NAUČNICI ZABRINUTI ZBOG NOVE EPIDEMIJE: Sa koronom se nismo izborili, a već vreba nova opasnost

Autor: Republika

Svet

07.12.2021

19:30

Da li će se i kada javiti nova pandemija u svetu i ko će najviše stradati, naučnici su otkrili u najnovijoj studiji.

NAUČNICI ZABRINUTI ZBOG NOVE EPIDEMIJE: Sa koronom se nismo izborili, a već vreba nova opasnost

Tanjug/AP

Nevakcinisani građani biće zaključani tokom praznika

Pandemija korona virusa traje već dve godine, a pitanje koje smo svi postavljali još u martu kada je virus potvrđen u Srbiji jeste - kada će biti kraj? Sudeći po broju novih mutacija koje se, čini se na svakih nekoliko meseci javljaju, a izazivaju nove brige i strahove da vakcine u njihovom slučaju neće delovati, deluje kao da ćemo se još dugo boriti sa novim vrstama virusa....

A šansa da se još jednom u životu suočimo sa pandemijom poput ove koju je pre dve godine izazvala korona je veoma velika, tvrde naučnici. Ističu i da bi već sada trebalo da se poradi na globalnoj strategiji za sprečavanje ovakve situacije.

Omikron soj nije prva mutacija kovida-19 koja izaziva veliku zabrinutost širom sveta. Kada je pre koju nedelju otkriven u Južnoj Africi, odmah je usledila uobičajena reakcija - panika, obustave putovanja, pooštrene restriktivne mere, a svaka zemlja samostalno odlučuje koliko će daleko otići u pokušaju da zaustavi širenje novog soja.

Profesor Marko Marani, zaposlen na Odseku za građevinarstvo, arhitekturu i inženjerstvo zaštite životne sredine na Univerzitetu u Padovi, ističe da čovečanstvo upravo pokušava da suzbije pretnju koja postoji već dugo, piše "RT"

"Ja sam inženjer i bavim se statistikom ekstremnih događaja. Zato sam se zainteresovao za procenu rizika od pojave slične pandemije. Bio sam iznenađen kada sam otkrio da, očigledno, niko nije postavio to pitanje, podaci nisu postojali", rekao je on.

Marani je zajedno sa nekoliko drugih stručnjaka bavio pitanjem kolike su šanse da nas ponovo zadesi jedna ovakva pandemija. Kako je naveo, njegov tim je uspeo da pronađe sve dostupne podatke, ali sve na različitim mestima.

"Epidemiolozi se fokusiraju na malariju, žutu groznicu. Razumljivo je što su specijalizovani za određene bolesti. Ali opšte pitanje u vezi sa pandemijom koja se javlja bez obzira na konkretnu bolest, izgleda da to pitanje nikada ranije nije postavljeno. Imamo informacije koje ranije nisu bile objedinjene i kao takve uzete u razmatranje", kaže naučnik.

Tanjug/Z. ŽESTIĆ/pexels.com

Pandemija

 

Detaljna analiza smrtonosnih bolesti

Tim je analizirao podatke počevši od 1600. godine do danas, posmatrajući najsmrtonosnije bolesti koje su pogodile čovečanstvo. A zaključak do kog su došli je zabrinjavajuć.

"Za one rođene početom 2000-ih verovatnoća je 38 odsto. To je vrlo verovatan događaj. Da li biste se kladili u svoj celokupni imetak da postoji 40 odsto šansi da ćete da izgubite sve što imate? Iskreno, ne biste. To kako se ponašamo i šta radimo govori nam da nismo spremni. Ovo je znak za uzbunu. Naša deca imaju najmanje 38 odsto šanse da se suoče sa još jednom pandemijom i to je nešto što bi trebalo da natera ljude da požure i da se pripreme za nju, bez obzira što borba protiv trenutne pandemije još uvek traje", naglasio je Marani.

U 20. veku ljudi su se suočili sa izuzetno smrtonosnom pandemijom španske groznice koja je trajala tri godine. Marani kaže da je iz tog iskustva izvučeno veoma malo pouka.

"Ljudsko pamćenje je prekratko, a ove posledice su mogle da se spreče", kaže on.

"Moram da povučem paralelu sa poplavama. Neverovatno je da nakon užasnih poplava na nekim mestima, a kojima smo bili svedoci, 50 godina kasnije se sve zaboravlja. Čak na područjima na kojima su se poplave dogodile, ljudi počinju ponovo da grade iako nikako n ebi trebalo", zaključio je.

 

Komentari (0)

Loading