PROŠLI SU ZAJEDNO 5.000 KILOMETARA: Migrant iz Venecuele pred teškim izborom - svog najboljeg prijatelja Nika mora da ostavi na granici, jer je VEVERICA

Tokom nedelja koje su Džejsonu i Nikou bile potrebne da migriraju iz Venecuele ka SAD, kretali su se opasnim džunglama. Njih dvoje su toliko nerazdvojni da je Džejson prodao svoj telefon tako da su obojica imali dovoljno novca za autobus da nastave put.

Foto: Tanjug/AP Photo/Valerie Gonzalez

 

Sada dok se Džejson sprema da konačno uđe u SAD, verovatno će morati da ostavi Nika, zato što je Niko veverica.

Ovaj 23-godišnji muškarac i njegova veverica su neobična i tužna slika emotivnih izbora koje migranti moraju da donesu - šta da uzmu, a šta da ostave dok kreću na opasno putovanje na sever. Džejson koji je odbio da kaže svoje prezime jer se plaši za bezbednost svoje porodice u Venecueli, rekao je da odlazak bez Nika ne dolazi u obzir. Ali Meksiko je mesto gde bi mogli biti primorani da se raziđu.

Džejson, koji je među milionima Venecuelanaca koji beže od političkih i ekonomskih nemira kod kuće, obezbedio je termin za subotu da se pojavi na granici kako bi zatražio ulazak u SAD i tražio azil. Međutim, životinjama uglavnom nije dozvoljeno da pređu granicu.

„To bi praktično značilo da moram da počnem ni od čega, bez Nika“, rekao je.

Mnogi koji krenu na putovanje od oko 4.800 kilometara u SAD čine to sa onim što mogu da ponesu i sa svojim najmilijima. Za Džejsona, to je bila veverica sa crnom prugom i šarama bele dlake, koja je dug put prešla gnezdeći se u crvenoj pletenoj kapi stavljenoj u ranac.

Šest meseci su Džejson i Niko živeli u šatoru u kampu sa stotinama drugih migranata u Matamorosu, preko puta pograničnog grada Braunsvila u Teksasu, koji se nalazi stotinama milja istočno od Igl Pas, i ne doživljava isti dramatičan porast migranata.

Foto: Tanjug/AP Photo/Valerie Gonzalez

 

Male su šanse da Jeison može da odvede Nika preko granice, ali volonteri u kampu ne odustaju.

Gledis Kanjas, direktorka nevladine organizacije Ajudandoles A Triunfar, rekla je da je  naišla na druge migrante koji su želeli da pređu sa svojim kućnim ljubimcima - mačkama, psima, pa čak i zecom. Ali do sada, nikad veverica.

Kanjas je pomogla da je Džejson poveže sa veterinarom, da bi dokumentovao Nikoove vakcinacije koje je dostavio graničnim agentima. Ona se nada da će oni dozvoliti veverici da pređe, bilo sa Džejsonom ili sa dobrovoljcem.

"Toliko su vezani da je više voleo da je ponese sa sobom nego da ostavi vevericu sa porodicom u Venecueli. Oni su jedno drugom dali hrabrost", rekla je ona.

Džejson je rekao da je pronašao vevericu nakon što ju je umalo zgazio jednog dana u Venecueli. Činilo se da je veverica tek rođena i on ju je odneo kući, gde mu je dao ime Niko. Članovi porodice su ga hranili jogurtom. Izbirljiva veverica više voli da gricka borove i hrani se paradajzom i mangom, čak i u vremenima kada je teško doći do hrane.

U početku je tražio posao u Kolumbiji, ali kad se vratio se pronašao je mali borov iver koji se zaglavio u Nikovom oku. Zato je odlučio da ponese vevericu sa sobom na putovanje u SAD

Foto: Tanjug/AP Photo/Valerie Gonzalez

 

Kao i hiljade migranata, Džejson je prošao kroz opasnu džunglu poznatu kao Darijen Gap. Nika je sakrio u rancu kada su se ukrcali u autobuse i prešli inspekcije na kontrolnim punktovima u Meksiku. Ali jednom je put, rekao je Džejson vozač autobusa otkrio vevericu i naterao ga da dodatno plati da bi životinju zadržao u vozilu, zbog čega je morao da proda svoj telefon za 35 dolara da pokrije troškove.

Kada su stigli do logora u Matamorosu, Džejson je počeo da zarađuje šišajući kosu pored svog šatora, a često zaspi dok noću deli isti jastuk sa Nikom.

Spremao se za razdvajanje.

„Ne želim da se on odvoji od mene, jer znam da bi nas srce bolelo. Siguran sam u to“, rekao je Jeison. "I ako se ne razboli, nadam se da će biti srećan. I da nikada ne zaboravi moje lice."

BONUS VIDEO: