HRVATI PRIZNALI SVOJU GREŠKU! Bolje da su prepisivali od SRBIJE!

Zlato već vekovima ima centralnu ulogu u finansijskim sistemima država jer predstavlja imovinu bez kreditnog rizika, nezavisnu od političkih saveza i otpornu na monetarne manipulacije. Za razliku od fiat valuta, čija vrednost zavisi od odluka centralnih banaka i poverenja tržišta, zlato zadržava vrednost čak i u najtežim krizama.

Istorija pokazuje da su u vremenima ratova, finansijskih kriza i raspada monetarnih unija upravo zlatne rezerve bile poslednja linija odbrane monetarne stabilnosti i državnog suvereniteta.

SREBRO KAO NOVO ZLATO! Zaboravite na ulaganje u nekretnine, ovaj komad metala može da vam donese ozbiljnu zaradu!

Centralne banke gomilaju zlato uprkos digitalizaciji finansija

Iako živimo u eri digitalnih valuta, bezgotovinskog plaćanja i finansijskih inovacija, zlato nije izgubilo na značaju. Naprotiv, poslednjih godina centralne banke širom sveta povećavaju zlatne rezerve. Razlozi su jasni: geopolitički rizici, inflatorni pritisci, slabljenje poverenja u fiat novac i sve veća fragmentacija globalnog finansijskog sistema.

Zlato se i dalje smatra najpouzdanijim oblikom finansijskog osiguranja u vremenima neizvesnosti.

Zlato kao dodatni stub državnog suvereniteta

Države koje poseduju značajne zlatne rezerve imaju veći stepen finansijske nezavisnosti. U kriznim situacijama one ne zavise isključivo od međunarodnih finansijskih institucija, tržišta kapitala ili političke volje drugih država.

Portugal se često navodi kao primer odgovorne dugoročne strategije. Iako po broju stanovnika i ekonomskoj snazi nije značajno veći od Hrvatske, Portugal danas raspolaže sa gotovo 400 tona zlata i nalazi se među 15 zemalja sveta sa najvećim zlatnim rezervama. Te rezerve nisu slučajnost, već rezultat strateških istorijskih odluka.

Evrozona nije imuna na krize

Iako se evro često percipira kao stabilna valuta, istorija monetarnih unija pokazuje da nijedna valuta nije imuna na političke i ekonomske šokove. U slučaju ozbiljne krize u evrozoni, gubitka poverenja u evro ili ograničenog pristupa međunarodnoj likvidnosti, centralne banke sa zlatnim rezervama imale bi znatno veći manevarski prostor.

U takvim situacijama zlato se može prodati, zameniti za strane valute ili koristiti kao kolateral za hitno finansiranje. Države bez zlata ostaju gotovo potpuno zavisne od spoljne finansijske pomoći.

Hrvatska bez zlatnih rezervi – dugoročni rizik

Hrvatska je, međutim, krenula suprotnim putem. U jednom periodu rasprodate su gotovo sve zlatne rezerve Hrvatske, čime je država ostala bez strateške imovine koja ne podleže inflaciji i tržišnim šokovima. Iako je prodaja zlata kratkoročno donela fiskalnu korist, dugoročno je izgubljen važan instrument finansijske sigurnosti države.

Ulazak u evrozonu stvorio je osećaj stabilnosti, ali monetarna unija ne eliminiše potrebu za sopstvenim zaštitnim mehanizmima, naročito u kriznim scenarijima.

Strateška odluka, a ne pitanje dnevne politike

U javnosti se često, uz dozu ironije, pominju tadašnje odluke centralne banke i bivšeg guvernera. Iako takvi komentari imaju satiričan ton, oni ukazuju na ozbiljno pitanje dugoročne odgovornosti države.

Zlatne rezerve nisu pitanje dnevne politike, već strateško pitanje finansijske stabilnosti, ekonomskog suvereniteta i otpornosti na krize.

Zlato nije relikt prošlosti, već instrument suvereniteta

U svetu u kojem globalna finansijska stabilnost više nije zagarantovana, izostanak monetarnog zlata predstavlja ozbiljan strukturni rizik. Hrvatska se time svrstala među retke evropske zemlje koje su se svesno odrekle ključnog instrumenta monetarne zaštite.

Zlato ne garantuje prosperitet, ali garantuje mogućnost izbora u trenutku krize. Hrvatska se tog izbora odrekla. Kada sledeća globalna ekonomska kriza dođe — a istorija pokazuje da uvek dođe — pitanje više neće biti ko je bio u pravu, već ko je bio spreman.