GRAĐANI NA METI ŠRINKFLACIJE! Proizvođači i marketi pronašli način da dodatne zarade - evo kako nas VARAJU U PRODAVNICAMA!

Termin koji je sve prisutniji u domaćim supermarketima i prodavnicama, je malo rogobatan, i zove se „šrinkflacija”. Jednostavnim rečima, šrinkflacija predstavlja svesno smanjivanje količine namirnice u pakovanju, koju kasnije proizvođači prodaju po istoj ceni stare (veće) gramaže ili zapremine.

Ambalaže su identičnog izgleda, ali nekoliko brojeva na poleđini, odnosno deklaraciji, svedoči o pojavi šrinkflacije koja ide uz korak sa inflacijom. Potrošači retko čitaju deklaraciju, razlika u količini namirnica primetna tek onda kada se amblaža otvori, pa potrošač tek onda shvati da je nasamaren, piše Bizportal.

Čokolada je spala sa 100 grama na 80, kesica čipsa je sve praznija, a testetnina od 500 grama „splasnula“ je na 350, a poslednjih dana po društvenim mrežama je sve više primera iz raznih trgovinskih objekata. Iako je prvobitno bila hrana ta kojoj je oduzeta gramaža, sada je na red došla i hemija za kupatilo na red. Fotografije građane svedoče o smanjenoj količini brojnih krema, omekšivača i sredstava za čišćenje.

Šrinkflacija, tj prevrtljivi trikovi proizvođača su dozvoljeni?

Mnogi proizvođači koriste nezavidnu ekonomsku situaciju svuda u svetu, pa tako i kod nas. Velikim kompanijama je ipak profit ispred svega, pa tako i ispred (ne)zadovoljnih potrošača.

– Pojedini proizvođači su, kako bi prikrili poskupljenje na artiklima, smanjili gramažu, a ostavili istu cenu. Ta pojava nije protivzakonita, već je potpuno legalna i dozvoljena, pod uslovom da je proizvod uredno deklasiran. Ukoliko na poleđini piše tačna (nova) gramaža ili zapremina, u zavisnosti od vrsta proizvoda, ne dolazi do kršenja zakona. Što veća zarada je primarna stavka većini proizvođača, pa ova pojava ne iznenađuje – kaže Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Prema rečima našeg sagovornika, proizvodi koji su najpodložniji šrinkflaciji, jesu namirnice, konditorski proizvodi, čokolade, slatkiši, pa čak i mleko.

Loše navike potrošača idu u prilog proizvođačima

Mnogi potrošači ne čitaju ono što piše na poleđinama artikala, vide istu ambalažu i pomisle da je to – to. Ima mnogo starijih sugrađana sa slabijim vidom, i onih koji ne mogu da čitaju sitna slova, a sve to upravo ide u korist proizvođača koji ovom metodom uspešno profitiraju. I više od planiranog, objasnio je Alfirović.

– Proizvođači smanjuju količinu, ostavljaju istu cenu, a ljudi neretko kupuju po automatizmu i nisu navikli da čitaju deklaraciju proizvoda. Potrošač dobije umanjen proizvod, a proizvođač više novca. Na taj način oni koriste inflaciju u svoju korist- rekao je on.