NEMAČKA RUSIJI OTIMA SAVEZNIKE U CENTRALNOJ AZIJI: Evo šta stoji iza sastanka u Berlinu - EU želi SRCE EVROAZIJE! Pao dogovor o STRATEŠKOM PARTNERSTVU!

Poslednjih meseci su vođe država ovog regiona učestvovali na sastancima sa raznim stranim predstavnicima na nizu samita i foruma. Ove susreti naglašavaju strateški značaj Centralne Azije i služe kao jasan znak nijansiranih pristupa, koje su usvojili i regionalni i međunarodni akteri u svom nastojanju da uspostave uticaj na tom prostoru.

Ovo pojačano angažovanje naglašava ključnu ulogu Centralne Azije u oblikovanju geopolitičkog pejzaža, pri čemu se svaka zainteresovana strana bori da obezbedi svoje interese u ovom dinamičnom i kritičnom delu sveta.

Foto: Tanjug/AP

 

Strateška saradnja sa Nemačkom i EU

Šolc je 29. septembra u glavnom gradu Nemačke pozdravio predsednike Kazim-Žomarta Tokajeva iz Kazahstana, Sadira Džaparova iz Kirgistana, Emomalija Rahmona iz Tadžikistana, Šavkata Mirzijoeva iz Uzbekistana i bivšeg predsednika Turkmenistana i sadašnjeg predsednika Narodnog saveta, Gurbangulija Berdimuhamedova.

Ovaj skup dolazi u jeku napora ka suprotstavljanju ruskom uticaju na centralnoazijske države zbog invazije Kremlja na Ukrajinu. Šolc i Tokajev su razgovarali dan ranije,a nemački kancelark je pohvalio napore Kazahstana da zaustavi zaobilaženje sankcija Rusiji koje je Zapad uveo zbog agresije na Ukrajinu.

Otkako su uvedene sankcije, izvoz iz pet centralnoazijskih država u Rusiju je značajno porastao, što je izazvalo zabrinutost da neke zapadne kompanije koriste ove bivše sovjetske republike da izbegnu mere preduzete protiv Moskve.

Rat u Ukrajini (i kraj rata u Avganistanu) podstakao je opštu obnovu odnosa ne samo između Sjedinjenih Država i Centralne Azije, već i Evrope i regiona.

Među zemljama EU, Nemačka je jedan od najznačajnijih partnera Centralne Azije, što je povećalo značaj samita. Rustam Kajumov, šef Centra za evropske studije Instituta za napredne međunarodne studije (IAIS) i Univerziteta za svetsku ekonomiju i diplomatiju u Taškentu, Uzbekistan, napisao je u članku za portal The Diplomat da „Nemačka generalno postavlja pravac politike Centralne Azije za EU“.

Zajednička izjava sa samita obuhvatila je širok spektar tema i kulminirala je dogovorom o uspostavljanju „Strateškog regionalnog partnerstva“ između Nemačke i Centralne Azije. U okviru ovog partnerstva, obe strane bi „konsolidovale i unapredile postojeću saradnju“ među njima u četiri oblasti: ekonomija, energija i prirodni resursi; regionalna saradnja i otpornost; klima i životna sredina; i kontakti među ljudima.

Foto: Tanjug/AP

 

Posebno se ističe u izjavi podrška „Srednjem koridoru“, konceptualno mreži trgovine i transporta preko srca Evroazije, koja je tokom godina bila poznata pod različitim imenima, uključujući Transkaspijsku međunarodnu transportnu rutu (TITR). Rat u Ukrajini i naknadna rekonfiguracija geopolitičkih, ekonomskih i energetskih odnosa između Evrope i Rusije pružili su dugo potrebnu iskru da bi Srednji koridor postao stvarnost.

Nedavna evropska studija o održivim transportnim vezama sa Centralnom Azijom zaključila je da Centralna transkaspijska mreža (CTCN), koja prelazi južni Kazahstan, pruža „najodrživije transportne veze između Evrope i Centralne Azije“. Studija, finansirana od strane Evropske komisije sa ciljem implementacije kako Strategije EU o Centralnoj Aziji iz 2019. godine tako i Globalne strategije Gateway iz 2021. godine, sprovedena je od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) tokom perioda od novembra 2021. do juna 2023. godine.

Zajednička izjava lidera Nemačke i Centralne Azije direktno se odnosi na studiju, navodeći Nemačku „posvećenost podršci ovim inicijativama kroz nacionalne kao i doprinose EU“.

Kako je Euronews izvestio, Catharina Claas-Mühlhäuser, predsednica Komiteta za ekonomske odnose sa Istočnom Evropom - krovne organizacije za nemačku poslovnu zajednicu - nazvala je sastanak „istorijskim“. Ona je „predložila pet prioriteta za intenziviranje saradnje: energetika, sirovine, poljoprivreda, transport i stručna obuka.“

Ovi prioriteti su, zaista, odraženi u zajedničkoj izjavi.

Foto: Tanjug/AP

 

Koja je bila reakcija Rusije?

Reakcija Rusije na samit država Centralne Azije i Nemačke nije direktno izražena, ali nekoliko izvora pruža uvid u mogući stav Rusije.

Rusija je tradicionalno imala snažan uticaj na Centralnu Aziju, ali se taj uticaj smanjio nakon ruske invazije na Ukrajinu. Centralnozijske zemlje su pokušale da vode „multi-vektorsku“ spoljnu politiku, održavajući dobre (ili barem izbalansirane) odnose sa Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Državama. Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu, ovaj balansiran pristup postao je mnogo teži, ako ne i nemoguć.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da je trgovina Rusije sa centralnoazijskim zemljama udvostručena na 37,1 milijardu dolara. Međutim, sankcije koje su nametnute Rusiji nakon invazije na Ukrajinu mogle bi da utiču na ekonomsku situaciju u regionu.

BONUS VIDEO: