VLADAO JE SIROMAŠNOM ZEMLJOM PUNOJ NAFTE I GASA: Srušen još jedan VERNI SAVEZNIK FRANCUSKE - evo zašto predsednika Gabona MRZE narod i vojska

Ranije u sredu, izborno telo Gabona saopštilo je da je Bongo pobedio na predsedničkim izborima sa 64,27 odsto glasova, nakon opštih izbora zbog odlaganja koje je opozicija ocenila kao lažne.

Bongov glavni izazivač, zajednički kandidat Albert Ondo Osa, našao se na drugom mestu sa 30,77 odsto, saopštilo je izborno telo. Bongov tim je odbacio navode Onda Ose o izbornim nepravilnostima.

 

Oficiri su rekli televizijskom kanalu Gabon 24 da predstavljaju sve bezbednosne i odbrambene snage u centralnoafričkoj državi. Dodali su da su izborni rezultati poništeni, sve granice će biti zatvorene do daljnjeg, a institucije raspuštene.

 

Izveštač Rojtersa je rekao da se u glavnom gradu Librevilu mogla čuti glasna pucnjava nakon televizijskog obraćanja vojske.

„U ime naroda Gabona odlučili smo da očuvamo mir ukidanjem sadašnjeg režima“, rekli su oficiri.

 

Dok je jedan oficir čitao zajedničku izjavu, desetak drugih u vojnim uniformama i beretkama mirno je stajalo oko njega. Vojnici su se predstavili kao članovi Odbora za tranziciju i obnovu institucija. Državne institucije koje su proglasili raspuštenim uključuju vladu, senat, narodnu skupštinu, ustavni sud i izbornu komisiju.

 

Vlada države članice OPEK-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) nije odmah komentarisala događaj.

Puč će, ako bude uspešan, biti osmi puč u zapadnoj i centralnoj Africi od 2020. Potresi u Maliju, Gvineji, Burkini Faso, Čadu i Nigeru su potkopali demokratske procese u poslednjih nekoliko godina.

 

Vojska je prošlog meseca preuzela vlast u Nigeru, destabilizujući region Sahela i uvlačeći svetske sile u situaciju, čiji su strateški interesi ugroženi.

 

Dinastija Bongo vlada od 1967.

Šezdesetogodišnji moćnik nije bio u stanju da vlada otkako je pretrpeo očigledni moždani udar u oktobru 2018, tokom posete Saudijskoj Arabiji.

Njegova očigledna slabost u nedavnim TV nastupima, zajedno sa ranijim neuspelim državnim udarom i nedostatkom očiglednog naslednika, stvorila je snažan nacionalni osećaj da je petodecenijska dinastija Bongo u Gabonu na poslednjim nogama.

Ali Bongo (64) preuzeo je dužnost od svog oca Omara Bonga, koji je umro od srčanog zastoja dok se lečio od raka creva u španskoj klinici 2009. godine, nakon 42 godine na funkciji.

Stariji Bongo je došao na vlast 1967. godine, sedam godina nakon sticanja nezavisnosti zemlje od Francuske.

On je vladao malom nacijom od 2,3 miliona ljudi gvozdenom pesnicom, godinama namećući jednopartijski sistem. Dozvolio je višestranačku demokratiju tek 1991. godine, iako je njegova stranka zadržala kontrolu nad vladom.

 

Tokom svoje vladavine, stariji Bongo je pomogao da se održi francuski politički uticaj i vojna moć u Africi potpisivanjem nekoliko ugovora o međusobnoj odbrani sa Francuskom.

 

Predsednik Ali Bongo Ondimba, koji je preuzeo vlast nakon što mu je otac umro 2009. godine – na još jednim izborima – nasledio je očevu vernost Francuskoj.

Bogati i siromašni

Gabon je takođe u ekonomskoj i fiskalnoj krizi od 2014. godine.

Između 2014. i 2016. godine, državni prihodi su značajno smanjeni zbog pada globalnih cena nafte . Prošle godine, Međunarodni monetarni fond pristao je da spase vladu Gabona u zamenu za strukturne reforme, uključujući trogodišnje zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru .

Nejednakost je takođe veoma visoka u Gabonu. Istorijski gledano, njeno naftno bogatstvo nije finansijski koristilo većini njenih ljudi , koji su i dalje prilično siromašni.

Gabon stavlja 110 od 189 zemalja na Indeks humanog razvoja Ujedinjenih nacija , koji procenjuje dugovečnost, nivoe obrazovanja, siromaštvo, socijalnu jednakost, smrtnost majki i druge mere blagostanja. To je više od neposrednih suseda kao što su Kamerun, Kongo i Ekvatorijalna Gvineja , ali niže nego što se očekivalo za zemlju sa srednjim dohotkom čija vlada ima novac od nafte.

 

Afričko ostrvo Mauricijus , na primer, čiji je bruto domaći proizvod sličan gabonskom – koji je 2017. iznosio 15 milijardi dolara – prolazi daleko bolje. Nalazi se na 65. mestu u svetu na indeksu humanog razvoja UN.

 

Napetost pre izbora

Tenzije su bile visoke u zemlji zbog straha od nemira nakon opštih izbora u subotu, na kojima je Bongo nastojao da produži 56-godišnju vladavinu svoje porodice dok je opozicija insistirala na promenama u zemlji bogatoj naftom i kakaom.

Nedostatak međunarodnih posmatrača, suspenzija nekih stranih medija i odluka vlade da blokira pristup internetu i uvede policijski čas nakon izbora izazvali su zabrinutost za transparentnost izbornog procesa.

Šezdesetčetvorogodišnji Bongo, koji je 2019. nasledio svog oca Omara na mestu predsednika, kandidovao se za novi mandat protiv 18 izazivača, od kojih je šest podržalo zajedničkog kandidata, bivšeg ministra i univerzitetskog profesora Alberta Onda Osu. Bongov štab odbacuje tvrdnje o izbornoj prevari.

Zgrada parlamenta je spaljena 2016. godine kada su izbili nasilni ulični protesti protiv Bongovog kontroverznog reizbora za drugi predsednički mandat. Vlada je tada onemogućila pristup internetu na nekoliko dana.

 

Pokušaj državnog udara dogodio se i 2019. godine, kada je grupa vojnika i vojnih oficira upala u sedište državne radio-televizije, uzela osoblje za taoce i proglasila da je preuzela kontrolu nad nacijom.

 

Oni su naveli svoje nezadovoljstvo Bongom kao predsednikom, obećavajući da će „obnoviti demokratiju“ u zemlji – pre nego što su gabonske odbrambene i bezbednosne snage ušle da okončaju preuzimanje vlasti i spasu taoce. Dva vojnika su ubijena, a osam vojnih oficira uhapšeno kao rezultat toga.

BONUS VIDEO: