog ograničene snabdevenosti iz crnomorske regije.

Žitarice su u proseku bile skuplje za 0,2 odsto nego krajem prošle godine. Rast cena pirinča od 1,8 odsto bio je snažniji od blagog pada cena pšenice i kukuruza.

U posebnom izveštaju o ponudi i tražnji na svetskom tržištu žitarica, FAO procenjuje da je tokom 2023. godine proizvedeno ukupno 3.023 milijarde tona žitarica, uz rekordan rod pšenice, krupnih žitarica i pirinča. Povećana procena proizvodnje pšenice rezultat je boljih prinosa nego što se očekivalo u Argentini, Kanadi i Evropskoj uniji.

Za 2024. godinu procenjuje se da će u Indiji pšenica biti zasejana na najvećim površinama od kada se vodi statistika, zahvaljujući visokim domaćim cenama i povoljnim vremenskim uslovima. Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se smanjenje površina pod pšenicom zbog nižih cena i neuobičajeno suvog vremena u glavnim proizvodnim regionima.

FAO procenjuje da će svetska potrošnja žitarica u sezoni 2023/2024. porasti za 2,2 odsto i dostići 2.938 milijardi tona. Zalihe bi na kraju sezone, u julu ove godine, trebalo da budu veće za 7,8 odsto u odnosu na njen početak i da dostignu rekordnih 936,4 miliona tona.

Trgovina žitaricama, prema najnovijim procenama, trebalo bi da poraste za 3,6 odsto i dostigne 501 milion tona.

Bonus video: