MALI NARODI, KAO MI, TREBA DA SE UDRUŽE: Ekskluzivni intervju sa mađarskim ambasadorom u Srbiji

Pinter je govorio o saradnji dve zemlje, infrastrukturnim projektima i ulaganjima. Iako je rat Rusije i Ukrajine tema svih tema, nije želeo da se izjašnjava jer, kako kaže, nema mandat u tim zemljama.

* Neretko čujemo da su odnosi Mađarske i Srbije na istorijskom maksimumu.

- Veoma me raduje što su mađarsko-srpski odnosi na najvišem nivou u istoriji jer to doprinosi izgradnji naše zajedničke budućnosti. U ovom delu Evrope mali narodi treba da se udruže da bi zastupali svoje interese u svetu kojim vladaju velesile, tako da našu saradnju svakako smatram bitnom. Naš bilateralni odnos, s jedne strane, govori o pomirenju, a, s druge strane, o prepoznavanju zajedničkih interesa. Kao što je to poznato, naši lideri neguju odlične političke odnose, ali sarađujemo i na ekonomskom, obrazovnom i kulturnom planu, a zajednički razvijamo i infrastrukturu. Saradnja već pokriva mnoge oblasti, međutim, smatram da postoje dva načina za njen razvoj: možemo produbiti već postojeću saradnju i možemo uključiti i nove oblasti. Ima još mnogo neiskorišćenih mogućnosti u oblasti puteva i železnice, vodnog saobraćaja, gde bismo mogli da napravimo dodatne projekte. Verujem da bi se saradnja univerziteta i naučnih tela, koja je i sada aktivna, mogla dodatno proširiti. Glavni bastion ovoga je program stipendiranja "Stipendium Hungaricum", u okviru kojeg Mađarska prima srpske studente na mađarske univerzitete. Nadam se da će studenti u što većem broju iskoristiti ovu priliku.

* Nedavno je puštena u rad brza pruga Beograd - Novi Sad, u okviru međunarodne pruge Beograd-Budimpešta.

- Siguran sam da je otvaranje železničke pruge veoma značajno za obe zemlje, što pokazuje i činjenica da su puštanju u rad prisustvovali premijer Viktor Orban i šef države Aleksandar Vučić. Ako pogledate mapu, videćete da trgovački put koji u Evropi postoji stotinama godina vodi od južne Nemačke do, otprilike, Istanbula. To je jedna od posebnih transportnih ruta na kontinentu, preko koje svake godine prolazi mnogo robe i milioni ljudi. Trudimo se da razvijamo mađarski i srpski deo ove rute, što će biti izuzetno korisno i za naše građane. Povezane deonice će stvoriti priliku za brzu prugu između Budimpešte i Beograda i dalje do Beča. Pored smanjenja vremena putovanja, ovo bi, takođe, moglo pomoći u smanjenju vremena čekanja na granicama jer se očekuje da će više ljudi izabrati voz. Ukoliko bude uspostavljena potpuna veza, nadamo se da će se time povećati i broj turista koji posećuju dve prestonice.

* Koje još mađarske investicije će biti realizovane u Srbiji u budućnosti?

- Što se tiče investicija, od 2006. velike mađarske kompanije su uložile više od 1,1 milijardu evra u Srbiji. Najpoznatije i najveće među njima su MOL, OTP, MET, "Indotek" i "Bonafarm". Pored toga, poslednjih godina je jasno povećano interesovanje mađarskih malih i srednjih preduzeća za mogućnost ulaganja u Srbiji. S jedne strane, to je prirodan proces, zasnovan na izvanrednim političkim odnosima između vlada Mađarske i Srbije, odnosno poverenju koje je nastalo zahvaljujući pomenutom, između privrednih aktera dveju zemalja. S druge strane, u tome je aktivnu ulogu imala i politika koja promoviše ulaganja vlade Mađarske u inostranstvo, koja se fokusira na region zapadnog Balkana, u čijem se sklopu nalazi i Srbija. Da bi podržala mađarske investicije u inostranstvu, vlada Mađarske je 2019. pokrenula podršku investicijama na zapadnom Balkanu, a godinu dana kasnije i podršku rasta investicija u inostranstvu, koja ima globalnu pokrivenost. U okviru ova dva programa podrške 16 mađarskih preduzeća je dobilo podršku od ukupno 20,1 milijardu forinti (54 miliona evra), od kojih se u Srbiji može realizovati projekat ukupne vrednosti od 38,27 milijardi forinti (102,47 miliona evra).

* Mađarska je jedan od najglasnijih zagovornika proširenja EU. Smatrate li da je krajnje vreme da Srbija postane deo evropske porodice?

- Stav Mađarske po ovom pitanju je jasan: Srbiju treba što pre primiti među punopravne članice EU. Reč je o ključnoj državi zapadnog Balkana, čiji se geopolitički značaj ne može dovoljno puta naglašavati. Mi ovaj naš stav iznosimo na svakom važnom političkom forumu u Briselu, pokušavajući da ubedimo države članice koje su skeptici da članstvom Srbije Evropska unija samo dobija. Proces je prošle godine dobio polet otvaranjem jednog klastera, što je razlog za optimizam. Mađarska strana će se zalagati da se pristupni pregovori odvijaju još brže, što je, u suštini, i bio cilj, koji je stajao iza kreiranja nove pristupne metodologije. Proširenje, nažalost, sada nije prioritet za mnoge države članice EU, a i javno mnjenje je više orijentisano ka dešavanjima u Ukrajini. Mislimo, posmatrajući iz Budimpešte, da ni zapadni Balkan ne treba zanemariti jer su ovde u toku odavno započeti partnerski odnosi i saradnje. Tako da se definitivno trudimo što se tiče proširenja, posebno u slučaju Srbije, da ono dobije više političke pažnje i da se pošalju poruke koje imaju kredibilnost. S druge strane, pomažemo i srpskoj administraciji na tehničkom nivou.

BONUS VIDEO