DNEVNICA 5.500 DINARA - Odlična zarada, ali neće ljudi da rade

Iako se za sezonske poslove u poljoprivredi nude sve veće dnevnice, proizvođači širom Srbije teško pronalaze radnike. Stručnjaci upozoravaju da bi posledice mogli da osete i građani kroz više cene voća i povrća.

Leto je u punom jeku, a s njim i sezona poljoprivrednih radova. Ipak, mnogi proizvođači širom Srbije suočavaju se s istim problemom, koji traje godinama - nedostatkom radne snage. Uprkos tome što se za sezonske poslove nude dnevnice od 4.000 do 5.500 dinara, interesovanje domaćih radnika ostaje veoma slabo.

Za poslove plevljenja, okopavanja, kao i berbe ranog voća i povrća, zarada može biti značajna. U domaćinstvu sa dva radno sposobna člana mesečni prihodi tokom sezone mogu da premaše 240.000 dinara. Međutim, poljoprivrednici tvrde da im je sve teže da pronađu ljude spremne da rade na njivama i u voćnjacima.

Zašto nema dovoljno sezonskih radnika

Stručnjaci za tržište rada navode da visina dnevnice nije jedini faktor koji utiče na odluku građana.

Pre svega, rad u poljoprivredi podrazumeva velike fizičke napore. Posao se često obavlja na temperaturi višoj od 35 stepeni, radni dan počinje veoma rano, a veliki deo vremena provodi se u savijenom položaju.

Dodatni problem predstavlja sezonski karakter angažmana. Poslovi traju svega nekoliko meseci, nakon čega radnici ponovo ostaju bez izvora prihoda. Iako je sistem elektronske prijave sezonskih radnika donekle unapredio zaštitu zaposlenih, mnogi i dalje smatraju da takav angažman ne pruža dovoljnu sigurnost.

Više cene na pijacama mogu postati realnost

Nedostatak radne snage ne pogađa samo proizvođače, već i potrošače. Kada poljoprivrednici moraju da povećaju dnevnice ili angažuju skuplje radnike, rast troškova proizvodnje često se odražava na krajnju cenu proizvoda.

Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak ovog trenda mogao da dovede do dodatnog poskupljenja domaćeg voća i povrća. Proizvođači bi, suočeni s rastućim troškovima i manjkom radnika, mogli da smanjuju proizvodnju ili podižu cene da bi održali poslovanje.

U takvom scenariju proizvodi poput trešanja, malina i breskvi mogli bi da postanu znatno skuplji nego prethodnih godina, što bi se direktno odrazilo na kućne budžete građana.