OZBILJNE POSLEDICE PO ŽIVOTNU SREDINU: Paljenje žetvenih ostataka na njivama ispošćuje zemlju i zagađuje vazduh

Žetva u Srbiji privodi se kraju, a leto je iza nas. Temperatura je rušila rekord, a vreli dani, udruženi s opasnom praksom paljenja žetvenih ostataka, izazvali su brojne požare širom zemlje.

Spaljivanje bio-otpada na njivama ima ozbiljne posledice po životnu sredinu. Poljoprivrednici pale njive da bi ih brzo očistili pre nove setve, ekonomičnije im je jer troše manje goriva na zaoravanje, ali najčešće nisu svesni koliko je ova praksa štetna. Iako može biti brza i ekonomična, ona je veoma neodrživa.

Foto: Shutterstocfk/RGtimeline

Paljenje njiva doprinosi zagađenju vazduha, emisiji gasova staklene bašte i degradaciji zemljišta. Sagorevanjem žetvenih ostataka oslobađaju se ogromne količine crnog ugljenika i drugih otrovnih čestica koje doprinose zagađenju vazduha, a time i emisiji gasova staklene bašte (GHG). Ovi gasovi direktno utiču na klimatske promene i pogoršanje kvaliteta vazduha, što ima negativne posledice po zdravlje ljudi i životinja.

Zašto je paljenje njiva loše za useve?

Paljenjem se uništavaju mikroorganizmi u gornjem sloju zemljišta do dubine od pet centimetara. Oni su zaslužni za mineralizaciju žetvenih ostataka, odnosno za razgradnju organske materije. Žetveni ostaci su bogati biogenim elementima koji, kada se zaoru, obogaćuju tlo i poboljšavaju njegovu strukturu i plodnost. Paljenjem se oni pretvaraju u pepeo, ostavljajući mrtvo i neplodno tlo. Zaoravanjem u zemljište oni ga obogaćuju hranljivim materijama i poboljšavaju organski sastav zemljišta. 

Osim toga, kažnjivo je Zakonom o zaštiti od požara, koji predviđa novčane kazne od 300.000 dinara do milion za pravna lica, odnosno od 10.000 dinara za fizička lica, ako spaljuju ostatke strnih useva, biljnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru.

Visoka temperatura i suvo zemljište čine spaljivanje rizičnim. Vatra se lako i nekontrolisano širi, izazivajući požare velikih razmera, koji ugrožavaju okolna imanja, objekte, šume, živote ljudi i životinja.

Održive i ekološki prihvatljive alternative spaljivanju čuvaju prirodu, poboljšavaju kvalitet tla i povećavaju prinose. Žetveni ostaci mogu da se iskoriste zaoravanjem, kada se vraćanjem u tlo razlažu i obogaćuju ga hranljivim materijama. Takođe, kompostiranjem  mogu postati kvalitetno prirodno đubrivo.

A tu je i proizvodnja energije od bio-otpada. 
Paljenje njiva je rizična i neodrživa praksa, koja se često vidi kao brz i jeftin način pripreme zemljišta za setvu. Ipak, dugoročni troškovi za zdravlje i životnu sredinu su nemerljivi. Vraćanje organske materije u tlo zaoravanjem, kompostiranjem ili na neki drugi način je jedini održiv način zbrinjavanja ove vrste bio-otpada.