OVA BEBA JE OSMOMILIJARDITI STANOVNIK NAŠE PLANETE! UN: Veliki uspeh, ali i RIZIK (FOTO)

Kako prenose lokalni mediji, Vinis Mabansag, koja je rođena u Tondu 15. novembra, odabrana je da bude osmomilijardita osoba na svetu.

 

 

 - Upravo smo svedočili osmomilijarditoj bebi na svetu na Filipinima. Njeno rođenje čekali smo oko dva sata, stigli smo u 23 sata, a beba je rođena u 1.29 sati ujutro, prirodim putem, rekao je dr Romeo Bituin, glavni lekar bolnice, piše Index.hr.

Uspeh, ali i veliki rizik

- Dostignuće od osam milijardi ljudi je "znak uspeha čovečanstva , ali je i veliki rizik za našu budućnost - poručio je Džon Vilmot, direktor odeljenja za stanovništvo UN, prenosi Tanjug.

Zemlje srednjih ekonomskih prihoda, uglavnom u Aziji, čine najveći deo tog rasta, pošto su uvećale svoju populaciju za oko 700 miliona ljudi od 2011.

Indija će nadmašiti Kinu

Indija je brojnija za oko 180 miliona ljudi i sledeće godine trebalo bi da nadmaši Kinu, kao najmnogoljudnija država na svetu, navodi Rojters.

Foto: Shutterstock

 

S druge strane, natalitet je u stalnom opadanju u SAD, Evropi i Japanu, ali i u Kini, koja se bori sa posledicama svog programa Politike jednog deteta, pa je prošle godine pozvala porodice da imaju drugo, pa čak i treće dete, navodi britanska agencija.

Foto: Shutterstock

 

"Svega će biti manje"

Bez obzira da li se radi o hrani, vodi ili energentima, svega će biti manje na raspolaganju, jer će se svetska populacija povećati za još 2,4 milijarde ljudi do 2080. godine, prema projekcijama UN.

 

 

-Svakoj osobi su potrebni gorivo, drva, hrana i voda i mesto gde će živeti - rekla je Stefani Feldštajn, direktorka za stanovništvo i održivost u Centru za biološku raznovrsnost.

Pritisak na resurse biće posebno veliki u afričkim zemljama, gde se očekuje da će stanovništvo rasti, navode stručnjaci.

Afrika

One su i među državama koje su najosjetljivije na klimatske uticaje i kojima su najpotrebnija sredstva za ublažavanje posledica klimatskih promena. U podsaharskoj Africi, gde oko 738 miliona ljudi već živi bez adekvatnih osnovnih životnih uslova, predviđa se da će se stanovništvo povećati za 95 odsto do sredine veka, prema Institutu za ekonomiju i mir.

Prema podacima UN, svetska populacija trenutno raste najsporijom stopom od 1950. i mogla bi dostići oko 8,5 milijardi 2030, 9,7 milijardi 2050, a vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi očekuje se 2080-ih kao i da ostane na tom nivou do 2100, navodi Rojters.

Prvi bejbi bum

Prvi poznati skok u broju stanovnika dogodio se pojavom poljoprivrede u neolitu, oko 10.000 godina pre nove ere.  

S poljoprivredom se između ostalog razvila mogućnost skladištenja hrane, što je dovelo do rasta prirodnog priraštaja.

- Majke su mogle bebe da hrane kašom, što je ubrzalo proces odvikavanja od grudi i skratilo vreme između porođaja. Drugim rečima, žene su mogle imati više dece - objasnio je Le Bras.

Razvoj trajnih naselja donio je i određene rizike. Pripitomljavanje životinja ljude je dovelo u kontakt s novim smrtonosnim bolestima.

Posebno je visoka bila smrtnost među decom. Trećina ih je umirala pre prvog rođendana, a još trećina prije 18.

-Smrtnost je bila ogromna, ali je u isto vreme bejbi bum bio kontinuiran - rekao je Erik Krubzi, antropolog na na univerzitetu u Tuluzu.

Sa šest miliona stanovnika, koliko ih je bilo u to doba, globalna populacija je porasla do 100 miliona oko 2000. godine pre nove ere i zatim na 250 miliona u prvom veku.

Crna smrt

Rast broja stanovnika iznenada je zaustavila kuga u srednjem veku. Pandemija koja je krenula iz srednje Azije, s područja današnjeg Kazahstana, stigla je u Evropu 1346. brodovima koji su prevozili robu sa Crnog mora.

Osam milijardi, ključan razvoj vakcina

Eksplozija broja stanovnika započela je u 19. veku, zbog razvoja medicine i industrijalizacije poljoprivrede koja je unapredila globalne zalihe hrane.

Od 1800. broj stanovnika na Zemlji porastao je osam puta, s milijarde na osam milijardi.

Krubzi smatra da je ključan bio razvoj vakcina, posebno protiv velikih boginja, što je iskorenilo jednog od najvećih svetskih ubica.

Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka donele su još jednu malu revoluciju u obliku lečenja srčanih bolesti, što je pridonelo smanjenju smrtnosti osoba starijih od 60 godina.

UN je rekao da, iako je svetskoj populaciji trebalo 12 godina da poraste sa 7 na 8 milijardi, trebaće do 2037. ili 15 godina da dosegne 9 milijardi - "znak da ukupna stopa rasta globalne populacije usporava".