OD SANKCIJA I LAŽNIH OPTUŽBI DO "PAKETA MERA" I "DAJ ŠTA DAŠ" KAZNI: Albanski lobisti na čelu sa Violom fon Kramon udarili na Srbiju, ne biraju sredstva

Od zahteva da se Srbiji uvedu sankcije nakon oružanog sukoba u Banjskoj do optužbi na račun zvaničnog Beograda da je isti organizovao, od odbijanja povratka dijalogu do novih zapaljivih poteza koji vode ka dubljoj destabilizaciji, proteklih nedelja od Prištine je bilo svega.

Dok je za svoje planove Kurti dobio svojevrsnu podršku od Nemačke, Estonije, Litvanije i Letonija i Hrvatske, Beograd je "na svojoj strani" imao premijera mađarske Viktora Orbana koji je rekao da je za obračun na severu KiM glavni krivac premijer privremenih prištinskih institucija.

Pošto su sankcije propale tokom sednice Evropskog saveta, albanski lobisti su ka istom cilju krenuli zaobilaznim putem i prebacili su se na “paket kaznenih mera”. Međutim, ne slučajno. Namera im je da nađu način da zaobiđu zakon i pravila, po kojima je neophodan konsenzus svih 27 članica Evropskog saveta.

Najglasnija u tome bila je izvestiteljka Evropskog parlamenta za lažnu državu "Кosovo" Viola fon Kramo, koja je objasnila da te mere nisu prave sankcije, već mere koje će prirodno naneti štetu Vladi Srbije.

Foto: Tanjug/AP

- Ne bih te mere nazvala sankcijama, jer ih mora odobriti Savet EU, ali govorimo o političkim i finansijskim merama koje će prirodno naneti štetu Vladi Srbije - rekla je Fon Кramon, koja je podršku za svoju ideju dobila i u Šolakovim medijima, gde je dobila počasno, udarno mesto.

Imajući u vidu jaku podršku Mađarske, kao i još nekoliko evropskih zemalja, dugoročnog rada Srbije u proteklih nekoliko godina, politike predsednika Vučića, sankcije nisu realne, smatra Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost.

U razgovoru za naš portal on je ocenio da je Evropa svesna da je Srbija jedini konstruktivni činilac u odnosu I prema EU I prema SAD, naspram Prištine koja svojim nerazumnim potezima “nije toj poziciji dorasla”.

- Što se tiče zahteva Viole fon Kramon, ona je i ranije imala zapaljive izjave uperene prema Beogradu, ali one nisu nikad ozbiljno prihvatane - rekao je Obrknežev za naš postal.

Šansu za izbegavanje sankcija deo stručnjaka vidi i u privođenju kraja mandata izaslanika EU, zbog čega je “malo verovatno da će biti uvedene neke kaznene mere jer EU neće želeti da završi neuspehom na tom polju”.

Foto: shutterstock

Sa tim je saglasan I diplomata Zoran Milivojević, koji je u ranijoj izjavi rekao da iz tog razloga ne misli da postoji raspoloženje u EU saglasnost da se dovede u pitanje pozicija Srbije ili da se kazni.

- EU ne želi da završi mandat na taj način. Tu postoji  racionalni pristup u samom vrhu Unije, želja da mandat završe kako treba a ne još jednim nerešenim pitanjem, kao što je to učinila Federika Mogerini – izjavio je za portal Republika.

Koje mere su moguće?

Iako su poznavaoci političkih prilika gotovo saglasni da su sankcije nerealan scenario, kada je reč o mogućim merama, kažu "mogu biti uvedene, ali bez izazivanja neke realne štete".

Jedna od opcija je obustava sastanaka zvaničnika, a javnost se seća mera EU koje je krajem juna uvela Prištini zbog "ignorisanja napora za deeskalaciju tenzija na Kosovu".

Neke od mera koje su preduzete protiv tzv. Kosova su privremena suspenzija rada svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i suspenzija poziva za učešće na sastancima na visokom nivou.

Teže mere nisu realan scenario, čulo se proteklih dana kako u domaćim tako i u svetskim krugovima.

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je ovaj scenario kao nerealan uz objašnjenje da i kada bi se to ostvarilo "ne bi bilo ni nalik onome što smo doživeli pre 30 godina".

- Mislim da je perspektiva usvajanja bilo kakvih kaznenih mera protiv Srbije prilično nerealna u ovom trenutku, jer verujem da bi se više država unutar EU protivile tome. Razlog tome je i što EU ima poziciju koja podrazumeva da ne treba forsirati u ovom trenutku u kom je moguće da se situacija dodatno destabilizuje, bilo kakve tvrde mere koje bi dovele do pogoršanja poverenja između Beograda i Prištine -rekao je Krstić.

BONUS VIDEO