POČELA MAKRONOVA BITKA ŽIVOTA ZA FRANCUSKU, ALI I ZA EU! Evo šta je radio pred borbu sa ženom koja UDARA NA UNIJU I NATO!

Francuski građani danas izlaze na birališta na drugi krug predsedničkih izbora koje mnogi smatraju sudbonosnim ne samo za Francusku, već i za čitavu Evropu, pa i za svet. 

Naime, glasanje se održava u jeku rata u Ukrajini i izazivanja krize na globalnom nivou, pa se očekuje da će mnoge stvari od sutra postati jasnije i da će Evropa konkretnijim koracima krenuti u obračun s Ruskom Federacijom. Razlog za takav stav je očekivanje da će u slučaju da aktuelni lider Francuske, Emanuel Makron, osvoji drugi mandat, on biti taj koji će zauzeti čelo EU nakon povlačenja nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel. Takođe, njegovom eventualnom pobedom nad protivkandidatkinjom iz desničarskog bloka, Marin Lepen, simbolično bi se proglasila pobeda nad kandidatom kog bi navodno sada omraženi ruski predsednik Vladimir Putin radije da vidi u Jelisejskoj palati. 

Isti par, Makron-Lepen, bio je u finalnom drugom krugu izbora 2017. godine, ali politički komentatori veruju da je Lepenova ovog puta poboljšala svoje šanse, što izaziva dodatni strah u zapadnim krugovima.

- Dok će Makron verovatno biti ponovo izabran u nedelju, oko 13-15 odsto birača ostaje neodlučno. Prema tome, još ima mesta za iznenađenja - rekao je Antonio Barozo, zamenik direktora za istraživanje konsultantske firme Teneo.

Barozo je istakao da bi jedan potencijalni put do pobede Lepenov bio ako bi značajan broj glasača koji su se u prvom krugu opredelili za tvrdolevičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona, iznenada prešao na radikalnu desnicu umesto da ostane kod kuće ili da preda prazan listić.

Ankete koje su objavljene u četvrtak predviđale su da će Makron pobediti u drugom krugu sa 55 odsto glasova, dok bi Lepenovoj pripalo 45 odsto glasova. To je, međutim, manja razlika u poređenju s konačnim rezultatom izbora u Francuskoj 2017. Tada je Makron "razbio" stranku Nacionalni front koji je od tada preimenovan u Nacionalni skup. Makronu je, pčodsetimo, pripalo 66,1 odsto glasova, dok je desnica dobila 33,9 odsto.

- Istraživanja javnog mnjenja sada daju Makronu prednost od 55 do 45 odsto u odnosu na Lepenovu. Takođe, može se zaključiti da u proteklih pet godina ankete nisu potcenjivale podršku Lepenovoj. Ali, s obzirom na to da je do 25 odsto glasača još neodlučno početkom ove nedelje, ne možemo isključiti uznemirujuću pobedu Lepenove - rekli su analitičari Berenberga u istraživačkoj belešci od petka, dodajući da je ovo mnogo veliki ulog za Francusku i EU.

Treba naglasiti da je poboljšanju rejtinga Lepenovoj doprineo njen stav da od 2017. ka ovamo ublaži svoju retoriku prema Evropskoj uniji. Ona više ne vodi kampanju za izlazak Francuske iz EU i evra, govoreći da želi da transformiše blok u savez nacija - opet suštinski menjajući način na koji ta zajednica funkcioniše. Ona takođe želi da se francuske trupe isele iz vojne komande NATO.

- Ograničen pristup Lepenove koji podrazumeva "Francuska na prvom mestu" i njena želja da svoja francuska pravila stavi iznad pravila EU izazvali bi stalne sukobe sa EU, naštetili poslovnoj klimi i uplašili strane investitore. Francuska bi se povukla u ilegalu - kažu analitičari Berenberga.

Foto: Tanjug/AP

Prema njihovim tvrdnjama, liderka desnice želi da očuva zastarele ekonomske strukture kroz subvencije i propise.

- Ona se poigrava idejom da snizi starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 60 posle 40 ili 42 godine rada, dok Makron želi da podigne starosnu granicu za penzionisanje na 65 godina - konkretizovali su oni. 

Inače, zvaničnici bliski Makronu navode da je predsednik siguran u svoju pobedu, čemu svedoči i njegova opuštena šetnja plažom na severu Francuske. 

Predsednik Francuske se bira na mandat koji traje pet godina.