NEĆU DA MI SE GAD POJAVI NA GROBU, NIKADA! Šokantna priča iz podzemlja: Kako je očev amanet odredio sudbinu najmoćnijeg kriminalnog klana u Evropi?

Autor:

Hronika

25.02.2024

20:26

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Pored zlodela "zemunskog klana", u selima na jugu Srbije takođe se govori o tragičnim sudbinama očeva Spasojevića i Lukovića.

NEĆU DA MI SE GAD POJAVI NA GROBU, NIKADA! Šokantna priča iz podzemlja: Kako je očev amanet odredio sudbinu najmoćnijeg kriminalnog klana u Evropi?

Foto: foto privatna arhiva

U malom mestu Medveđa, na jugu Srbije, i dan danas odjekuje kletva koju je Milovan Spasojević izgovorio na samrtničkoj postelji, upućena svom sinu Dušanu Spasojeviću, poznatom vođi "zemunskog klana":

- Neću da mi se gad pojavi ni na grobu! Nikada!

Ova neobična poruka i danas se prepričava među meštanima, prenoseći se s kolena na koleno kao deo lokalne folklorne baštine.

Put od seljačkih dečaka do vođa najbrutalnije kriminalne organizacije u Evropi

Milovan Spasojević i Mile Luković, poznatiji kao Šiptar i Kum, odrasli su u susednim selima Retkocer i Donji Gajtan. Nakon odrastanja u patrijarhalnoj sredini juga Srbije, njih dvojica su se uputili u svet, gde su se kasnije sreli u Beogradu i gde je počela priča o formiranju "zemunskog klana". Ova priča o seljačkim dečacima koji su postali vođe najbrutalnije kriminalne organizacije u Evropi, intrigira i zbunjuje lokalno stanovništvo.

Porodične tragedije i kletve koje prate sudbine vođa

Pored zlodela "zemunskog klana", u selima na jugu Srbije takođe se govori o tragičnim sudbinama očeva Spasojevića i Lukovića. Spasojevićev otac je na samrti prokleo svog sina, izjavljujući da ne želi da mu se sin ikada pojavi na grobu. S druge strane, Lukovićev otac se suočio sa sramotom i tuga nakon hapšenja svog sina, te se ubrzo nakon toga i sam ubio.

Tragičan kraj vođa "zemunskog klana"

Milošević i Luković nastradali su u Meljaku tokom akcije "Sablja" prilikom bekstva nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, marta 2003. godine. Njihove sudbine su obeležile lokalnu zajednicu i ostavile dubok trag u sećanjima meštana, čineći ih deo lokalne legende koja se i dalje prepričava.

Ove priče, sa svim svojim tragičnim obrtima, postale su deo folklorne baštine juga Srbije, simbolizujući složen odnos između porodičnih kletvi, kriminala i tragičnih sudbina vođa "zemunskog klana".

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading