Primer dobre prakse socijalne zaštite - opština Raška BRIGA OD RANOG DETINJSTVA DO STAROSTI

Opština Raška uspostavila je sveobuhvatni i integrisani model lokalne socijalne zaštite zasnovan na kontinuitetu brige - od ranog detinjstva do starosti, i usmeren na širok spektar korisničkih grupa, s posebnim fokusom na ranjive i marginalizovane kategorije stanovništva. Naime, u Raški se kontinuirano već skoro 10 godina pružaju licencirane usluge - pomoć u kući za decu i stare, dnevni boravak za decu i mlade s invaliditetom, lični pratilac deteta i SOS telefon za žrtve nasilja, a opština je u protekle dve godine pokrenula razvoj novih, inovativnih usluga: Savetovalište za rani razvoj, dodatna socioobrazovna podrška i terenski saradnik.

Proaktivno delovanje proisteklo je iz konkretnih potreba građana, nedovoljne efikasnosti postojećih mehanizama podrške, naročito za osetljive grupe kao što su deca u razvojnom riziku, porodice u kriznim situacijama, stari iz ruralnih područja, osobe s invaliditetom, što je ustanovljeno sistematičnim praćenjem stanja u zajednici i neposrednoj komunikaciji.

TERENSKI RAD

Tako je opština Raška prva u Srbiji uspostavila Savetovalište za rani razvoj kao normativno definisanu i međusektorski organizovanu uslugu. Prostorije za savetovalište adaptirane su i opremljene, a preko Ministarstva za brigu o porodici i demografiju obezbeđeno je i vozilo. Potreba za savetovalištem potvrđena je, inače, i rezultatima istraživanja Instituta "Batut", koji su ukazali na nedovoljne kapacitete razvojnih savetovališta u Srbiji i na činjenicu da se kod dece razvojna odstupanja najčešće prepoznaju tek pri upisu u prvi razred, što je kasno za preventivne intervencije.

Foto: Milica Milićević

 

Takođe, Raška je jedina u Srbiji inicirala i uspostavila uslugu dodatne socioobrazovne podrške. To se desilo pošto je kroz neposredan rad na terenu identifikovan veliki broj dece i mladih koji su u riziku od prekida školovanja, kao i roditelja kojima nedostaje podrška u vaspitanju. Opština je izradila elaborat usluge i akreditovala obuku za njeno sprovođenje.
Istovremeno je utvrđeno i da veliki broj starijih osoba, posebno u ruralnim područjima, nije evidentiran u sistemu podrške, nema pristup osnovnim uslugama niti je koristilo bilo kakvu institucionalnu podršku.

To je rezultiralo uvođenjem funkcije terenskog saradnika i proširenjem usluge pomoći u kući. Time je ostvaren posebno vredan pomak jer je prvi put sistem socijalne zaštite došao do "nevidljivih" korisnika.

ODRŽIVOST I STRATEŠKA INTEGRACIJA

Cilj ovakvog unapređenja i međusobnog povezivanja više usluga socijalne zaštite je da se obezbedi pravovremena, dostupna i individualizovana podrška, što se postiže kroz ranu identifikaciju potreba i blagovremenu intervenciju, povećanu dostupnost usluga za decu, osobe s invaliditetom, stare i druge osetljive grupe, smanjenje institucionalizacije i rizika od socijalne isključenosti, jačanju poverenja u institucije i podizanju kapaciteta lokalne zajednice.

Foto: Bojana Savić

 

Opština je u tu svrhu angažovala stručne kadrove iz različitih sistema - pedijatar, logoped, defektolog, psiholog, socijalni radnik, pedagog, terenski saradnik.

Ove usluge su u potpunosti usklađene s propisanim standardima, finansiraju se iz lokalnog budžeta, i predstavljaju osnovu razvoja inkluzivne prakse u zajednici. A razvoj se oslanja na usvojene strateške prioritete, normativnu podlogu, kadrovske i tehničke kapacitete, što obezbeđuje dugoročnu održivost i mogućnost daljeg širenja modela.

INOVATIVAN PRISTUP I PRIMER DRUGIMA

Praksa opštine Raška prepoznata je kao inovativan pristup izgradnji inkluzivne zajednice i može biti primenjena u drugim jedinicama lokalne samouprave. Iako su neke od ovih usluga inicijalno uspostavljene kroz projekte, već u startu su integrisane u lokalne strateške i budžetske dokumente.

Foto: Isidora Raspopović

 

Usluge su praćene izradom elaborata, što je omogućilo njihovu normativnu utemeljenost. Poseban domet predstavlja usluga dodatne socioobrazovne podrške, za koju je opština Raška izradila metodologiju rada i akreditovala program obuke, čime je postavljen standard primenljiv u drugim lokalnim samoupravama.

Ovaj model je usklađen s nacionalnim strateškim dokumentima (Strategija deinstitucionalizacije), a njegova održivost obezbeđena je kroz lokalno finansiranje, partnerstvo s državnim institucijama i međunarodnim organizacijama.