SAM PROTIV KORUMPIRANOG ESTABLIŠMENTA! Iz drugog ugla: Autorski tekst Dragoljuba Kojčića, političkog filozofa, o fenomenu Takera Karlsona

Povremeno se dogodi da se na jednoj ličnosti preseku vektori vremena, vidljivi i podzemni. Tako je bilo, na primer s Alfredom Drajfusom s kraja 19. i početkom 20. veka. Preko njegove skromne ličnosti prelomile su se i ogolile tinjajuće i skrivene kontradikcije francuskog društva: nominalno poštovanje prava pojedinca i levijatanska nadmoć državnih institucija, načelna nezavisnost sudstva i njena izvitoperena praksa, proglašena autonomnost štampe i njena mračna uloga u kampanji protiv oklevetanog Drajfusa.

Naravno, ono što je najgore, podstrekivanje odijuma francuske javnosti protiv čoveka koji je ni kriv ni dužan prognan iz vrednosne zajednice definisane pojmovima bratstva, jednakosti i slobode.

KOPANJE TEMELJA

Naše doba, posebno od presedana apsolutnog ignorisanja Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti 1999, prilikom napada na suverenu Jugoslaviju, pokazalo je da, umesto vladavine međunarodnog prava, umesto perspektive kantovskog večnog mira i humanističke koegzistencije hiljadu cvetova, institucije političkog zapada počinju da proždiru sopstvene temeljne vrednosti demokratije, vladavine prava i prava na različitost.

Upravo suprotno osnovama na kojima je Zapad postao stožer i uzor slobodnog sveta, danas, suprotno nasleđu Loka, Rusoa, Mila i američkih očeva utemeljivača, zavladao je Fukujamin ideološki traktat „Kraj istorije i poslednji čovek" ili prorokovanje sveta u kom, osim hegemonije liberalnog kapitalizma više u svetu neće biti nikakvih različitosti i posebnosti. Zapravo, svet će biti jednoobrazan po modelu Staljinovog totalitarizma.

Ali Amerika je složenije društvo nego što zamišlja Fukujama. Moćan je ideal slobode koji nisu uspeli da ugase medijski moguli skučeni u formulama zatvorenog društva, zaneseni idealom jednoumne moći jer nisu na svojim univerzitetima pažljivo čitali ni Orvela ni Popera, a društveni ideal vide po modelu životinjske farme. Onda se dogodio Karlson Taker. Upravo po modelu herojskog etosa opevanog u tradicionalnim vestern filmovima - sam protiv korumpiranog establišmenta.

Kao novinar Foksa, jedne od najznačajnijih televizijski mreža, kad se zakuvala ukrajinska kriza prvi je, u svom stilu i obavezujućim normama objektivnog i svestranog izveštavanja, govorio o stavovima političara s krajnje suprotnih stavova političke lepeze.

U njegovim izveštajima čule su se teze političara koji kažu da treba bezrezervno podržavati Ukrajinu u konfliktu s Rusijom, ali i one da ne treba dati ni cent za nastavak sukoba, kakvu je zastupala Mardžori Tejlor Grin. Međutim, neko ko drži dirigentsku palicu, kojom sinhronizuje američke medije, procenio je da je odzvonilo antičkom rimskom načelu audiatur et altera pars, pa je odlučio da je Karlson Taker prepreka ostvarivanju novog jednoumlja. Taker je sklonjen s televizije Foks! Srpski rečeno - pedala!

NEUKLAPANJE ILI...

Da li je za njegovo uklanjanje povod samo to što se njegovo izveštavanje i njegovi komentari nisu uklapali u tekuću i predizbornu politiku vladajuće Demokratske stranke? Ili je problem nešto dublji? Karlson je sebi "pripremio" otkaz mnogo ranije stavljajući se na jednu stranu velike vododelnice u samom središtu političkog bića Sjedinjenih Država.

Podstičući svojevremeno predsednika Donalda Trampa da odustane od vojnog konflikta s Iranom, on ga je zapravo učvrstio u dve suštinske političke razlike u odnosu na trendove koji su bili dominantni od vremena porodice Klinton. Kao prvo, Amerika treba da napusti takozvanu liberalno-pomorsku agresivnu doktrinu, koja celu planetu proglašava sferom američkog nacionalnog interesa i smatra legitimnom vojnu intervenciju na svakoj njenoj tački. U popularnom žargonu to se naziva globalizmom. Nasuprot tome, kontinentalna doktrina svodi američki nacionalni i geopolitički interes na okvire severnoameričkog kontinenta i ne ulazi u rizik svetskog sukoba s nuklearnim epilogom. Kao drugo, Taker je odlično razumeo Trampovu maksimu MAGA - Make America Great Again! Jer, Amerika je bila najmoćnija i najuticajnija onda kad je bila uzor i zastupnik uzvišenih ideala demokratije, pribežište svima koji su širom sveta progonjeni i vapili za slobodom.

DVE DIMENZIJE

Zapravo se prva i druga dimenzija političkih vrednosti koje zastupa Karlson Taker i koje nisu ugašene u američkom društvu, slivaju u jednu humanističku viziju. Sve zemlje i sve nacije čije političke elite nisu ubačene u globalističke stereotipe žele povratak takve Amerike. Otuda planetarna popularnost Karlsona Takera kao hrabrog vesnika jednog drugačijeg sveta. Ili, možda jedno hipotetičko i istovremeno didaktičko pitanje za američku javnost koje je postavio Ričard Brukhajzer još pre petnaestak godina, već u naslovu svoje knjige "Šta bi učinili utemeljivači nacije". Zaista, šta bi danas učinili i kako bi postavili politiku Sjedinjenih Država Džordž Vašington ili Tomas Džeferson? Čini se da Karlson više pripada ovom klubu nego njegovi oponenti koji su pokušali da ga uklone od očiju javnosti i ugase kao opinion mejkera, svakako najuticajnijeg u svojoj zemlji. A on svoju misiju vidi samo kao preduslov donošenja nacionalno odgovornih odluka - kao slobodni novinar, kao građanin koji je spreman da snosi svaku posledicu svoje hrabrosti i kao ljudsko biće koje svaku posebnost naroda i kultura vidi kao naše zajedničko bogatstvo i potku ovog sveta.
Intervju s Vladimirom Putinom samo je kruna Takerove borbe da se razbije novi Berlinski zid koji su, ovaj put, podigli njegovi sunarodnici sa Kapitol Hila.

Ostaje problem što iz redova intelektualne elite u Americi dolazi samo tišina. Nema novog Emila Zole i epistole "Optužujem", kojom je svetlost pravde spasla ne samo Drajfusa nego i francusku nacionalnu savest. Taker, međutim, uspeva da sopstvenom principijelnošću i na račun sopstvene profesionalne žrtve, doprinese da Amerika počne da se ponovo susreće s vrednostima koje su je nekada činile velikom.

BONUS VIDEO