OD DANAS NOVA PRAVILA NA GRANICAMA EU! Evo ko može da uđe, a ko će biti vraćen sa prelaza

Evropski pakt o migracijama, sveobuhvatni zakonodavni paket kojim se uspostavljaju zajednička pravila za upravljanje migracijama, nadzor granica i postupke azila, počinje da se primenjuje u petak u svim državama članicama.

Foto: Profimedia Sakis Mitrolidis Afp Profime

- Pakt o migracijama i azilu donosi sigurnije spoljne granice, solidarnost među državama članicama i efikasnije procedure za azil i vraćanje nelegalnih migranata - izjavila je predsednica Komisije Ursula von der Lajen.

Pakt o migracijama i azilu obuhvata 10 zakonodavnih akata o kojima se pregovaralo čak osam godina. Novi pakt predviđa obaveznu solidarnost među državama u suočavanju sa migrantskim pritiscima, brže i efikasnije procedure za azil i bolje upravljanje granicama.

- Dovodimo u red našu evropsku kuću. Ovime stvaramo uslove da mi odlučujemo ko može da dođe u Evropu, ko može da ostane, a ko mora da ode - izjavio je komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner.

Sveobuhvatna reforma zasniva se na predlozima Komisije iz 2020. godine, nakon što je propao prethodni predlog objavljen posle velike migrantske krize 2015. i 2016. Konačno je usvojen u maju 2024. godine, a državama članicama je ostavljeno dve godine da se pripreme za sprovođenje pakta.

Foto: shutterstock/All About Space

Solidarnost sa članicama pod migrantskim pritiskom
Glavni element pakta je obavezna solidarnost među članicama u slučaju da se jedna ili više njih nađu pod nesrazmernim migrantskim pritiskom. U tom slučaju ostale članice mogu da biraju između prihvata tražilaca azila iz pogođene države članice i finansijskog doprinosa zajedničkom fondu za zbrinjavanje migranata ili pružanja operativne i tehničke podrške. Države članice koje se nađu pod velikim migrantskim pritiskom mogu da računaju na podršku iz fonda solidarnosti. Države članice mogu da doprinose tom fondu solidarnosti na tri načina:

plaćanjem finansijskog doprinosa
tehničkom podrškom slanjem opreme ili eksperata
prihvatom migranata

Četiri zemlje koje su pod najvećim pritiskom, Kipar, Grčka, Italija i Španija, moći će da traže pomoć iz fonda solidarnosti, što uključuje premeštanje 21.000 tražilaca azila ili finansijsku pomoć u iznosu do 420 miliona evra iz evropskog budžeta. To su brojke dogovorene za period od 12. juna do kraja 2026. godine, a potom će se za svaku godinu određivati nove brojke u zavisnosti od potrebe.

Foto: Dragan Kadić

Šest zemalja - Austrija, Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska i Poljska - za koje je Komisija utvrdila da su u poslednjih pet godina kumulativno bile izložene migrantskom pritisku imaju pravo da traže da budu potpuno ili delimično izuzete od obaveze doprinosa mehanizmu solidarnosti, što znači da neće morati da daju finansijsku pomoć niti da primaju migrante iz članica koje su pod najvećim pritiskom.

Oni koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u EU biće registrovani i podvrgnuti identifikacionim, bezbednosnim i zdravstvenim proverama. Nova pravila takođe će omogućiti efikasniju proveru identiteta tražilaca azila i nezakonitih migranata u bazi podataka Eurodac, koja je digitalna osnova novog sistema azila EU, piše "Večernji list".

Za tražioce azila za koje je malo verovatno da će im biti potrebna međunarodna zaštita ili koji predstavljaju bezbednosni rizik uvodi se ubrzani postupak na granici. Postupak može trajati najviše 12 nedelja, izuzetno do 16 nedelja. Osobe čiji su zahtevi odbijeni moraće da se vrate u roku od 12 nedelja. U slučaju krize, postupci za azil i povratak mogu trajati šest nedelja duže. Ubrzani granični postupci primenjivaće se na osobe koje predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti ili na one koji su doveli vlasti u zabludu o svom identitetu. Zahtevi osoba iz trećih zemalja za koje je stopa odobravanja zahteva niža od 20 odsto takođe će se obrađivati ubrzanim postupkom na granici. Maloletnici bez pratnje neće biti podvrgavani ubrzanom postupku na granici, osim ako ne predstavljaju bezbednosni rizik.

Pakt podelio Evropski parlament

Pakt nije bez kontroverzi, krajnja desnica ga smatra previše slabim, dok na levom spektru nailazi na kritike da je previše restriktivan i da krši prava izbeglica. "Amnesti internešenal" predvodi kritiku sa leve strane, tvrdeći da će pakt dovesti do "porasta patnje" i "decenijama unazaditi evropsko pravo na azil", posebno upozoravajući na krizne odredbe koje državama članicama dopuštaju suspenziju osnovnih pravila u vanrednim situacijama.

Foto: Shutterstock/Bilal Kocabas

Sa desne strane kritičari tvrde suprotno - da pakt nije dovoljno restriktivan i da neće zaustaviti masovnu neregularnu imigraciju. Ipak, pakt nije naišao na jednoglasnu podršku ni u Evropskom parlamentu ni među državama članicama. Glasanje u aprilu 2024. prošlo je sa tesnom većinom - neke uredbe su usvojene sa razlikom od svega tridesetak glasova - a Mađarska i Poljska glasale su protiv u Savetu EU.

Ne treba očekivati savršen početak
Komesar Bruner je prošle nedelje rekao da ne treba očekivati da će sve funkcionisati savršeno od prvog dana. Alberto-Horst Najdhart, šef Evropskog programa za migracije u Evropskom centru za politiku i jedan od vodećih analitičara na ovu temu, jasno je izložio ograničenja reforme.

- Ako države članice odbiju da primene pravila koja su dogovorile, kontrole na unutrašnjim granicama biće ponovo uvedene širom Šengenskog prostora i doći će do sistematskih potiskivanja na spoljnim granicama - upozorio je Najdhart, dodajući da bi to moglo da pokrene "politički vrtlog" koji jača krajnje desničarske stranke širom Evrope.

Evropska komisija u izveštaju objavljenom 8. maja 2026. navodi da je većina država članica na putu pravovremene primene i ističe da su nezakoniti prelazi spoljnih granica EU u izveštajnom periodu od jula 2024. do juna 2025. pali za 35 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.