ENERGETSKI EKSPERTI UPOZORAVAJU: Svet će teško bez RUSKE nafte - alternative su OGRANIČENE

Kada je britanski premijer Boris Džonson ranije nedelje odleteo u Zaliv kako bi "izboksovao" isporuke nafte kojima bi nadoknadio nestašicu ruskih zaliha, lider laburista Kir Starmer ga je optužio da "ide sa šeširom u ruci od diktatora do diktatora“.

Istovremeno, izveštaj koji je izradila Međunarodna agencija za energiju (IEA) podvlači koliko su ograničene mogućnosti za bilo koju ekonomiju koja želi da zameni rusku sirovu naftu i druge naftne proizvode.

U izveštaju se navodi da se predviđa da će globalna potražnja za naftom ove godine iznositi skoro 100 miliona barela dnevno (bpd), što je niže nego što se ranije prognoziralo zbog šoka izazvanog ratom u Ukrajini. Rusija proizvodi oko 10 miliona barela dnevno i izvozi oko polovine od toga, plus oko 3 miliona barela naftih proizvoda dnevno. Nejasno je, međutim, koliko će tih barela sada biti ponuđeno međunarodnoj zajednici.

IEA smatra da će najmanje 1,5 miliona barela ruske nafte dnevno i 1 milion barela naftnih proizvoda dnevno biti izgubljeno, od aprila do barem kraja godine, pošto kupci ili odbijaju isporuke ruskog proizvoda dobrovoljno ili to čine kako bi izbegli kršenje sankcija. U izveštaju se navodi da bi "ovi gubici mogli da se prodube ako se zabrane ili javna osuda pogoršaju".

- U stvarnosti, nijedna zemlja ne može da zapuši rupu koju bi Rusija ostavila na tržištu u slučaju globalne zabrane - kaže za Gardijan Sofi Udubaščanu, globalni stručnjak za sirovu naftu u analitičarskoj firmi ICIS.

Dakle, gde svet može da pokuša da nabavi do 5 miliona dodatnih barela nafte dnevno?

Foto: Tanjug/AP

Saudijska Arabija i UAE

Nije iznenađenje što je Persijski zaliv bio prva stanica na putu britanskog premijera. Saudijska Arabija, sa 2 miliona barela dnevno, i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 1,1 miliona barela dnevno, jedina su dva vodeća proizvođača nafte sa trenutnim rezervnim kapacitetom za nadoknađivanje ruskog manjka. Međutim, kako napominje IEA, oni za sada "ne pokazuju spremnost da diraju svoje rezerve“.

Obe zemlje su članice Opec+ kartela zemalja proizvođača nafte, koji se ponovo sastaje 31. marta da odluči o nivoima proizvodnje. Članice Opeca složile su se da povećaju proizvodnju za skromnih 400.000 barela dnevno ranije ovog meseca, uprkos situaciji u Ukrajini.

Povećanje isporuka iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, uključujući njihove rezervne kapacitete, potencijalno bi dovelo do prestanka saradnje Opec+ - kaže analitičar Sakso banke Ole Hansen, signalizirajući da je takav potez malo verovatan.

On takođe ističe da nijedan proizvođač nafte nikada neće maksimalno iskoristiti svoje rezervne kapacitete, čije je održavanje važan stabilizator cena i "tampon zona" u slučaju nepredviđenih poremećaja.

Iran

IEA smatra da Iran ima oko 1,2 miliona barela dnevno slobodnog kapaciteta u teoriji, ali postoje neka ozbiljna ograničenja. Na prvom mestu je potreba da se sankcije ukinu, putem rezolucije u pregovorima između Teherana i zapadnih ekonomija o oživljavanju sporazuma o iranskim nuklearnim ambicijama iz 2015. Čak i tada, kaže IEA, verovatno će proći još šest meseci pre nego što 1 milion barela dnevno iz Irana bude uzeto u obzir.

Iran ima 100 miliona barela u plutajućim skladištima kojima se može brzo pristupiti, ali bi bili potrebni meseci da se unesu u globalni lanac snabdevanja.

Venecuela

Kao i Iran, Venecuela je i dalje podložna američkim sankcijama koje bi morale biti ukinute da bi se njihova proizvodnja povećala. Povratak na proizvodnju iz 2015. bi na kraju značio dodatnih 1,8 miliona bpd, ali bi isporuke krenule veoma postepeno.

- Nekoliko stotina hiljada barela bi bio početni uticaj sa kontinuiranim oporavkom koji će verovatno trajati godinama i milijardama dolara novih investicija - kaže Hansen.

Amerika

- Američki izvoz je rastao veći deo 2021. godine, dostigavši vrhunac u decembru na 3,45 miliona barela dnevno, kada mu ne prete uragani ili nestanci struje - kaže Udubaščanu, koja vidi male šanse za brzo ubrzanje tog trenda.

Hansen se slaže, rekavši da bi se moglo uključiti dodatnih 0,5 miliona barela dnevno ako bi se američka proizvodnja škriljaca vratila na svoj vrhunac iz 2019. godine, ali da će to biti usporeno zbog tekuće nestašice peska, kamiondžija, ekipa i opreme.

Niti bi podizanje proizvodnje bilo brzo. Ristad enerdži, istraživačka kompanija, procenjuje da je u proseku potrebno da prođe od osam meseci od puštanja (pokretanja) nove bušotine do izlaska nafte na tržište.

BONUS VIDEO: