CVEĆE I MEDVEDIĆI ZA MARIN ROĐENDAN: Potresne poruke na grobu devojčice koju je mučki ubio Kosta Kecmanović u "Ribnikaru" (FOTO)

Mara Anđelković, devojčica koja je ubijena 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar", kada je učenik 7. razreda ubio osam devojčica, jednog dečaka i radnika obezbeđenja škole, danas bi napunila 14 godina. Dečju sreću prekinuli su hici iz pištolja njenog školskog druga Koste Kecmanovića. Na grobnom mestu gde je sahranjena, tužni prizori oslikavaju bol za tragično izgubljenim životom malog anđela.

Cveće i medvedići stoje pokraj spomenika, a potresne poruke teraju suze na oči. "Voli te tetka", piše na buketu cveća koji je ostavljen na grobu. Oni koji su poznavali ovu plemenitu devojčicu opisivali su je kao požrtvovanog i iskrenog prijatelja, koja je u svakom trenutku nesebično volela i bila voljena.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Marini prijatelji ne mogu da počnu rečenicu i da izostave da je umom bila starija od svojih godina. Imala je sluh za svakoga. U kom god problemu da bi se našli, ona bi posavetovala drugare kako da taj problem prevaziđu. Volela je putovanja, i uvek im se divila, pričala je kako joj je želja da obiđe ceo svet, ali... Volela je Mara sport i karate, bila članoca Karate kluba "Sportanac", i ostvarivala velike uspehe u sportu kojim se bavila.

išta manju ljubav nije pokazivala ni prema slikarstvu.  Imala je planove da upiše dizajnersku školu i studira Fakultet likovnih umetnosti. Beskrajnu lepezu lepih stvari Mara je svakodnevno širila oko sebe. 

 Mara ima brata i sestru koji život moraju da nastave bez nje. U pismenom radu "Junak mog detinjstva" Mara je napisala da joj je to starija sestra.

- Junak mog detinjstva je moja sestra Mina. Kada smo bile male, često bismo se svađale i retko bismo se viđale tokom dana, ali sada provodimo najviše vremena zajedno. Mina je osoba koja je uvek tu uz mene i koja me razvedri kad sam tužna. Ona mi objasni sve što mi nije jasno i ispravi me kad pogrešim - stoji u Marinom radu.

Foto: ST/Vladimir Lukić

O Mari pričala je nastavnica istorije, koja je opisala poslednje trenutke ubijene devojčice. 
 
- Nesrećna nastavnica se samog događaja ne seća, te ne zna u kom momentu je upucana. Ono čega se poslednje seća je pogled Mare Anđelković uvek nasmejane i druželjubive devojčice. Nastavnica ne zna ni da li je Mara gledala tražeći spas ili kada je upucana - ispričala je majka jedne od preživelih učenica VII-2 za Srpski telegraf.

Episkop Ilarion je pokušao da pruži nadu očajnoj porodici i prijateljima koji su ostali iza nastradalih u vračarskom masakru:

- Mara i dalje postoji na način koji je neshvaljiv ljudskom razumu 

Mara je bila širokog uma, a ove reči najbolje potvrđuju koliku je razvijenu svest o društvu imala.

Foto: ST/Vladimir Lukić

- Sve manje ljudi ima koji zapravo hoće da pomognu drugima i ne misle samo o sebi i svojim problemima. Iskreno, plašim se za našu budućnost i ljude koji će se naći u njoj - reči su iz leksikona Mare Anđelković.

Juče na dan rođendana malog anđela u parku Tašmajdan biće zasađeno drvo koje će biti uspomena na plemenitu devojčicu. 

Suze za Anu Božović

Reporteri Srpskog telegrafa uočili su na grobnom mestu gde počiva Ana Božović dve osobe koje su stajale kraj spomenika. Ništa osim plača i jecaja se ne čuje na grobljem. Ljudi nepomično gledaju u pravcu slike nesrećne devojke i pale sveće za žrtve. Kandila koja stoje na sva tri groba u kojima počivaju žrtve svetle, obasjavajući put nedužnim bićima. 

Podsetimo, trinaestogodišnji Kosta Kecmanović iz OŠ "Vladislav Ribnikar" izvršio je masovno ubistvo devetoro dece i čuvara škole 3. maja. Nakon masakra, sam je pozvao policiju i rekao im je kakav je zločin počinio. Uhapšen je i smešten u jednu beogradsku kliniku pod stalnim nadzorom kriminalističke policije.

Pesma Mari Anđelković

- Teško je poverovati u nešto tako neprihvatljivo
tako bolno i očajno,
Izgubili smo nekog sa savršenim osmehom koji znači sve,
Osmeh koji je sijao poput dijamanata

2009. je bila najbolja godina zbog dolaska najvećeg blagoslova,
Čudesne devojčice koja nikada nije bila loša,
Imala je talenat i strast
sve dok je jurila svoje predivne snove,

Olovka, voštane bojice, i gumica
iz dana u dan njena umetnost postajala je sve više unikatnija i bolja,
Svaki put bi zamislila nešto jedinstveno
a onda bi pohrlila da to odmah i nacrta

Sada je anđeli čuvaju
dok preovladavaju mir i harmonija,
Sada je njena duša u rukama Boga,
ona, Mara Anđelković, sada crta za anđele.

BONUS VIDEO: