DOKLE DA NAS LAŽETE: KAKO JE EU NIZOM UCENA PORUČILA SRBIJI DA JE, U STVARI, NE ŽELI! Dugo putovanje u Evropu

 

Poslednji ekser u budućnost Srbije u Evropskoj uniji udarili su ambasadori država članica EU koji su pre nekoliko dana i zvanično, kao uslov za prijem, uveli faktički priznanje Kosova, a na osnovu nepotpisanog ohridskog sporazuma.

Tako sada poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva "ostala pitanja", u slučaju Srbije obuhvata i "normalizaciju odnosa s Prištinom".

DOTERALO DO DUVARA

- Stalno nametanje novih uslova Srbiji pokazuje da EU neće Srbiju u međunarodno priznatim granicama, već Srbiju bez Kosova i Metohije. Meni nije poznat slučaj da neka država ulazi u neku zajednicu da bi se teritorijalno smanjila, već, valjda, da bi sačuvala svoju celinu - smatra dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
To onda znači, kaže on, da smo došli do samog kraja i da nema više nekog smisla baviti se pristupanjem EU:

- Taj proces je sada doveden do kraja. Prema mom mišljenju, stvari su ogoljene, a onima koji ovo ovu tematiku prate ozbiljno mislim da je to odavno i jasno. Nema iskrene namere niti je ikada bilo od EU da nas prihvati za svog člana, a to stalno postavljanje novih uslova, ali i sam čin priznanja Kosova s njihove strane, govori nam o njihovim namerama.
Otkad je proces pridruživanja zvanično pokrenut do danas, Srbija je na putu ka EU prošla različite faze obeležene ucenama - od izručenja Hagu preko uvođenja sankcija Rusiji, pa do pitanja Kosova. Bilo je svega, osim konačnog prijema, pa je Srbija tako, posle Turske i Crne Gore, postala zemlja koja najduže pregovara sa EU.

LAŽNI OPTIMIZAM

Kada je 2012. Srbija postala zemlja kandidat, vrlo optimistično su se pominjale 2014. i 2016, kao datum ulaska u EU. Tokom pregovora otvorena su 22 od 35 poglavlja, u okviru kojih su postojali pojedinačni uslovi za ispunjavanje kriterijuma.
Do sada su privremeno zatvorena samo dva od ukupno 35 poglavlja (o nauci, istraživanju, obrazovanju i kulturi), a od od 2019. do kraja 2021. nijedno novo nije otvoreno. Izbijanjem rata u Ukrajini, spisak zahteva se samo proširio i dodatno udaljio Srbiju od Evropske unije.

- Zapadni Balkan je čekaonica bez rezultata. EU je zaokupljena ruskom agresijom na Ukrajinu, pa je Balkan ispao iz prvog plana i ne vidim da Brisel trenutno nudi bilo kakva rešenja za to područje - rekao je Pol Makarti, predstavnik američkog nevladinog međunarodnog republikanskog instituta (IRI).

Uterivanje u politiku sankcija

Krajem februara ove godine Srbija je dobila packe zbog Rusije.
- Pozdravljamo to što je većina zemalja zapadnog Balkana usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i pozivamo Beograd da hitno učini isto, posebno imajući u vidu da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja se još nije uskladila sa sankcijama usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine - saopštili su iz Brisela i dodali:
- Nastavak procesa pristupanja Srbije EU uslovljava se usklađivanjem sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvarivanjem značajnog napretka u reformama vezanim za EU.

Nikad manja podrška građana

Paralelno sa konstantnim postavljanjem novih uslova za prijem u "društvo odabranih", kod dela građana povećavao se animozitet prema ideji ulaska u EU. Svoj vrhunac dostigao je ove godine, kad se, prema istraživanju koje je sproveo međunarodni republikanski komitet, protiv evropskih integracija izjasnilo čak 34 odsto građana (četiri odsto više nego pre dve godine), za je samo 40 odsto (četiri odsto manje).

Štap i šargarepa Šarla Mišela

Srbija do 2030. u Evropskoj uniji, izjava je predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela iz avgusta prošle godine koja je podelila javnost - dok deo tvrdi da je značajna i obećavajuća, drugi su mišljenja da će EU nastaviti po sistemu štapa i šargarepe, te da će se "uvek naći neki novi zahtev, koji će se isprečiti konačnom prijemu".
- Da li je to rekao u ime EU? Da li sve države članice stoje iza toga? Bio bih radostan da je to tačno. Ali, isto tako, čini mi se da 10-11 godina svi mi učestvujemo na ovakvim skupovima i na svakoj konferenciji postoji čuvena tema: Evropske integracije zapadnog Balkana - konstatovao je Dačić, koji je učestvovao na Bledskom strateškom forumu.

Hrvatima progledali kroz prste za masovni progon Srba

Dvostruki aršini EU najbolje se vide na primeru Hrvatske, koja je u članstvo primljena 1. jula 2013, uprkos tome što nije poštovala ni najosnovnija prava Srba.
Naime, Brisel je Zagrebu progledao kroz prste što je oko 40.000 srpskih porodica izgubilo stanarsko pravo bez prava da otkupi svoju imovinu. Takođe, bez 81 penzije je ostalo čak 50.000 srpskih penzionera, a kuće 10.000 srpskih porodica su srušene i izmenama zakona im je onemogućeno da dobiju naknadu štete.
Uprkos obećanjima, ova praksa je nastavljena i posle prijema u EU. Na sve to, montiranim procesima se sprečava povratak prognanih Srba i zagorčava život onim retkim koji su se vratili na svoja ognjišta.

Bugarska i Rumunija u elitu samo zbog Rusije

Bugarska i Rumunija primljene su preko reda u EU 2007. iz samo jednog razloga - da se ove dve zemlje otrgnu iz ruskog zagrljaja. Korupcija, nizak životni standard, urušeno pravosuđe, na sve je to Brisel zažmurio u trenutku kad je odlučio da ih primi u "elitu".
Posledice su bile očekivane: stotine hiljada Bugara i Rumuna pohrlilo je na zapad, u potrazi za boljim životom, a s njima i mnogi ilegalni migranti. Zbog toga se, prvenstveno Austrij,a protivi pridruživanju ove dve zemlje Šengenskom sporazumu.

Hronologija kroz datume i rokove

april 2005.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore dobija pozitivnu ocenu studije o izvodljivosti za početak pregovora sa EU o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)

7. novembar 2005.
počeli su pregovori EU i SCG o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

maj 2006.
Evropska unija otkazuje pregovore usled nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom

13. jun 2007.
nakon pozitivne ocene o saradnji s Haškim tribunalom, nastavljeni su pregovori o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije (u međuvremenu je Državna zajednica SCG prestala da postoji)

7. novembar 2007.
u Briselu parafiran sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije

decembar 2009.
stupio na snagu bezvizni režim s Evropskom unijom, čime se ukidaju vize za putovanja u države članice EU koje su deo Šengena

22. decembar 2009.
Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropskoj uniji

1. mart 2012.
Evropski savet doneo je odluku da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji

19. april 2013.
U Briselu predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i predstavnik Prištine Hašim Tači potpisali su prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

21. januar 2014.
u Briselu održana je prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou

14. decembar 2015.
otvorena prva pregovaračka poglavlja: poglavlje 32 (finansijski nadzor) i poglavlje 35 (ostalo - normalizacija odnosa Beograda i Prištine), do 2019. otvoreno još 15, nijedno nija zatvoreno

BONUS VIDEO